Zdravstvena pismenost podrazumeva kapacitet pojedinca da blagovremeno, na efikasan i delotvoran način  pronađe, razume i primeni informacije koje se tiču sopstvenog zdravlja, kao i zdravlja zajednice. Predstavlja jednu od važnih odrednica zdralja i osobe koje imaju viši nivo zdravstvene pismenosti su odgovornije za svoje zdravlje i njihovo zdravstveno stanje je bolje.

Nedovoljna zdravstvena pismenost predstavlja potencijalni faktor rizika i direktno je povezana sa širokim spektrom loših ishoda po zdravlje. Nezdrav način života (unošenje prevelikih količina masti i šećera, konzumiranje alkohola u velikim količinama, pušenje, nedostatak fizičke aktivnoti, ignorisanje simptoma, i sl.) često se povezuje sa nedovoljnim razumevanjem zdravstvenih problema, što predstavlja određenu vrstu nepismenosti i pojedinca i društva.

U periodu od 16. do 20. maja će se u evropskim zemljama obeležiti, četvrtu godinu zaredom Evropska nedelja javnog zdravlja pod sloganom „Zdravlje tokom čitavog života“. Cilj je unapređenje informisanosti stručne i opšte javnosti o sveobuhvatnosti koncepta javnog zdravlja i promovisanje saradnje u ovoj oblasti. Ovogodišnji slogan ukazuje na značaj očuvanja i unapređenja zdravlja od najranijih dana, sagledavajući zdravlje kao kapacitet i resurs za budućnost pojedinca, porodice i zajednice. Inicijator obeležavanja je Evropsko udruženje za javno zdravlje, uz podršku Kancelarije za Evropu Svetske zdravstvene organizacije.

Ovogodišnja, 39. globalna kampanja posvećena sećanju na preminule od AIDS-a obeležava se 15. maja manifestacijama koje imaju za cilj povećanje informisanosti, promovisanje solidarnosti i zajedničkih akcija u oblasti prevencije HIV infekcije i AIDS-a. Koordinatori kampanje su osobe koje žive sa HIV-om kroz Globalnu mrežu osoba koje žive sa HIV-om (Global Network of People Living with HIV - GNP+).

U našoj zemlji se ovaj memorijal (International AIDS Candlelight Memorial)  obeležava 17. put, ove godine pod sloganom „Mi pamtimo, mi delujemo, mi živimo sa HIV-om”. Ovim povodom planirane su aktivnosti usmerene na promociju zdravih stilova života, informisanje o dostupnim uslugama na lokalu, prepoznavanje i smanjenje rizičnog ponašanja, promociju značaja pravovremenog testiranja na HIV, kao i stvaranje neosuđujućeg okruženja adekvatnog za rad, obrazovanje i lečenje osoba inficiranih HIV-om.

Međunarodni dan medicinskih sestara 12. maj obeležava se širom sveta, na godišnjicu rođenja Florens Najtingejl britanske medicinske sestre, začetnice modernog sestrinstva kao priznate profesije.

Svake godine Međunarodno veće sestara (ICN) preporuči temu koju će medicinske sestre širom sveta istraživati tokom godine. Ovogodišnja tema definisana je pod sloganom „Medicinske sestre: Glas koji vodi“.

Međunarodni dan fizičke aktivnosti predstavlja globalnu inicijativu koju svake godine pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“ obeležavaju članice Svetske zdravstvene organizacije kako bi promovisale fizičku aktivnost kao ključnu za zdravlje i dobrobit čoveka..

Ova inicijativa je pokrenuta nakon objavljivanja Izveštaja o svetskom zdravlju 2002. godine, gde se navodi da se fizička neaktivnost, uz nezdravu ishranu i upotrebu duvana, nalazi među glavnim rizicima koji doprinose globalnom obolevanju i smrtnosti od hroničnih bolesti.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije obeležava Svetski dan higijene ruku u zdravstvenim ustanovama – 5. maj, pod sloganom „Udruženi za sigurnu zdravstvenu zaštitu - operite svoje ruke“.

Fokus je na bezbednom okruženju u institucijama kao ključnom elementu za isticanje značaja higijene ruku u zdravstvenoj zaštiti i njeno unapređenje.

Ciljevi kampanje: Prepoznavanje važnosti zajedničkog rada na svim nivoima kako bi se uticalo na kulturu/raspoloženje kroz znanje i ponašanje u vezi sa čistim rukama, kako bi se ostvario zajednički cilj bezbednosti i kvalitaeta u zdravstvenoj ustanovi.

Prevencija povreda u saobraćaju podjednako je bitna kao i prevencija hroničnih nezaraznih bolesti, poput obolјenja srca i krvnih sudova, malignih bolesti i sl., s obzirom da povrede u saobraćaju, pored fatalnih ishoda  - gde predstavlјaju jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, često ostavlјaju veliki broj teških i dugotrajnih posledica. Shodno tome, u svakom trenutku neophodno je da vodite računa o vašoj i bezbednosti vaše okoline, bilo da se krećete peške, kolima ili nekim drugim prevoznim sredstvom.

Motociklisti tvrde da vožnja motora predstavlјa jedinstven sećaj i iskustvo koje se ne može porediti ni sa čim drugim.

Bez obzira da li se vozite na posao, više volite druženje kroz grupnu vožnju vikendom ili sami želite da uživate u pogledu na svet daleko od gradskog asfalta, motociklizam angažuje sva vaša čula i stvara uzbudlјiv osećaj slobode. Međutim, uz tu slobodu dolazi i odgovornost

Vožnja motocikla sa sobom nosi brojne rizike. Ona zahteva pojačan osećaj svesti, više snage i koordinacije nego vožnja automobila. Vožnja takođe uklјučuje neke rizike sa kojima se ne susrećete prilikom vožnje drugih vozila. Vozačima motocikala neophodno je više veštine manevrisanja i  ranjiviji su u sudaru. Motocikli se ne vide tako lako kao automobili ili kamioni, zbog njihovog uskog profila. Drugi vozači, posebno oni koji ne voze motocikl, možda ne očekuju motocikle u saobraćaju. Ovo dovodi motocikliste u opasnost, posebno na raskrsnicama.