Vakcina protiv difterije (u okviru kombinovanih vakcina DTaP, IPV,HIB)
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih, u skladu sa Kalendarom imunizacije.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje. Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primarnom serijom primenom odgovarajuće kombinovane vakcine u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju kombinovane vakcine.
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.
Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane četvoro-valentne vakcine (DTaP-IPV, Tetraxim) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.
Treća revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane dT vakcine (Ditevaksal-T za odrasle) u završnom razredu osnovne škole, a najkasnije do navršenih 18 godina života.
Kombinovane vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml) u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.
Posebne kontraindikacije za vakcine koje sadrže pertusis komponentu su evolutivne bolesti centralnog nervnog sistema (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi, progresivna encefalopatija).
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih, u skladu sa Kalendarom imunizacije.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje. Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primarnom serijom primenom odgovarajuće kombinovane vakcine u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju kombinovane vakcine.
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.
Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane četvoro-valentne vakcine (DTaP-IPV, Tetraxim) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.
Treća revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane dT vakcine (Ditevaksal-T za odrasle) u završnom razredu osnovne škole, a najkasnije do navršenih 18 godina života.
Kombinovane vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml) u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.
Posebne kontraindikacije za vakcine koje sadrže pertusis komponentu su evolutivne bolesti centralnog nervnog sistema (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi, progresivna encefalopatija).
Tuberkuloza
Tuberkuloza je zarazna bolest ljudi i nekih životinja. Rasprostranjena je u celom svetu. Najčešće se javlja u lošim socijalno-ekonomskim uslovima. Robert Koh je 1882.godine u Berlinu, opisao je uzročnika bolesti „ Mycobacterium tuberkulosis“.
Uzročnik tuberkuloze je otporan u spoljnoj sredini. Otporan je na temperaturu i do 80 o , u uslovima bez vlage. U ispljuvku bacil se može održati na vlažnom podu i do 7 dana, u hladu i tami do 3 meseca, a sasušen u prašini i nekoliko meseci i duže. Otporan je i na dezinfekciona sredstva.
Rezervor bacila tuberkuloze su zaraženi ljudi i životinje. Bacil je prisutan u sekretima i ekstretima (ispljuvak, izmet, mokraća, vaginalni sekret, mleko kod dojilja, koža) bolesnog čoveka.
Prenosi se direktnim kontaktom sa obolelim, preko kapljica koje se izbacuju prilikom govora, kijanja i kašljanja. Indirektna zaraza nastaje preko zagađenih predmeta, ruku, muva, mleka i mlečnih proizvoda, mesa zaraženih životinja, voća i povrća.
Zaraznost traje sve dok traje izlučivanje bacila tuberkuloze. Bacil se najčešće unosi putem organa za disanje, ređe preko organa za varenje.
Rizik za obolevanje od tuberkuloze imaju najviše deca mlađa od 3 godine i osoba sa smanjenim imunitetom.
Pored preventivnih mera koje se primenjuju kao zaštita od tuberkuloze, odmah nakon rođenja aplikuje se BCG vakcina.
BCG vakcina je namenjena za aktivnu imunizaciju novorođenčadi sprečava teške kliničke oblike tuberkuloze (tuberkulozni meningitis i diseminovana tuberkuloza).
Vakcina protiv gripa
Aktivna imunizacija protiv gripa lica u posebnom riziku od teške kliničke slike i komplikacija se sprovodi kod:
1. trudnica;
2. lica starijih od šest meseci života sa:
– hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu),
– hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju),
– metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest i gojaznost sa BMI> 40),
– bubrežnom disfunkcijom,
– hemoglobinopatijom,
– hroničnim neurološkim poremećajima,
– lica sa malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status,
– imunosupresijom (uključujući lica sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom i dr.),
– izvršenom transplantacijom tkiva i organa/tokom pripreme za transplantaciju (za transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija,
3. lica starijih od 65 godina;
4. članova porodice osoba u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
– kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima;
– kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama.
Aktivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama:
• zaposleni u ustanovama koji rade sa pacijentima koji su u visokom/posebnom riziku od komplikacija gripa
• zaposleni u ustanovama koji rade sa pacijentima uzrasta preko 65 godina života,
• zaposleni koji boluju od hroničnih bolesti (kardiovaskularnih, plućnih, bubrežnih, metaboličkih, hemoglobinopatija, imunosupresija itd),
• zaposlena u zdravstvenoj ustanovi koja je trudnica, kao i zaposleni u zdravstvenoj ustanovi koji pružaju usluge zdravstvene zaštite trudnicama.
Za imunizaciju se koriste inaktivisane influenca vakcine (trovalentna ili četvorovalentna, split ili subjunit).
Imunizacija se sprovodi sa jednom ili dve doze vakcine, zavisno od uzrasta, u skladu sa sažetkom karakteristika leka, pred početak sezone gripa.
Vakcina se daje u količini od 0,5 ml, intramuskularno ili duboko subkutano u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
1. trudnica;
2. lica starijih od šest meseci života sa:
– hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu),
– hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju),
– metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest i gojaznost sa BMI> 40),
– bubrežnom disfunkcijom,
– hemoglobinopatijom,
– hroničnim neurološkim poremećajima,
– lica sa malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status,
– imunosupresijom (uključujući lica sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom i dr.),
– izvršenom transplantacijom tkiva i organa/tokom pripreme za transplantaciju (za transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija,
3. lica starijih od 65 godina;
4. članova porodice osoba u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
– kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima;
– kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama.
Aktivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama:
• zaposleni u ustanovama koji rade sa pacijentima koji su u visokom/posebnom riziku od komplikacija gripa
• zaposleni u ustanovama koji rade sa pacijentima uzrasta preko 65 godina života,
• zaposleni koji boluju od hroničnih bolesti (kardiovaskularnih, plućnih, bubrežnih, metaboličkih, hemoglobinopatija, imunosupresija itd),
• zaposlena u zdravstvenoj ustanovi koja je trudnica, kao i zaposleni u zdravstvenoj ustanovi koji pružaju usluge zdravstvene zaštite trudnicama.
Za imunizaciju se koriste inaktivisane influenca vakcine (trovalentna ili četvorovalentna, split ili subjunit).
Imunizacija se sprovodi sa jednom ili dve doze vakcine, zavisno od uzrasta, u skladu sa sažetkom karakteristika leka, pred početak sezone gripa.
Vakcina se daje u količini od 0,5 ml, intramuskularno ili duboko subkutano u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
Vakcina protiv varičele
Aktivna imunizacija protiv varičele sprovodi se živom atenuiranom vakcinom protiv varičele posle navršenih 12 meseci života kod osetljivih lica, bez prethodno stečenog imuniteta:
1. lica ženskog pola koja planiraju trudnoću;
2. dece u 6. razredu osnovne škole;
3. kontakata osobe obolele od varičele unutar tri, a najkasnije pet dana od izloženosti izvoru infekcije;
4. kućnih kontakata lica koja su u visokom riziku od teških oblika varičele (npr. kontakti prevremeno rođene dece (tokom trajanja Programa), dece sa leukemijom ili solidnim tumorima itd.;
5. lica kod kojih se planira transplantacija tkiva ili organa (izuzev transplantacije hematopetskih matičnih ćelija, videti odeljak 3.9);
6. osoba sa multiplom sklerozom koje započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa (videti odeljak 3.8);
7. lica koje su obolele od atopijskog dermatitisa, ekcema, neurodermatitisa i sl.
Kod navedenih kategorija lica u posebnom riziku primenjuju se dve doze vakcine u razmaku od šest nedelja.
8. klinički stabilne HIV inficirane dece ili odraslih sa CD4+ limfocitima >15% uključujući i one koji primaju visoko aktivnu retrovirusnu terapiju.
Primenjuju se dve doze vakcine, u razmaku od najmanje tri meseca.
Vakcina se daje subkutano u deltoidni mišić, u dozi od 0,5 ml.
Pored opštih kontraindikacija za primenu vakcine protiv varičele, posebne kontraindikacije su primarna ili stečena imunodeficijencija sa ukupnim brojem limfocita manjim od 1200/mm3, ili prisustvo ostalih znakova nedostatka odgovara- jućeg celularnog imuniteta kao što su leukemija, limfomi, krvne diskrazije, klinički manifestna HIV infekcija, imunosupresivna terapija (uključujući visoke doze kortikosteroida, antimetabolike, alkilirajuća jedinjenja i radijaciju).
Vakcina sadrži pomoćnu supstancu sorbitol, pa je retko nasledno oboljenje, intolerancija na fruktozu, takođe kontraindikacija za vakcinaciju.
1. lica ženskog pola koja planiraju trudnoću;
2. dece u 6. razredu osnovne škole;
3. kontakata osobe obolele od varičele unutar tri, a najkasnije pet dana od izloženosti izvoru infekcije;
4. kućnih kontakata lica koja su u visokom riziku od teških oblika varičele (npr. kontakti prevremeno rođene dece (tokom trajanja Programa), dece sa leukemijom ili solidnim tumorima itd.;
5. lica kod kojih se planira transplantacija tkiva ili organa (izuzev transplantacije hematopetskih matičnih ćelija, videti odeljak 3.9);
6. osoba sa multiplom sklerozom koje započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa (videti odeljak 3.8);
7. lica koje su obolele od atopijskog dermatitisa, ekcema, neurodermatitisa i sl.
Kod navedenih kategorija lica u posebnom riziku primenjuju se dve doze vakcine u razmaku od šest nedelja.
8. klinički stabilne HIV inficirane dece ili odraslih sa CD4+ limfocitima >15% uključujući i one koji primaju visoko aktivnu retrovirusnu terapiju.
Primenjuju se dve doze vakcine, u razmaku od najmanje tri meseca.
Vakcina se daje subkutano u deltoidni mišić, u dozi od 0,5 ml.
Pored opštih kontraindikacija za primenu vakcine protiv varičele, posebne kontraindikacije su primarna ili stečena imunodeficijencija sa ukupnim brojem limfocita manjim od 1200/mm3, ili prisustvo ostalih znakova nedostatka odgovara- jućeg celularnog imuniteta kao što su leukemija, limfomi, krvne diskrazije, klinički manifestna HIV infekcija, imunosupresivna terapija (uključujući visoke doze kortikosteroida, antimetabolike, alkilirajuća jedinjenja i radijaciju).
Vakcina sadrži pomoćnu supstancu sorbitol, pa je retko nasledno oboljenje, intolerancija na fruktozu, takođe kontraindikacija za vakcinaciju.
Vakcina protiv trbušnog tifusa (Typhoid)
Aktivna imunizacija protiv trbušnog tifusa
Aktivna imunizacija se sprovodi kod odraslih i dece starije od dve godine života mrtvom polisaharidnom vakcinom u jednoj dozi.
Aktivna imunizacija se sprovodi kod:
- kontakata lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa kliconošama trbušnog tifusa;
- lica koje rade u lošim higijenskim uslovima - zaposleni u komunalnim preduzećima na uklanjanju komunalnog otpada, kanalizaciji, sahranjivanju i sl.
Revakcinacija se sprovodi u slučaju postojanja kontinuirane izloženosti, nakon tri godine od vakcinacije.
Aktivna imunizacija se sprovodi kod odraslih i dece starije od dve godine života mrtvom polisaharidnom vakcinom u jednoj dozi.
Aktivna imunizacija se sprovodi kod:
- kontakata lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa kliconošama trbušnog tifusa;
- lica koje rade u lošim higijenskim uslovima - zaposleni u komunalnim preduzećima na uklanjanju komunalnog otpada, kanalizaciji, sahranjivanju i sl.
Revakcinacija se sprovodi u slučaju postojanja kontinuirane izloženosti, nakon tri godine od vakcinacije.
Vakcina protiv hepatitisa A
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa A
Aktivna imunizacija se sprovodi inaktivisanom vakcinom protiv hepatitisa A u jednoj dozi kod:
- lica sa hroničnim oboljenjima jetre;
- intravenskih korisnika droga;
- presađivanja jetre;
- lica koje rade u lošim higijenskim uslovima - zaposleni u komunalnim preduzećima na uklanjanju komunalnog otpada, kanalizaciji, sahranjivanju i sl.;
- muškaraca koji imaju seksualne odnose sa drugim muškarcima.
Radi postizanja dugotrajne zaštite, primenjuje se druga doza vakcine, koja se daje najranije šest do 12 meseci nakon prve doze.
Aktivna imunizacija se sprovodi inaktivisanom vakcinom protiv hepatitisa A u jednoj dozi kod:
- lica sa hroničnim oboljenjima jetre;
- intravenskih korisnika droga;
- presađivanja jetre;
- lica koje rade u lošim higijenskim uslovima - zaposleni u komunalnim preduzećima na uklanjanju komunalnog otpada, kanalizaciji, sahranjivanju i sl.;
- muškaraca koji imaju seksualne odnose sa drugim muškarcima.
Radi postizanja dugotrajne zaštite, primenjuje se druga doza vakcine, koja se daje najranije šest do 12 meseci nakon prve doze.
Hepatitis A (HAB)
Hepatitis A je akutno zapaljenje jetre izazvano virusom hepatitisa A. Virus hepatitisa A je veoma otporan u spoljašnjoj sredini (pijaćoj i morskoj vodi, morskim sedimentima, otpadnim vodama, sasušenom fecesu, kontaminiranim površinama i u hrani).
Čovek je jedini rezervoar infekcije. Virus se izlučuje putem fecesa u spoljašnju sredinu, pa se samim tim može nazvati oralno-fekalnom infekcijom. Virus se najviše izlučuje u spoljašnju sredinu na kraju inkubacionog perioda, koji prosečno iznosi 28 dana. Pojavom žutice smanjuje se zaraznost.
Zastupljenost virusa zavisi od higijenskih prilika i stepen endemičnosti nekog područja.
Preventivne mere podrazumevaju podizanje svesti o ličnoj i opštoj higijeni, regulisanom načinu vodosnabdevanja, higijenskoj pripremi namirnica i pravilnoj dispoziciji otpadnih voda. Dobijanje vakcine protiv Hepatitisa A značajno je unapredilo prevenciju ove bolesti.
Vakcina protiv meningokoka tip (A,C,W,Y)
Aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti lica u posebnom riziku
Aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti sprovodi se polisahari-dnom konjugovanom kvadrivalentnom vakcinom (Menactra) kod:
1. anatomske i funkcionalne asplenije (splenektomija, srpasta anemija);
2. imunodeficijencije komplementa (C5-C9);
3. transplantacije koštane srži;
4. osoblja laboratorija koje je izloženo rastvorima bakterije Neisseria meningitidis koji mogu aerosolizovati;
5. bliskih kontakata obolelih od meningokokne bolesti kod kojih je dokazana infekcija serogrupom meningokoka u sastavu vakcine ( A, C, Y, W135) u što kraćem roku od ostvarenog kontakta.
Aktivna imunizacija se sprovodi kod lica uzrasta od devet meseci do 55 godina života, pri čemu broj doza zavisi od uzrasta:
• kod dece uzrasta od 9 do 23 meseca primenjuju se 2 doze vakcine sa razmakom od najmanje tri meseca;
• kod osoba uzrasta od 2 do 55 godina primenjuje se jedna doza vakcine.
Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine kod osoba od 15 do 55 godina starosti, koje su kontinuirano izložene riziku od meningokokne bolesti i ukoliko je prošlo najmanje 4 godine od prethodne doze vakcine.
Aktivna imunizacija protiv meningokokne bolesti sprovodi se polisahari-dnom konjugovanom kvadrivalentnom vakcinom (Menactra) kod:
1. anatomske i funkcionalne asplenije (splenektomija, srpasta anemija);
2. imunodeficijencije komplementa (C5-C9);
3. transplantacije koštane srži;
4. osoblja laboratorija koje je izloženo rastvorima bakterije Neisseria meningitidis koji mogu aerosolizovati;
5. bliskih kontakata obolelih od meningokokne bolesti kod kojih je dokazana infekcija serogrupom meningokoka u sastavu vakcine ( A, C, Y, W135) u što kraćem roku od ostvarenog kontakta.
Aktivna imunizacija se sprovodi kod lica uzrasta od devet meseci do 55 godina života, pri čemu broj doza zavisi od uzrasta:
• kod dece uzrasta od 9 do 23 meseca primenjuju se 2 doze vakcine sa razmakom od najmanje tri meseca;
• kod osoba uzrasta od 2 do 55 godina primenjuje se jedna doza vakcine.
Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine kod osoba od 15 do 55 godina starosti, koje su kontinuirano izložene riziku od meningokokne bolesti i ukoliko je prošlo najmanje 4 godine od prethodne doze vakcine.
Bolesti izazvane Streptokokusom pneumonie
Postoje invazivne i neinvazivne infekcije bakterijom "streptococcus pneumoniae – pneumokokom". Oboljenje se može manifestovati kao zapaljenje pluća, zapaljenje moždanih ovojnica, sepsa, zapaljenje srčane maramice, zapaljenje uha i dr. Akutnu infekciju pluća karakteriše brzo i otežano disanje, kašalj, temperatura, groznica, gubitak apetita. Infekcija se širi u direktnom kontaktu preko sekreta disajnih puteva obolele osobe. Otpornost uzročnika na antibiotike je ozbiljan i rastući problem. Vakcinacija je sprecifična mera prevencije ove bolesti.
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom pneumokoknom vakcinom i polisaharidnom pneumokoknom vakcinom.
