Основне чињенице о раку материце

karcinom matericeБоримо се за своје здравље знањем и одговорним понашањем!

Рак материце је најчешћи малигни тумор гениталног система жена у Европи и налази се на четвртом месту по учесталости у женској популацији, иза карцинома дојке, дебелог црева и плућа. У нашој земљи рак материце је на другом месту међу малигним обољењима женских репродуктивних органа, одмах након карцинома грлића материце, а када узмемо у обзир сва малигна обољења, на петом месту у популацији жена.

Годишње од овог обољења у Србији оболи око 700-800 жена, а умре скоро 200.

ФАКТОРИ РИЗИКА

До данас није утврђено зашто настаје рак материце, али поуздано су утврђени неки фактори који повећавају вероватноћу његовог настанка. Међу њима су они на које не можемо утицати: старост, постојање истог обољења код члана породице, географски фактори (чешће оболевају жене у Европи и Јужној Америци). Чак 75% оболелих од рака материце су жене старије од 50 година, а ризик за обољење расте са порастом година живота.

Много важније је поменути оне факторе ризика на које својим изборима и понашањем можемо утицати. Први је примена хормонске терапије за ублажавање менопаузалних тегоба и других здравствених ризика у менопаузи. Наиме, не смете сами себи одређивати хормонску терапију нити је узимати по препоруци пријатељица. Свака хормонска терапија захтева претходно испитивање. Уколико се установи да је потребна, лекар је прописује придржавајући се строгих смерница управо због тога што поред бенефита, може носити и здравствене ризике. Други значајан фактор ризика који се може редуковати је гојазност. Такође, у неким истраживањима утврђено је и да употреба алкохола и недостатак физичке активности повећавају вероватноћу за карцином материце.

Већи ризик за рак материце присутан је и код жена са синдромом полицистичних јајника, тумором јајника, раком дојке на одређеном терапијском режиму, дијабетесом, повишеним крвним притиском.

На вероватноћу обољевања од овог карцинома утиче и број менструалних циклуса током живота. Жене које никад нису рађале имају већи ризик за карцином материце, као и жене са раном првом менструацијом (пре 11. године) и касном менопаузом (после 54. године).

РЕДОВНИ ГИНЕКОЛОШКИ ПРЕГЛЕДИ

Свака жена на листу својих приоритета треба да уврсти одлазак на гинеколошки преглед једном годишње. Не постоји ни једна недоумица кад је то у питању, као ни један ваљан разлог који би говорио у прилог другачијем понашању. Редовним гинеколошким прегледима омогућује се, поред свих других обољења, и откривање карцинома материце у раној фази.

Поред тога, треба знати и које симптоме и знаке не треба никако занемарити. Најчешћи и углавном први знак рака материце је вагинално крварење. Вагинално крварење након менопузе се никад не сме сматрати нормалним и захтева посету гинекологу. Такође, појава крварења између циклуса или нагло повећање менструалног крварења у односу на уобичајено код млађих жена захтева исту реакцију. Напомињемо да нема места паници јер поред рака материце постоје други и чешћи разлози ових симптома. Да би се искључила сумња на карцином материце, али и да би се предузело благовремено лечење које год обољење да је у питању, неопходно је урадити клинички гинеколошки и ултразвучни преглед.

Свима је већ позната чињеница да малигна обољења у раном стадијуму нису праћена осећајем бола. Рак материце није изузетак, бол се јавља тек кад се обољење прошири на друге органе и када је излечење много неизвесније.

На крају, подсећамо да су данас благовремено откривена малигна обољења праћена излечењем код виског процента оболелих. За карцином материце, петогодишње преживљавање уколико се болест дијагностикује и лечи у раном стадијуму износи око 90%.

Данас, када нас брзина живота и свега што нас окружује- интернета, саобраћаја, добијања најразличитијих услуга и пружања истих, лако узме под своје и учини да несвесно само пратимо вртлог свих инстант ствари које нас окружују, време је да научимо да застанемо. Ништа нећемо пропустити ако узмемо један дан из својих живота и посветимо свом здрављу и одласку на гинеколошки преглед. Напротив, осетићемо се спокојније и сигурније, знајући да смо учиниле за себе нешто што заиста јесте важно.

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351