Боравак деце на отвореном – „Инјекција“ здравља у свим временским (не)приликама

deca napoljuПозна јесен... Давно су заборављени распусти и годишњи одмори, све се претворило у свакодневне зачаране кругове бројних обавеза – у радне, школске и домаће задатке. Такав густ режим обично захтева да сви све више времена проводимо у затвореним просторима. Све је мање оних лепих, дугих, топлих, сунчаних и сувих дана који све чешће место уступају све нижим температурама, све краћој обданици, киши, ветру, магли, снегу.

Уз све то, оправдани страх од пандемије COVID-19 и тежња да се од ње максимално заштитимо, води ка додатном редуковању многих животних активности, па тако и оних које се одвијају напољу.

Све ово звучи као низ савршено смислених, више него довољних разлога да се и оно мало слободног времена које нам је на располагању ипак проведе у ушушканој топлини дома? Под ћебетом, испред неког од бројних доступних екрана? Савршени разлози или савршени изговори?

„Нема лошег времена, само лоше опреме!“ изрека је искусних планинара, бициклиста и осталих љубитеља активности на отвореном.
deca napolju
За почетак, морају се исправити неке вековне неправде! Дуго је играње напољу, по хладном времену, проглашавано за главног кривца за сваку сезонску прехладу или грип. То су нам у свакој могућој прилици спочитавали наши родитељи, а сасвим извесно и њима њихови. И иако је чињеница да није превише мудро бити напољу по хладном времену у неадекватној одећи и обући, важно је да утврдимо да се пренос микроорганизама који узрокују сезонске инфекције дешава углавном у затвореном простору, са човека на човека, са детета на дете, а не путем мистичног деловања хладног ваздуха на поједине делове нашег тела.

Хладан, оштар, влажан, некад чак и истински непријатан ваздух јесењих и зимских дана ипак није и не сме бити непремостива препрека игри на отвореном! Она је заправо тек мали изазов и савладава се сасвим једноставно – адекватним одевањем! Кључ је, наиме, у слојевитом облачењу – важно је да зими на себи, а то важи и за одрасле и за децу, имамо више слојева релативно лагане гардеробе, како би било могуће нешто од тих слојева скинути, када се у игри загрејемо. Притом је важно напоменути да бебама и сасвим малој деци само треба омогућити један додатни слој у односу на нас одрасле, јер њихова мала тела лакше и брже одају топлоту па их од тога треба додатно заштитити. Наравно, не треба заборавити и сав користан јесењи и зимски асесоар – кабанице, гумене чизме, рукавице, капе и шалове – у оној форми која најефикасније штити главу, врат, шаке и стопала, а истовремено што мање ограничава дечје покрете и кретање.

Према неким подацима, деца у Америци проведу у просеку тек седам минута дневно у игрању напољу, док с друге стране, проведу и до седам сати сваког дана испред различитих екрана.
deca napolju

Подсетимо се, с друге стране, препорука Светске здравствене организације - најмање 60 минута дневно физичке активности је неопходно за децу, а 30 минута за одрасле, како би се смањиле последице седентарног начина живота а уједно и ризици за настанак водећих хроничних болести данашњице.

Можда нема савршене температуре за боравак и играње напољу, али је сасвим сигурно да од играња напољу, на било којој температури, нема већег бенефита – и то како за физички и умни развој, тако и за емоционално благостање деце!

Деца ће бити физички здравија.

Трчати, скакати, бацати, хватати, гурати, вући, подизати, носити – где боље него напољу? Деца која проводе више времена у спољној средини брже стичу неопходне моторичке вештине, важне за адекватан развој локомоторног система. Поред тога, ова деца су у аеробном тренингу који помаже да се адекватно потроше унете калорије, па се тако смањује и могућност од развоја гојазности. Боравак напољу значајно утиче на генезу витамина Д, јер - чак и онда када дан није савршено сунчан, до нас допире одређени сунчев утицај и стимулише организам на синтезу овог витамина-хормона који је есенцијалан за исправан раст и развој костију, али и за превенцију бројних хроничних обољења, не само код деце, већ и код одраслих.

Допринос когнитивном, социјалном и емоционалном развоју.

Слободна игра – управо она без структуре и јасних правила, има пресудан утицај на развој бројних социјалних и бихејвиоралних вештина. Деца препуштена оваквој врсти неструктуиране забаве имају веће шансе да буду инвентивна, да се упусте у спонтано истраживање света око себе користећи и надграђујући сопствене потенцијале. Игра са вршњацима темељ је за изградњу добрих интерперсоналних, организационих и комуникационих вештина, док игра са родитељима доприноси интензивнијем и квалитетнијем упознавању и повезивању. Уз то – свеж ваздух и игра редукују ниво стреса – чак и код деце!

Активирају се сва чула.

Деца, нарочито у предшколском узрасту, интензивно упознају свет око себе, и то путем чула. Примера ради, доказано је да деца која проводе време у игри на отвореном имају бољи вид на даљину у односу на своје вршњаке који се углавном играју у кући. Деца „закуцана“ пред екране и бројне електронске уређаје доминантно користе само два чула – вид и слух. С друге стране, боравак напољу, у природи, неминовно континуирано активира сва чула.

Деца ће имати бољу пажњу и концентрацију.

Играње напољу је непогрешив рецепт за буђење радозналости код деце, али истовремено, и те како помаже и да она дуже задрже пажњу и фокус на одређеним задацима. Исто тако, деца која доста времена проводе у игри напољу показују више инвентивноси и креативности, те тако чешће иницирају нове игре и лакше узимају учешће у њима. Интересантно је да је чак утврђено да и деца која имају неки од поремећаја из спектра хиперактивности, уз појачан боравак напољу, почињу да испољавају све мање симптома.

Деца ће имати јачи имунитет, рашће срећна и научити да чувају околину!
deca napoljuПриродна светлост стимулише пинеалну жлезду. Она је веома важна за стање имунитета, али и за генерални осећај среће и задовољства. Сам боравак у природи је такође благотворан за стање тела, ума и побољшава опште расположење. Деца која се редовно играју на свежем ваздуху лакше тону у сан и квалитетније спавају. И оно што се никако не сме занемарити – деца која бораве у природи, научиће да се идентификују као њен саставни део – тиме се повећавају шансе да баш та деца сутра постану одговорни, освешћени појединци који ће умети да ту природу цене и чувају њене вредности.

Боравак на отвореном, у природи или парку, пружа могућност свима, посебно родитељима с децом, да заједничко слободно време проведу на забаван начин и да се додатно повежу. Такав начин живота значајан је и у борби против депресије, која постаје све већи здравствени проблем данашњице, и то у свим животним добима. Уз то, важно је напоменути да су у породицама с активним начином живљења ређе чак и болести зависности.

И иако то понекад захтева сложену дневну организацију и улагање додатне енергије, ниједан изговор да се избегне боравак и активност напољу, није довољно добар, нарочито то не смеју бити временске прилике! Посебно не ове године, када су управо затворени простори претња по наше здравље већа него икада пре, и то нарочито током хладнијих месеци који долазе. Циркулација бројних инфективних агенаса, укључујући и сам вирус короне, много је интензивнија у затвореним просторима, те је и могућност заражавања у њима много вероватнија него на отвореном.

Стога, уместо да проклињете лоше време или га, још вероватније, користите као одличан изговор за останак у кући, препоручујемо да себе и своје малишане само наоружате адекватном опремом, по могућству - у ведрим, јарким бојама. Разбијте сивило јесени, пркосите оштрим зимским данима који долазе. Шљапкање по барицама и те како уме да измами осмех, а грудвање да побољша циркулацију и натера крв у образе. Ето доброг провода и дневне порције здравља за целу породицу! Разуме се - уз неопходан опрез - одржавање безбедне физичке дистанце, односно ношење маски када год та дистанца није могућа, као и уз адекватне хигијенске мере током и након игре у спољној средини.

На одраслима је одговорност. Важно јесте, али никако не и довољно отворити прозор да у кућу уђе мало свежег ваздуха. Неопходно је на тај ваздух, што чешће, извести и себе и своје малишане!

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351