Бука у животној средини је одувек представљала веома важан фактор квалитета живота, од античких до модерних времена. Са повећањем градских англомерација и броја становника у њима проблем буке је постајао све израженији јер свака људска активност производи одређени ниво буке, директно и индиректно.

Међу бројним негативним психолошким последицама које се код становништва угроженог комуналном буком могу очекивати, ремећење спавања сматра се основним и најважнијим. На основу нивоа буке, у највећем броју земаља лимит установљен за неометано спавање је 30 dB у затвореним просторијама. Потенцијал узнемиравања буком у великој мери зависи од временског тока. Испрекидана бука има негативније ефекте на спавање од сталне, посебно у периодима дубоког спавања јер нагле промене у осцилацији звука доводе до буђења.