Национални дан без дувана - 31.01.2021. - Један дан није довољан

nacionalni dan bez duvana 2021Необорива је и научно чврсто утемељена истина да је конзумирање дувана, у било ком облику, изузетно штетно по здравље. То свакако није новост, али јесте чињеница коју је неопходно континуирано ојачавати новим аргументима и пласирати је јавности кроз снажне и недвосмислене поруке које одговарају актуелном тренутку.

У Србији се и ове, 2021. године, традиционално обележава 31. јануар – Национални дан без дувана, овог пута године под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”. На овај начин, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа и изложености дуванском диму, посебно се наглашава значај престанка пушења, што посебно добија на значају у светлу пандемије КОВИД-19.

Пушење је значајан фактор ризика за настанак бројних обољења респираторног система, почев од обичних прехлада, преко грипа, све до упала плућа изазваних различитим инфективним узрочницима, док је директна веза змеђу пушења и рака плућа одавно свима добро позната.

И поред примене мера контроле дувана, на свету још увек пуши више од једне милијарде људи. Ипак, важно је напоменути да од тог броја пушача скоро 80% њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. Поражавајућ је и податак да 8 милиона људи сваке године превремено умре услед употребе дувана и изложености дуванском диму.

Када је реч о нашој земљи, најновији резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије, показују да је 2020. године пушило 36% пунолетних становника Србије, што је у поређењу са највећим бројем европских и других развијених земаља света, веома неславна бројка. Поражава и податак да најмање 15.000 људи сваке године у Србији превремено умре због последица пушења.

Након скоро годину дана од распламсавања пандемије КОВИД-19, већ постоје веома чврсти докази да конзументи дуванских производа представљају осетљивију групу како у погледу заражавања, тако и у смислу развоја тежих клиничких форми болести. Наиме, инфективни ризик код пушача је већи, најпре због прстију, који су иначе у великом ризику од контаминације (јер њима све додирујемо), али и због самих цигарета које такође могу бити извор заразе, а долазе у директан додир са устима. Посебан ризик од заражавања представљају дувански производи чије конзумирање има социјалну компоненту па их традиционално користи више особа - попут наргила, мада потенцијална претња могу бити и електронски дувански производи. Већина пушача, чак и када нема дијагностиковано неко обољење, има редукован капацитет плућа што представља посебан проблем у ситуацијама када је потреба организма за кисеоником повећана или када је могућност да се кисеоник адекватно искористи смањена, а то је случај управо када дође до упале плућа. Управо због тога, пушачи су у већем ризику од развоја озбиљније клиничке слике обољења КОВИД-19.

И поред све бројнијих научних доказа који потврђују ове повећане ризике код пушача, резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења из 2020. године показују да епидемија КОВИД-19 није битно утицала на пушачке навике нашег становништва. Наиме, огромна већина пушача у Србији, њих 91%, није престала да пуши, док је 4% пушача је у периоду пандемије чак повећало број попушених цигарета на дневном нивоу. С друге стране, 4% пушача јесте изјавило да је у овом периоду смањило број попушених цигарета, али је само 1% њих током 2020. престало да пуши.

У периоду пандемије, куће су постале вишенаменски простори, многима и канцеларије. Радни простор, самим тим, више не мора (по сили закона) бити непушачки, већ онакав каквим га сами одредите. То је довело до тога да су поједина домаћинства, чак и ако су раније била непушачка, услед измењених околности и проширења намена, постала пушачка. Ако имамо у виду да преко 50% нашег становништва изјављује да је изложено дуванском диму управо у сопственој кући, оно што се у том смислу нарочито мора нагласити је повећан здравствени ризик од изложености дуванском диму, односно од пасивног пушења, а знамо да су деца у том погледу најосетљивија.

Ризик од инфекције КОВИД-19 довољно је велики здравствени ризик за сваког од нас и сложићемо се око тога да нам је у последњих годину дана свима највећа преокупација како да га избегнемо. Ако је већ тако, немојмо своје напоре умањивати другим ризичним изборима, онима које сами правимо, а пушење је дефинитивно прво међу њима.

Једном, а надајмо се што скорије, свет ће опет доћи у стање старе нормале. Здрав и што очуванији организам биће нам свима преко потребан да се вратимо својим животима у њиховом некадашњем обиму и разноликости. Радујмо се томе унапред, помало сваког дана... али без дувана!

Уколико мислите да је важно да као појединац дате глас и допринос унапређењу механизама контроле пушења у нашој земљи, потпишите петицију Заштита становништва од изложености дуванском диму у јавним просторима: https://peticije.kreni-promeni.org/petitions/zastita-stanovnistva-od-izlozenosti-duvanskom-dimu-u-javnim-prostorima

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351