Наргиле и корона - безазлена забава или беспотребан ризик?

nargila barКонзумирање дувана, у било ком облику, неспорно је штетно по здравље и то одавно није новост, већ необорива истина. Након скоро годину дана од распламсавања пандемије КОВИД-19, већ имамо бројне, веома чврсте доказе да су конзументи дуванских производа у већем ризику да се заразе и новим корона вирусом, као и да је вероватноћа за развој тежих клиничких слика изазваних овим узрочником, код пушача већа него код непушача.

Посебан ризик, ипак, представљају дувански производи чије конзумирање има наглашену социјалну компоненту - попут наргила.

У наргилама се најчешће користи дуван који се загрева путем сагоревањем угља, а затим пролази кроз охлађену воду (отуд и други назив за наргиле - “водена лула”). Дуван може бити натопљен меласом или медом и помешан са воћним и другим пријатним аромама које му дају широк спектар укуса, те га тако чине веома пријемчивим чак и за оне особе, пре свега за младе, који иначе нису пушачи. Истина је да се поред дувана у наргилама могу сагоревати и различите ароматичне биљне мешавине које не садрже никотин, али, с друге стране, користе се и канабис, хашиш и друге психоактивне супстанце.

Ипак, невезано за то шта је конкретна сагоревајућа супстанца, само горење угља већ креира довољан ризик по здравље. Наиме, у диму из наргила, присутне су велике количине угљен-моноксида, катрана, као и бројна канцерогена и токсична једињења, попут арсена, олова и никла. У поређењу са пушењем обичних цигарета, дим из наргиле има 36 пута већу концентрацију катрана и чак 15 пута већу концентрацију угљен-моноксида. Када се то прерачуна – пушење наргиле у трајању између 45 минута и сат времена има исти ефекат за организам као пушење целе кутије обичних цигарета!

Када ово знамо, не би требало да нас чуде чињенице да редовно конзумирање наргиле, баш као и када је реч о класичном дуванском диму, креира директан ризик за настанак оштећења органа за дисање, као и за настанка широког спектра хроничних болести срца и крвних судова, али и малигних обољења,.

Уз све поменуто, одређена својства овог производа носе додатне специфичне ризике и то управо када је реч о потенцијалу за ширење заразних болести, па тако и инфекције изазване новим корона вирусом, као најактуелније.

Познато је да се наргиле обично конзумирају у наргила баровима и другим кафићима, дакле – најчешће у друштву. Готово уобичајен манир дељења наставка за уста директно повећава ризик од ширења вирусних инфекција. Досадашња истраживања су показала да коришћење наргила повећава ризик од ширења респираторних вируса, хепатитис Ц вируса, Herpes Simplex вируса, Епштејн бар вируса, туберкулозе, чак и хеликобактерије, али и бројних других инфекција. Чак и ако узмемо у обзир да се, због значајно повећаног нивоа опреза, сада спроводи редовна замена наставака за уста и избегавања њиховог дељења, чињеница је да и делови који се не мењају након сваког коришћења, попут црева и посуде за воду, представљају одличну подлогу за развој и ширење инфективних агенаса, па тако и вируса SARS-CoV-2.

Уживање у наргилама, по природи самог “ритуала”, намеће веома близак контакт међу корисницима, што несумњиво повећава ризик од ширења било које инфекције, па тако и короне, јер је у таквој “дружељубивој” атмосфери поштовање препорука о физичкој дистанце готово немогуће. Уз несумњиво велико засићење ваздуха димом који се ослобађа из наргила, у озбиљном ризику од потенцијалне инфекције нису само они који их конзумирају, већ и пасивни пушачи који са њима деле простор.

Водена лула или популарно “шиша” порекло води из Индије и са Арабијског полуострва, али се њена популарност током последњих година проширила и на Кенију, Јужноафричку Републику, Турску, Балканско полуострво, али и друге земље Европе, па чак и на северноамерички континент. Сматра се да само у САД 2,6 милиона људи користи наргиле, а да је конзумената широм света преко 100 милиона.

И поред ове глобализације када је реч о коришћењу шише и њене све веће популарности на свим континентима, она је и даље најзаступљенија “забава” у регионима света из којих је и потекла.

Као одговор на пандемију КОВИД-19 и сагледавање негативног утицаја који конзумирање наргила има на појачано ширење инфекције, 15 источномедитеранских држава покренуле су иницијативу и донеле заједнички документ који препоручује привремену забрану коришћења ових производа на јавним местима. Шири оквир ових мера подразумева и препоруке за сузбијање употребе свих дуванских производа (укључујући и е-цигарете). На основу ових препорука, свака земља понаособ доноси законску регулативу у вези са овим питањем. Као резултат ове иницијативе, у великим градовима, попут Каира, Абу Дабија и Дубаија, потпуно је забрањена употреба наргила на јавним местима.

Ипак, ове мере нису предвиделе забрану коришћење шише у кућним условима, која је у овим земљама такође веома одомаћена. Ове мере су тако само делимично редуковале ризик од појачаног ширења вируса короне, али нису уклониле здравствени ризик за сваког конзумента, као и за пасивне пушаче у домаћинсвима.

На другом крају света, у Канади, у држави Онтарио и још неким провинцијама, најновије регулативе и даље дозвољавају продају и куповину шише, али је њена употреба у ресторанима, баровима и свим другим затвореним јавним местима, апсолутно забрањена.

И поред ограничених домета свих ових мера, не може се спорити да су проблем адекватно таргетирале и да су правовремено и директно усмерене ка редукцији додатног фактора ризика који негативно доприноси већ довољно тешкој епидемиолошкој ситуацији у целом свету.

С тим у вези, остаје нам да се запитамо - да ли су нама, у свеопштим напорима да ширење епидемије држимо под контролом и здравствени систем успоставимо и одржавамо тако да не издахне под ударом пандемијских таласа, промакао “ситан” тренд какав су наргиле и њихов потенцијал да већ алармантну ситуацију додатно погоршају? Можда још није касно да то уочимо и овом јавноздравственом проблему дамо заслужен тежински коефицијент, а затим и да му доделимо одговарајућу противедпидемијску меру.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351