Грип и респираторне инфекције у Београду - 5. недеља

Епидемиолошки надзор над грипому сезони 2014/2015 спроводи се од 29.9.2014.године (40.извештајна недеља), како би сеомогућило праћење епидемиолошких, клиничких и вирусолошких карактеристика обољења и траје до 20. извештајне недеље  (11-17.5.2015. године).

Према извештајима здравствених установа примарне здравствене заштите (домови здравља, Завод за заштиту здравља студената, Завод за здравствену заштиту радника ЖТП-а и Завод за здравствену заштиту радника МУП-а) на територији Београда у периоду 26.01.- 1.02.2015. године од акутних респираторних инфекција (АРИ) оболело је 17.298особа са инциденцијом од 1.042,4, а од обољења сличних грипу (ОСГ) 193са инциденцијом од 11,6 на 100.000 становника.

Погледајте наше издање Грип - Корисне информације о грипу и спречавању настанка обољења

У односу на претходну (4) извештајну недељу (19.01.2015 - 25.01.2015.) број оболелих од АРИ је зa11,8%већи (15.474), а број оболелих од ОСГ је за  58,2% већи (122).
Међу оболелима од АРИ највише је особа добне групе 5-19 година (39,4%), затим узраста 20-29 (31,6%) и узраста до 4 године (20,3%). Особа старости 65 и више година било је 8,7%. Највећа инциденција АРИ бележи се у узрасту од 0-4 године (4.280,2/100.000) и од 5-19 година (2.899,0/100.000).

Од укупног броја особа пријављених са ОСГ највише је особа добне групе 30-64 године (92 - 47,7%) и особа добне групе 5-19 година (43 – 22,3%). Удео особа од 20-29 година је 13,5%, деце узраста до 4 године 9,3% и старијих од 65 година је 7,2%. Највећа инциденција ОСГ бележи се у узрасту 0-4 године (21,9/100.000) и узрасту 5-19 година (18,3/100.000).
Активност грипа у Европском региону  још увeк је на ниском нивоу у већини источних земаља.

У земљама северне, западне и централне Европе бележи се средња активност грипа (Енглеска, Шкотска, Финска, Шведска, Холандија, Шпанија, Француска, Швајцарска, Немачка, Аустрија, Мађарска, Румунија, Бугарска, Словенија, Хрватска, Литванија, Исланд). Висока активност грипа се региструје у Италији, Албанији, Португалији, Белгији и Луксембургу. Потврђена су оба подтипа вируса А (Х3Н2), А (Х1 Н1) и тип Б, од којих је А (Х3Н2) доминантан.
На територији Београдаактивност грипа је на ниском нивоу.

У узетом материјалу на територији Београда у Националној референтној лабораторији за инфлуенцу Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" лабораторијски су потврђене инфекције изазване са оба подтипа вируса А  (АХ1 и А Х3).

Доказом првих случајева оболевања од грипа у овој сезони очекује се даље повећање оболевања од грипа у наредном периоду.

У периоду од 1.10.2014. до 1.02.2015. године у београдским Здравственим установама вакцинисано је против сезонског грипа  укупно 45.039 особа, што чини  86,8% у односу на дистрибуирану количину вакцина (51.869).

Најефикаснија мера превенцијегрипа је вакцинација и препоручује се свим особама које су у повећаном ризику од развоја компликација да се што пре вакцинишу, при чему се заштита ствара за 2-3 недеље од добијања вакцине. Вакцина се може примити у било које време у току трајања сезоне грипа, чак и кад је вирус почео да се шири у окружењу.    

Такође, опште мере превенције обухватају избегавање блиских контакта са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста, проветравање просторија.Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора и исхрану богату витаминима.                               

Погледајте претходни извештај у вези епидемиолошког надзора над грипом.