Грип и респираторне инфекције у Београду - 11. недеља
Епидемиолошки надзор над грипом у сезони 2014/2015 спроводи се од 29.9.2014.године (40. извештајна недеља), како би се омогућило праћење епидемиолошких, клиничких и вирусолошких карактеристика обољења и траје до 20. извештајне недеље (11-17.5.2015. године).
Према извештајима здравствених установа примарне здравствене заштите (домови здравља, Завод за заштиту здравља студената, Завод за здравствену заштиту радника ЖТП-а и Завод за здравствену заштиту радника МУП-а) на територији Београда у периоду 9.03.- 15.03.2015. године од акутних респираторних инфекција (АРИ) оболеле су 21.055 особa са бројем новооболелих од 1.258,8 на 100.000 становника, а од обољења сличних грипу (ОСГ) 703 (42,4 новооболелихна 100.000 становника).
У односу на претходну (10) извештајну недељу (2.03.- 8.03.2015.) број оболелих од АРИ је зa 3,4%већи (20.344), а број оболелих од ОСГ је за 11,9% мањи (798).
Међу оболелима од АРИ највише је особа добне групе 5-19 година (36,0%), затим узраста 20-64 (34,2%) и узраста до 4 године (18,5%). Особа старости 65 и више година било је 11,3%. Највећи број новооболелих од АРИ бележи се у узрасту од 0-4 године (4.754,1/100.000) и од 5-19 година (3.225,6/100.000).
Од укупног броја особа пријављених са ОСГ највише је особа добне групе 30-64 годинe (271- 38,6%) и особа добне групе 5-19 годинa (252- 35,8%). Удео особа узраста од 20-29 година је 11,2,%, деце узраста до 4 године је 7,4%, и особа старијих од 65 година је 7,0%. Највећа број новооболелих од ОСГ бележи се у узрасту од 5-19 година (107,1/100.000) и узрасту од 0-4 године (63,4/100.000).
У већини земаља Европског региона бележи се средња активност вируса грипа и тренд опадања активности. Висока активност грипа региструје се у Шведској, Молдавији, Немачкој и Исланду. У циркулацији су потврђена оба подтипа вируса А׃А(Х3Н2) и А (Х1 Н1) као и тип Б, од којих је А (Х3Н2) доминантан.
Према наведеном популационом надзору на територији Београда активност грипа je на ниском нивоу. На основу сентинел надзора над АРИ и ОСГ који спроводи одрећени број лекара (92 лекара из 14 домова здравља) и који је осетљивији од популационoг, активност вируса грипа је такоће на ниском нивоу.
У периоду од 7.10.2014. – 13.02.2015. године узето је укупно 47 узорaка брисева грла и носа од којих је у Националној референтној лабораторији за инфлуенцу Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" код 19 особа лабораторијски потврђена инфекција изазвана подтипом вируса А Х1, код 8 особа је потврђен подтип вируса А Х3, код 1 вирус типа Б и код 2 особе респираторни синцицијални вирус.
У периоду од 1.10.2014. до 15.03.2015. године у београдским Здравственим установама вакцинисане су против сезонског грипа укупно 45.349 особе, што чини 87,4% у односу на дистрибуирану количину вакцина (51.869).
Најефикаснија мера превенције грипа је вакцинација и препоручује се свим особама које су у повећаном ризику од развоја компликација да се што пре вакцинишу, при чему се заштита ствара за 2-3 недеље од добијања вакцине. Вакцина се може примити у било које време у току трајања сезоне грипа, чак и кад је вирус почео да се шири у окружењу.
Такође, опште мере превенције обухватају избегавање блиских контакта са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста, проветравање просторија.Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора и исхрану богату витаминима.
