Сифилис – нови атак старе болести

Од недавно се може чути или прочитати да је приметна повећана учесталост нових случајева оболевања од сифилиса у Србији. За неке је то изненађење, за неке не. Шта заправо знамо о сифилису?

Дуго је сматрано да ће са развојем друштва и напретком медицине сифилис постати маргиналан јавноздравствени проблем, али реалност је нешто другачија. Учесталост броја новозаражених варира и често је у корелацији са већим друштвеним догађајима (ратови, економске кризе, миграције становништва итд).

Превенција сифилиса је најефикаснији начин контроле ове болести, првенствено употреба кондома приликом сексуалних односа.

Са друге стране, правовремена клиничка и микробиолошка дијагноза и терапија смањују ризик од даљег преношења на друге особе, као и ризик настајања инвалидитета и смрти.

Сифилис је јако стара болест и прати човека од давне праисторије. Узрочник болести је бактерија Treponema pallidum. Сифилисне лезије на костима су често налажене на египатским мумијама. Нарочито је био чест у старом и средњем веку, у градским срединама, међу сиромашним становништвом.

Сифилис је окарактерисан као полно преносива болест, мада је сексуални контакт само један од начина преношења. Може се пренети преко оштећене коже или слузокоже, контактом са секретима. Могући начин преноса је трансплацентарни, са мајке на дете током трудноће, што за резултат може имати оштећење или смрт плода.

Болест је дугог тока, одвија се по фазама и може имати врло различите симптоме.

У првој фази, две до десет недеља након инфекције, на улазном месту инфекције долази до стварања примарне лезије. Лезија постаје раница која после извесног времена зацели. Најчешћа места примарне лезије су врх пениса, вагина, завршни део ректума, усна дупља.

У другој фази долази до ширења микроорганизма по телу, што је праћено оспом и другим променама. Друга фаза се јавља неколико недеља након зарастања примарне лезије. Као и прва фаза, и друга се завршава нестанком кожних промена.

Клиничке манифестације треће фазе обично се јављају након неколико година, са веома разноликом симптоматологијом, али са трајним оштећењем захваћених органа и високим ризиком инвалидитета и смрти.

Заразност оболеле особе се смањује током времена.

Сифилис се може лечити у свим стадијумима, али најефикасније је у раним стадијумима болести.