Међународни дан физичке активности „Кретањем до здравља“ и у 2016.

SetnjaФизичка активност дефинише се као сваки покрет тела настао као резултат рада скелетних мишића, који доводи до утрошка енергије. Недовољна физичка активност идентификована је као четврти водећи узрок општег морталитета - она доводи до око 3,2 милиона смрти годишње, што представља око 6% свих смртних исхода у свету за годину дана, док је у европском региону одговорна за око милион смртних исхода, односно за сваку десету смрт током године. Такође, недовољна физичка активност доминантно је одговорна за појаву скоро сваког четвртог случаја рака дојке, дебелог црева и дијабетеса, као и за скоро сваки трећи случај исхемијске болести срца.

Сагледавајући величину, али и здравствени, социјални и економнски значај сваког од ових проблема, и увиђајући улогу који физичка активност има у њиховој превенцији и контроли, земље чланице Европског региона Светске здравствене организације, одлучиле су да прогласе 10. мај Међународним даном физичке активности, који се обележава под слоганом „Кретањем до здравља“.

Чак две трећине одраслог становништва не достиже препоручени, минимални ниво физичке активности – 30 минута дневно. Само око 34% младих Европљана, старости 11, 13 и 15 година, упражњава ниво физичке актиности дат у актуелним водичима.

Резултати Истраживања здравља становништва Србије из 2013. године, показују да 43,6% нашег становништва старијег од 15 година у току рада (који обухвата плаћени и неплаћени посао, рад у кући, бригу о породици, студирање и учење) седи или стоји. Када говоримо о навикама становника главног града, чак 61,2% одраслих Београђана током свог рада седи или стоји, Београђанке значајно чешће у односу на своје мушке суграђане (65,1% према 56,7%). Одрасли становници Београда у просеку седе чак 6 сати дневно, што је за један сат више него одрасли становници Србије. Бележи се да међу житељима главног града више у односу на поменути просек седе становници градских насеља (6,2 сата), као и особе са вишим и високим образовањем (6,6 сати).

Тридесетноминутно ходање у току дана, приликом одласка или повратка са неког места, упражњавало је тек нешто више од половине становника Београда – 52,4%, у чему су мушкарци опет предњачили (55,4% у односу на 49,6% својих суграђанки), док је свакодневну вожњу бициклом у трајању од најмање 10 минута практиковало само 2,1% становника Београда, чак пет пута мање у односу на становништво Србије, што се донекле може објаснити недостацима саобраћајне инфраструктуре главног града за овај вид транспорта и рекреације.

Београђани су, према резултатима Истраживања, у односу на становништво Србије, предњачили једино у бављењу организтованом рекреацијом, фитнесом и спортом најмање три пута недељно, што је упражњавало 11,4% одраслих становника Београда, док је у Србији овај процент износио 8,8%. Као и у Србији, и у Београду, навика бављења спортом и рекреацијом је заступљенија код мушкараца.

 Подизање нивоа физичке активности није само проблем појединца. Ови подаци указују да је подизање свести о значају физичке активности питање које захтева шире друштвено укључивање, уз адекватан мултисекторски, мултидисциплинарни и културолошки прихваљив приступ.
Главни циљ активности везаних за обележавање Међународног дана физичке активности, које се крећу од глобалних до оних у оквирима локалне заједнице, јесте подизање свести становништва свих узраста о значају физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести. Таква промена свести има даље за циљ да доведе до промене понашања у смеру учешћа у физичким активностима, колико год је то могуће - у складу са узрастом, здравственим стањем, слободним временом и другим околностима.

Умерена, али редовна физичка активност, каква је ходање, вожња бицикла или бављење тимским спортовима, има значајно благотворно дејство на здравствено стање сваког појединца. Примера ради, физичка активност смањује ризик за настанак кардиоваскуларних болести, рака дебелог црева, дојке, шећерне болести, као и депресије. Такође, одговарајући ниво физичке активности смањује ризик од падова, прелома кука и/или кичмених пршљенова. Битно је нагласити да је физичка активност кључни фактор достизања и одржавања бројних других аспеката здравог стила живота – непушења, стања оптималног енергетског баланса и ухрањености, смањења насиља, стреса и социјалне изолације, што је нарочито важно у старијој животној доби.

Термин „физичка активност“ не треба мешати нити поистовећивати са термином „вежбање“ или „тренирање“. Вежбање је ужи појам, поткатегорија физичке активности – оно је планирано, структуирано, репетитивно и обавља се са циљем постизања побољшања или одржавања једног или више аспеката физичке спремности. Дакле, физичка активност може подразумевати и овај вид вежбања, уз остале покрете који су производ играња, свакодневних активности, транспорта, кућних послова и активности рекреативног типа.

Важно је напоменути да сваку физичку активност, нарочито у старијем добу, треба планирати тек након саветовања са изабраним лекаром и обављених одговарајућих контролних прегледа, а само спровођење активности препоручљиво је упражњавати уз стручни надзор.

Погледајте: Препоруке СЗО о физичкој активности у функцији очувања и унапређења здравља по старосним групама

Погледајте и лифлет: Шетња - активност за бољи квалитет вашег живота

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351