Сваке године 10. октобар се обележава као Светски дан менталног здравља, а установила га је Светска федерација за ментално здравље, давне 1992. године. Од тада се сваке године овај датум обележава са циљем подизања свести глобалне заједнице о кључним програмима менталног здравља кроз сарадњу са различитим партнерима како би се предузеле акције и створиле трајне промене за његово унапређење. Током година, активности поводом овога дана су се развијале и овај датум је постао платформа за владе, организације и појединце да развију иницијативе које се фокусирају на различите аспекте заштите и очувања менталног здравља.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света.

У свету се, према подацима Светске здравствене организације, годишње региструје око 2,3 милиона оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

Управо због тога се октобар, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на високу распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције ове болести. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке. Рак дојке излечив у преко 90% случајева, уколико се открије на време, јер су тада терапијске могућности веће и лечење је ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.

„Будимо ближе – подршка током дојења за све”
 Национална недеља дојења у Србији традиционално се обележава 40. календарске недеље и симболично представља трајање трудноће. Циљ је да се укаже на значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој и истакне значај подршке трудницама, бабињарама, мајкама дојиљама и породици да остваре успешно дојење. Ове године Национална недеља дојења обележава се од 30. септембра до 7. октобра под истим слоганом као и Светска недеља промоције дојења: „Будимо ближе – подршка током дојења за све”.

Иако је вишедеценијски напредак који је остварен у лечењу и контроли болести срца и крвних судова значајно изменио популационе параметре ових обољења, она и даље представљају један од водећих узрока обољевања и умирања у свету.

Сваке године, 26. септембра почевши од 2007. године, се обележава Светски дан контрацепције. Циљ глобалне кампање је да истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања. Поред тога, неопходно је младима омогућити што адекватнији приступ валидним информацијама о сексуалном и репродуктивном здрављу.

Важно питање јавног здравља је и планирање породице, и са индивидуалног и са ширег друштвеног аспекта јер омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да испланирају време њиховог рађања и размак између порођаја.

 У оквиру континуираног спровођења пооштреног епидемиолошког надзора над морбилима, уведеног 07.02.2024. године, након првог потврђеног случаја, у епидемији морбила на територији Београда је регистрована укупно 101 оболела особа од 241 пријављеног случаја сумње. Последњи регистрован случај је оболео 29.07.2024. године, а епидемија морбила је одјављена 19.09.2024. године

         Код 79 оболелих дијагноза болести је потврђена вирусолошким или серолошким анализама обављеним у Референтној лабораторији Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“. Двадесет две оболеле особе су класификоване као епидемилошки повезане са лабораторијски потврђеним случајем.

Сваке године, 22. септембра обележава се Светски дан подизања свести о превенцији падова, са циљем информисања опште и стручне јавности о опасностима настанка падова и њихових последица, и подстицања примене превентивних стратегија које могу значајно смањити учесталост падова и побољшати квалитет живота, посебно код старијих особа, које су највише изложене ризику од озбиљних повреда изазваних падовима.

Градски завод за јавно здравље Београд у свом здравствено-васпитном раду намењеном деци и младима већ дуги низ година успешно сарађује са сектором образовања. Из дугогодишњег искуства показало се да су резултати најбољи и највидљивији када се међусекторски приступ примењује током целокупног процеса – од фазе планирања, преко креирања, реализације, праћења и евалуације различитих здравствено-васпитних садржаја. Добар пример таквог приступа представљају акредитовани едукативни програми за просветне раднике и сараднике, који се годинама уназад успешно спроводе, уз координацију Градског завода за јавно здравље Београд.