4. februar 2017. – Svetski dan borbe protiv raka

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, maligne bolesti su među vodećim uzorcima oboljevanja i umiranja u svetu, sa oko 14 miliona obolelih i 8,2 miliona  smrtnih slučajeva. Ova grupa bolesti takođe je odgovorna za 20% smrtnih slučajeva u  Evropskom regionu, sa više od 3 miliona novih slučajeva i 1,7 miliona umrlih svake  godine. Rak je najčešći uzrok smrti i bolesti u Evropi posle kardiovaskularnih  oboljenja.

Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka  svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Od prošle godine  započeta je trogodišnja kampanja pod sloganom „Mi možemo, ja mogu” kojom se podseća  da pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog tereta malignim  bolestima.

Očekuje se da će broj novih slučajeva raka u svetu porasti sa 14 miliona u 2012. na 22  miliona u naredne 2 decenije. Evropa obuhvata samo jednu osminu ukupne svetske  populacije, ali ima oko jednu četvrtinu globalnih slučajeva raka: oko 3,2 miliona novih  pacijenata godišnje.

Globalno, više od 70% svih smrtnih slučajeva od malignih bolesti javlja se u nisko i  srednje razvijenim zemljama, koje imaju malo ili nemaju sredstva za prevenciju,  dijagnozu i lečenje raka. U srednje razvijenim zemljama će i dalje vodeći karcinomi  biti oni koji se dovode u vezu sa načinom života (pušenje, alkohol, fizička  neaktivnost i nepravilna ishrana), kao što su karcinom pluća, dojke i debelog creva.  Kao faktor rizika, potrošnja duvana i prekomerno konzumiranje alkohola izazivaju oko  40% od ukupnog opterećenja za nastanak raka. Ako se tome dodaju posledice  neodgovarajuće ishrane, gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost, procenat raka zbog  nezdravog načina života raste do 60%.

Međunarodno udruženje za borbu protiv raka navodi da se 20% karcinoma koji se otkrije  svake godine može pripisati virusnim ili bakterijskim infekcijama izazvanim: HPV –  koji može da dovede do raka grlića materice, virusima hepatitisa B ili C – značajno  doprinose nastanku raka jetre, Epštajn-Bar virusom – može biti uzrok Burkitovog  limfoma, Helicobacter pylori bakterija je povezana sa nastankom raka želuca.

Među muškarcima, u svetu, najčešće dijagnoze malignih bolesti su: rak pluća, rak  prostate, kolorektalni rak , rak želuca i rak jetre. Među ženama, najčešće dijagnoze  malignih bolesti su: rak dojke, kolorektalni rak, rak pluća, rak grlića materice i rak  želuca.

U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih  bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi.  Na osnovu podataka iz Populacionog registra za maligne bolesti Gradskog zavoda za  javno zdravlje Beograd, u periodu od 1970. do 2015. godine, u Beogradu je evidentirano  198.817 osoba obolelih od malignih bolesti. Incidencija i prevalencija oboljevanja  pokazuju trend porasta. Incidencija je bila najveća 2014. godine 750,6/100.000  stanovnika. Prevalencija u 2015. godini je iznosila 3.920/100.000 stanovnika. Deset  najčešćih dijagnoza malignih bolesti kod osoba muškog pola su bile: zloćudni tumor  dušnika i pluća, kože, prostate, mokraćne bešike, debelog creva, zadnjeg creva,  želuca, grkljana, gušterače, bez označene lokalizacije. Kod osoba ženskog pola među  deset najčešćih dijagnoza malignih bolesti bile su: zloćudni tumor dojke, kože, grlića  materice, dušnika i pluća, debelog creva, tela materice, jajnika, zadnjeg creva,  mokraćne bešike ,želuca.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja  najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti. Na više od 80% svih malignih  bolesti moguće je uticati modifikovanjem faktora rizika koji su odgovorni za pojavu  bolesti. Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim  otkrivanjem, terapijom i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.  Jedan od značajanih problema u Srbiji predstavlja i neprepoznavanje rizičnog  ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava iz razvijenih zemalja sveta u  sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja raka.

Ključne poruke kampanje se odnose na društvo, zajednicu i pojedinca.
 

MI MOŽEMO da:

• podstaknemo i preduzmemo akciju,
• preveniramo rak,
• skrenemo pažnju,
• razvijemo zdravu okolinu,
• poboljšamo pristup zdravstvenoj zaštiti obolelih od raka,
• mobilišemo sve snage u borbi protiv raka,
• izmenimo zdravstvenu politiku,
• formiramo fondove za kontrolu raka, i
• zajednički pojačamo uticaj u borbi protiv raka. 

JA MOGU da:

• izaberem zdrave stilove života,
• razumem da rano otkrivanje spašava živote,
• tražim podršku,
• podržim druge,
• preuzmem kontrolu nad svojom bolešću,
• volim i budem voljena,
• budem JA,
• se posle lečenja raka vratim na posao,
• podelim svoju priču sa drugima, i
• glasno govorim o tome!