Sastanak Komisije za zarazne bolesti za teritoriju Beograda

23.03.2015. godine u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, održan je sastanak Komisije za zarazne bolesti za teritoriju grada Beograda

Na sastanku je, nakon uvodnih izlaganja, razmatran Izveštaj o radu na sprovođenju Programa suzbijanja, sprečavanja i eliminacije zaraznih bolesti na teritoriji Beograda u 2015. godini.

Uvodna izlaganja:

  1. Epidemiološka situacija akutnih zaraznih bolesti na teritoriji Beograda u 2015. godini - Prim. mr sc. dr Snežana Radivojević, načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti
  2. Sprovođenje Programa obaveznih imunizacija u 2015. godini - Prim. dr Leposava Garotić-Ilić, načelnik Jedinice za imunizaciju
  3. Sanitarno-higijenske prilike na teritoriji grada Beograda u 2015. godini - Dr Dragan Pajić, načelnik Jedinice za procenu uticaja i izradu analiza, elaborata i studija
  4. Prevencija zaraznih bolesti – Centar za promociju zdravlja - mr sc. med. dr Gordana Tamburkovski, načelnik Jedinice za zdravlje zajednice, zdravstveno informisanje i publicistiku

1. Epidemiološka situacija akutnih zaraznih bolesti na teritoriji Beograda u 2015. godini

U toku 2015. godine od akutnih zaraznih i parazitarnih bolesti koje podležu obaveznom prijavljivanju, obolelo je ukupno 31.420 lica sa stopom incidencije od 1893,4 na 100.000 stanovnika. Učešće obolelih od gripa iznosi 16,1% (5058).

U odnosu na 2014. godinu, beleži se neznatni pad oboljevanja od akutnih zaraznih bolesti. Broj obolelih od gripa je dva puta veći u odnosu na prethodnu godinu.

Vodeće mesto u obolevanju od akutnih zaraznih bolesti (bez gripa) pripada grupi respiratornih oboljenja zahvaljujući oboljevanju od varičele, čije učešće u ovoj grupi iznosi 64,9% i od streptokoknih infekcija (faringitis – tonzilitis) sa učešćem od 33,3%. Drugo mesto u ukupnom broju obolelih sa učešćem od 9,9% pripada grupi kožnih, gljivičnih i parazitarnih bolesti, a treće crevnim zaraznim bolestima – 5,6%.

U toku 2015. godine, registrovane su 42 epidemije akutnih zaraznih i parazitarnih bolesti sa 602 obolele osobe. Broj registrovanih epidemija je manji u odnosu na prethodnu godinu (46). Najzastupljenije su epidemije iz grupe crevnih zaraznih bolesti (26/61,9%), a među njima dominiraju salmoneloze (12/46,1%).

Vakcinabilne bolesti i u 2015. godini, beleže niske vrednosti incidencije, osim malih boginja čija je vrednost incidencije bila preko 1/100.000 (4,16/100.000).

U 2015. godini od zaraznih bolesti umrlo je 89 lica. Vodeći uzroci smrtnosti su bakterijske infekcije creva izazvane Cl. difficile (29) i sepsa (27).

Nakon prijavljene epidemije morbila krajem 2014. godine, u 2015. godini, nastavljen je trend porasta broja obolelih. Tokom epidemije morbila koja je trajala od oktobra 2014. godine do juna 2015. godine, ukupno su obolele 84 osobe, od toga 64 u 2015. godini. Oboljenje je laboratorijski potvrđeno kod 77 obolelih.

I pored brojnih prisutnih faktora rizika za pojavu i širenje zaraznih bolesti na području Beograda, zahvaljujući prvenstveno angažovanju i razvijenosti zdravstvene službe i podrške šire zajednice, epidemiološka situacija zaraznih bolesti bila je pod kontrolom.

2. Sprovođenje Programa obaveznih imunizacija u 2015. godini

Rezultati sprovođenja imunizacije iz obaveznog Programa imunizacije pokazuju trend pada koji se u Beogradu registruje u poslednjih 5 godina. U 2015. godini u Beogradu se registruje izrazito pogoršanje obuhvata imunizacijom.

Ktratkotrajni prekidi u snabdevanju svih vakcina su negativno uticali na obuhvat imunizacijom. Odbijanje imunizacije se značajno povećalo u toku 2015. godine, posebno za vakcinaciju prvom dozom MMR vakcine.

Pravovremenost imunizacije je narušena, posebno sa MMR vakcinom.

3. Sanitarno-higijenske prilike na teritoriji grada Beograda u 2015. godini

Tokom 2015. godine je sprovođen sistematski sanitarno-higijenski nadzor nad radom centralnih i lokalnih vodovoda i objekata društvenog i komunalnog standarda (restorani društvene ishrane radnika i studenata, ustanove za kolektivni boravak dece predškolskog i školskog uzrasta i dr.). U tom pogledu vršena je sistematska kontrola kvaliteta vode za piće, površinskih i otpadnih voda i voda bazena za kupanje, kao i mikrobiološka kontrola bezbednosti namirnica i sanitarno-higijenskih uslova u objektima za pripremu i distribuciju hrane narodnih kuhinja, studentskih centara, učeničkih domova i predškolskih ustanova (u državnoj mreži). Kontrola zdravstvene ispravnosti namirnica i predmeta opšte upotrebe sprovodila se po zahtevu inspekcijskih službi i stranaka.

Na osnovu konstatovanog stanja i rezultata laboratorijskih analiza predložene su mere u cilju smanjenja rizika od nastanka zaraznih i parazitarnih bolesti na području Beograda.

Beogradski vodovodni sistem je na osnovu broja izvršenih analiza i rezultata ispitivanja najbezbedniji i najbolje kontrolisan vodovodni sistem, što je od izuzetnog značaja za njegovih 1.600.000 korisnika.

Drugi centralni vodovodni sistemi na široj teritoriji Beograda su takođe pod redovnom kontrolom i obezbeđuju zdravstveno bezbednu vodu za piće. Nakon završetka izgradnje pogona za proizvodnju vode „Makiš II“ stvorili su se uslovi da se dovršetkom izgradnje magistralnog cevovoda Makiš-Mladenovac popravi situacija u pogledu vodosnabdevanja na teritorijama opština Grocka i Mladenovac.

Na malim lokalnim vodovodima i individualnim vodnim objektima (bunarima) neophodne su redovne kontrole higijenske ispravnosti vode za piće i preduzimanje mera za unapređenje njihovog tehničkog i sanitarno-higijenskog stanja. Potrebno je intenzivirati edukaciju stanovništva koje se snabdeva vodom za piće iz individualnih vodnih objekata o značaju održavanja, zaštite i redovne kontrole higijenske ispravnosti vode iz ovih objekata.

U toku 2015. godine je sprovođena sistematska kontrola ishrane dece u predškolskim ustanovama, kao i kontrola ishrane u domovima učenika, studentskim domovima i objektima za pripremu i distribuciju obroka za socijalno materijalno ugrožene korisnike u Beogradu, što treba nastaviti i u narednom periodu.

Preventivne aktivnosti na zaštiti i unapređenju zdravlja dece u predškolskim ustanovama Beograda treba sprovoditi i na dalje kroz: a) kontrolu sprovođenja i ostvarivanja Programa sanitarno-higijenskog i zdravstvenog nadzora, b) sistemsku kontrolu ishrane dece, v) Program vaspitanja za zdravlje dece "Zdrav vrtić" i g) zakonom propisane zdravstvene (sanitarne) preglede radnika zaposlenih u jaslama i vrtićima.

Postupak upravljanja otpadom na teritoriji grada Beograda predstavlja i dalje sanitarno-higijenski problem, pre svega kada je u pitanju sakupljanje i odlaganje čvsrtog komunalnog otpada na uređenu deponiju, kao i nedostatak adekvatnog prikupljanja i tretmana otpadnih voda.

Kvalitet površinskih voda na teritoriji Beograda tokom 2015. godine uglavnom nije bio u skladu sa propisanim normativima. Kvalitet vode Savskog jezera (otvoreno kupalište Ada Ciganlija) je bilo zadovoljavajući tokom čitave kupališne sezone, za razliku od kvaliteta vode Dunava kod kupališta „Lido“, koji je imao povremenu mikrobiološku neispravnost.

 Kontrola kvaliteta vode iz bazena u okviru sportsko-rekreativnih centara i objekata škola, zdravstvenih ustanova i hotela, koji su bili pod nadzorom Stručnih službi Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd je pokazala zadovoljavajući kvalitet vode za kupanje i rekreaciju.


4. Prevencija zaraznih bolesti – Centar za promociju zdravlja

Tokom 2015. godine, održani su akreditovani kursevi za zdravstvene radnike o merama prevencije zaraznih bolesti, kako onih koje se odnose na imunizaciju, pravilnu higijenu i negu dece u periodu ranog rasta i razvoja i primenu savremenih metoda zdravstveno vaspitnog rada, tako i o savremenim pristupima u primeni dezinfekcionih sredstava u zdravstvenim ustanovama, u cilju prevencije intrahospitalnih infekcija.

Realizovano je, u saradnji sa predstavnicima medija, ukupno 711 medijskih priloga, što je za 20% više u odnosu na prethodnu godinu. Prilozi su ostvareni putem dnevne štampe i agencijskih vesti (60%), kroz gostovanja i uključenja stručnjaka Zavoda u televizijskim (27%) i radio programima (13%). Najzastupljenije teme u medijskim prilozima odnosile su se na kvalitet vode i vazduha, kao i na epidemiološku situaciju u Beogradu.

Zdravstveno promotivne aktivnosti u vezi sa prevencijom zaraznih bolesti, dobrim delom su realizovane kroz obeležavanje datuma iz kalendara zdravlja – Svetski dan higijene ruku u zdravstvenim ustanovama, Evropska nedelja imunizacije, Svetski dan zdravlja (koji je bio posvećen zdravstvenoj bezbednosti hrane), Svetski dan hrane i Svetski dan borbe protiv side, kao i kroz učešće na Festivalu zdravlja. Tokom javnih manifestacija, građanima su, uz razgovor i savetovanje, deljeni štampani edukativni materijali, pripremljeni od strane stručnjaka Zavoda.

Zdravstveno vaspitni rad u domovima zdravlja ostvaren je u nešto većem obimu u odnosu na prethodnu godinu, mada plan ovih usluga nije realizovan u potpunosti. Najveći obim zdravstvenog vaspitanja ostvarile su službe: za zdravstvenu zaštitu odraslih građana, polivalentnu patronažu i stomatološku zdravstvenu zaštitu. I dalje dominiraju individualni oblici rada, dok predavanja i rad u grupi čine tek 12% ukupnog zdravstveno vaspitnog rada sa stanovništvom.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351