Grip i respiratorne infekcije u Beogradu - 12. nedelja

Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2014/2015 sprovodi se od 29.9.2014. godine (40.izveštajna nedelja), kako bi se omogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje  (11-17.5.2015. godine).

Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 16.03. - 22.03.2015. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 22.545 osoba sa brojem novoobolelih od 1.358,6 na 100.000 stanovnika, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 589 (35,5 novoobolelih na 100.000 stanovnika).

 

U odnosu na prethodnu (11) izveštajnu nedelju (9.03. - 15.03.2015.) broj obolelih od ARI je za 7,1% veći (21.055), a broj obolelih od OSG je za  16,2% manji (703).
Među obolelima od ARI najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina (38,5%), zatim uzrasta 20-64 (34,5%) i uzrasta do 4 godine (17,1%). Osoba starosti 65 i više godina bilo je 9,9%. Najveći broj novoobolelih od ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (4.707,9/100.000) i od 5-19 godina (3.686,5/100.000).

Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 30-64 godine (271 - 46,0%) i osoba dobne grupe 5-19 godina (178 - 30,2%). Udeo osoba starijih od 65 godina je 9,6%, osoba uzrasta od 20-29 godina je 7,6% i dece uzrasta do 4 godine je 6,6%. Najveća broj novoobolelih od  OSG beleži se u uzrastu od 5-19 godina (75,7/100.000) i uzrastu od 0-4 godine (47,5/100.000).
U većini zemalja Evropskog regiona beleži se srednja aktivnost virusa gripa i trend opadanja aktivnosti. U cirkulaciji su potvrđena oba podtipa virusa A׃ A (H3N2) i A (H1 N1) kao i tip B.

Prema navedenom populacionom nadzoru na teritoriji Beograda aktivnost gripa je na niskom nivou. Na osnovu sentinel nadzora nad ARI i OSG koji sprovodi odrećeni broj lekara (92 lekara iz 14 domova zdravlja) i koji je osetljiviji od populaciong, aktivnost virusa gripa je takoće na niskom nivou.

U periodu od 7.10.2014. – 22.03.2015. godine uzeto je ukupno 54 uzorka briseva  grla i nosa od kojih je u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" kod 20 osoba laboratorijski potvrđena infekcija izazvana podtipom virusa A H1, kod 9 osoba je potvrđen podtip virusa  A H3, kod 3 virus tipa B i kod 2 osobe respiratorni sincicijalni virus.

U periodu od 1.10.2014. do 22.03.2015. godine u beogradskim zdravstvenim ustanovama vakcinisane su protiv sezonskog gripa  ukupno 45.414 osobe, što čini  87,6% u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (51.869).

Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.     

Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.