Grip i respiratorne infekcije u Beogradu - 13. nedelja

Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2014/2015 sprovodi se od 29.9.2014. godine (40.izveštajna nedelja), kako bi se omogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje  (11-17.5.2015. godine).

Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 23.03. - 29.03.2015. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 19.840 osoba sa brojem novoobolelih od 1.195,6 na 100.000 stanovnika, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 407 (24,5 novoobolelih na 100.000 stanovnika).

 

U odnosu na prethodnu (12) izveštajnu nedelju (16.03. - 22.03.2015.) broj obolelih od ARI je za 12,0% manji (22.545), a broj obolelih od OSG je za  30,9% manji (589).

Među obolelima od ARI najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina (39,0%), zatim uzrasta 20-64 (33,2%) i uzrasta do 4 godine (18,2%). Osoba starosti 65 i više godina bilo je 9,6%. Najveći broj novoobolelih od ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (4.389,9/100.000) i od 5-19 godina (3.288,9/100.000).

Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 30-64 godine (165 - 40,5%) i osoba dobne grupe 5-19 godina (140 - 34,4%). Udeo osoba starijih od 65 godina je 11,8%, osoba uzrasta od 20-29 godina je 7,6% i dece uzrasta do 4 godine je 5,7%. Najveća broj novoobolelih od  OSG beleži se u uzrastu od 5-19 godina (59,5100.000) i uzrastu od 0-4 godine (28,0/100.000).
U većini zemalja Evropskog regiona beleži se srednja aktivnost virusa gripa i trend opadanja aktivnosti. U cirkulaciji su potvrđena oba podtipa virusa A׃ A (H3N2) i A (H1 N1) kao i tip B.

Prema navedenom populacionom nadzoru na teritoriji Beograda aktivnost gripa je na niskom nivou. Na osnovu sentinel nadzora nad ARI i OSG koji sprovodi odrećeni broj lekara (92 lekara iz 14 domova zdravlja) i koji je osetljiviji od populaciong, aktivnost virusa gripa je takoće na niskom nivou.

U periodu od 7.10.2014. – 29.03.2015. godine uzeto je ukupno 73 uzorka briseva  grla i nosa od kojih je u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" kod 22 osobe laboratorijski potvrđena infekcija izazvana podtipom virusa A H1, kod 9 osoba je potvrđen podtip virusa  A H3, kod 5 virus tipa B i kod 2 osobe respiratorni sincicijalni virus.

U periodu od 1.10.2014. do 29.03.2015. godine u beogradskim Zdravstvenim ustanovama vakcinisane su protiv sezonskog gripa  ukupno 45.414 osobe, što čini  87,6% u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (51.869).

Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.     

Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.