Grip i respiratorne infekcije u Beogradu - 14. nedelja

Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2014/2015 sprovodi se od 29.9.2014. godine (40.izveštajna nedelja), kako bi se omogućilo praćenje epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i traje do 20. izveštajne nedelje  (11-17.5.2015. godine).

Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 30.03. - 5.04.2015. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 15.503 osoba sa brojem novoobolelih od 934,2 na 100.000 stanovnika, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 253 (15,2 novoobolelih na 100.000 stanovnika).

 

U odnosu na prethodnu (13) izveštajnu nedelju (23.03. - 29.03.2015.) broj obolelih od ARI je za 21,9% manji (19.840), a broj obolelih od OSG je za  37,8% manji (407).

Među obolelima od ARI najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina (42,0%), zatim uzrasta 20-64 (28,9%) i uzrasta do 4 godine (20,2%). Osoba starosti 65 i više godina bilo je 8,9%. Najveći broj novoobolelih od ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (3.814,8/100.000) i od 5-19 godina (2.770,6/100.000).

Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 30-64 godine (132 - 52,2%) i osoba dobne grupe 5-19 godina (37 - 14,6%). Udeo osoba uzrasta od 20-29 godina je 17,0%, osoba starijih od 65 godina je 11,1% i dece uzrasta do 4 godine je 5,1%. Najveća broj novoobolelih od  OSG beleži se u uzrastu od 20-29 godina (19,3/100.000) i uzrastu od 30-64 godine (16,1/100.000).

U većini zemalja Evropskog regiona beleži se niska aktivnost virusa gripa i trend opadanja aktivnosti. U cirkulaciji su potvrđena oba podtipa virusa A׃ A (H3N2) i A (H1 N1) kao i tip B.

Prema navedenom populacionom nadzoru na teritoriji Beograda aktivnost gripa je na niskom nivou. Na osnovu sentinel nadzora nad ARI i OSG koji sprovodi odrećeni broj lekara (92 lekara iz 14 domova zdravlja) i koji je osetljiviji od populaciong, aktivnost virusa gripa je takoće na niskom nivou.

U periodu od 7.10.2014. – 5.04.2015. godine uzeto je ukupno 82 uzorka briseva  grla i nosa od kojih je u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" kod 23 osobe laboratorijski potvrđena infekcija izazvana podtipom virusa A H1, kod 9 osoba je potvrđen podtip virusa  A H3, kod 1 tip virusa A, kod 6 virus tipa B i kod 2 osobe respiratorni sincicijalni virus.

U periodu od 1.10.2014. do 5.04.2015. godine u beogradskim Zdravstvenim ustanovama vakcinisane su protiv sezonskog gripa  ukupno 45.414 osobe, što čini  87,6% u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (51.869).

Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.
   
Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.