Заштитимо се од дувана!

заштита од дувана 2019Национални дан без дувана у Србији обележава се сваког 31. јануара, већ више од две деценије. Ова значајна традиција се наставља и ове године, под општим слоганом „Заштитимо се од дувана”.

И поред тога што се процењује да преко 19.000 људи умре од последица употребе дувана сваког дана, више од милијарду становника наше планете и даље пуши. Оно што је интересантно је да скоро 80% њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. Слична ситуација присутна је и у нашој земљи. Сваки трећи одрасли становних Србије изјављује да тренутно пуши, а највећи удео њих је међу онима са мањим примањима, док је највећи број оних који се изјашњавају као свакодневни пушачи чак у категорији незапослених.

Кампања која прати овај важан датум, пре свега,  има за циљ да истакне вишеструке последице које дуван има по здравље људи, али и његов негативан утицај на човекову околину. Сагледавајући слојевитост, размере и озбиљност овог проблема, неизбежан је закључак о неопходности мултисекторског деловања у области контроле дувана.

Дуваном изазвано оштећење животне средине дешава се континуирано током свих фаза животног циклуса ове биљке, од припреме терена за гајење, самог гајења и прераде дувана, даље производње дуванских производа и њихове дистрибуције, све до ефеката конзумирања од стране крајњег потрошача и отпада који настаје након његове употребе. У том смислиу, најпроблематичнији су филтери од цигарета – само од њих се годишње, на светском нивоу, генерише више милиона килограма отпада.

заштита од дувана 2019

С друге стране, када је реч о непосредним ефектима пушења по здравље људи, већ деценијама уназад непрекидно се умножава број научних доказа који изнова потврђују да употреба дувана и дуванских  производа значајно повећава ризик од настанка веома широког спектра хроничних незаразних обољења. Дуван је други водећи фактор оболевања од кардиоваскуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска. За чак 17% смртних исхода изазваних болестима срца и крвних судова, одговорно је управо пушење, али чак и сама изложеност дуванском диму.

Наиме, уз несумњиве негативне ефекте по здравље самих пушача, и сам боравак у било ком јавном, радном или животном простору у коме је присутан  дувански дим, и непушаче доводи у стање повећаног ризика од настанка бројних поремећаја здравља. У том смислу, мора се посебно истаћи да је осетљивост најмлађих на дувански дим значајно већа у односу на одраслу популацију. Научно је потврђено да деца изложена дуванском диму чешће оболевају од акутних и хроничних упала  доњих респираторних путева, инфекција средњег уха, као и да имају чешће астматичне нападе који су притом и јачег интензитета.

Поред свега поменутог, овогодишње обележавање Националног дана без дувана као још један, веома важан циљ, има и да укаже и на неке нове изазове у контроли дувана као што су употреба наргила и електронских цигарета међу младима.

Адолесценција представља један од најосетљивијих и најделикатнијих периода живота, када припадност вршњачкој групи, подршка и одобравање окружења представљају доминантан социјални императив који у великој мери обликује ставове и понашање. Стога је управо период ране и средње адолесценције онај који представља критичну животну тачку за упуштање у ризичне облике понашања, а конзумирање дувана и дуванских производа један су од најзначајнијих и најзаступљенијих.

Резултати најновијег истраживања Global Youth Tobacco Survey (GYTS) из 2017. године, које је спроведено међу ученицима старости од 13 до 15 година, показују да је 37% ученика бар једном пробало цигарете, а 43% њих неки дувански производ. Њих 11% изјављује да редовно пуши, подједнако дечаци и девојчице. Иако се, када су у питању класичне цигарете, бележи благи пад у односу на претходно истраживање, важно је нагласити да су у међувремену, међу младима постали популарни други дувански производи. Међу њима, тренутно су посебно актуелне  наргиле – њих конзумира око 9% младих овог узраста, док електронске цигарете већ користи око 6,2 одсто њих.

Оно што у резултатима овог истраживања посебно забрињава је податак да преко 70% ученика који пуше долази до цигарета тако што их слободно купује у продавницима, самопослугама или на киосцима, односно преко 80% оних који то чине наводи да нису били спречени у куповини због својих година. Ово указује да је доступност дуванских производа младима у доброј мери директна последица недоследне примене актуелне законске регулативе.

С друге стране, лакше усвајање ове лоше навике, делимично је и последица и „нормализације“ пушења у нашој средини и изразито високог степена толеранције целокупне популације на дувански дим, што подстиче и одржава свеприсутност дувана  у већини окружења у којима млади бораве. Управо тај утисак потврђује и податак из истраживања да је чак 61% младих изложено дуванском диму на затвореним јавним местима. С друге стране, позитиван је и охрабрујућ податак да 82% испитаних ученика подржава забрану пушења на овим местима.

Закони којима се забрањује пушење у затвореним просторима (као што су нпр. ресторани и барови) утичу, пре свега, на унапређење здравља запослених у тим просторима, али и на здравље целокупног становништва. Поред тога, значајно је напоменути да закони којима се грађани штите од изложености дуванском диму за дугорочан циљ имају смањење удела пушача у популацији.

Чињеница да у Србији и даље пуши око трећине становника јесте поражавајућа и забрињавајућа. Ипак, важно је освестити да је то и даље МАЊИНА нашег становништва!

Несумњива је важност сталног преиспитивања доследности у спровођењу и ефикасности постојећих мера контроле дувана, али и неопходност доношења нових, радикалнијих законских решења. Ипак, као паралелни императив за јавноздравствене, али и друге стручњаке, намеће се важност континуираног, системског рада на оснаживању сваког појединца - да своје ставове преиспита или учврсти, а своје знање о штетности дувана унапреди и адекватно примени. Из удружене снаге критичног броја појединаца ствара се колективна свест, она која нам је неопходна како би и садашње и неке будуће законске регулативе примењивали што успешније. На здравље свима нама!

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351