Здрав град за здраве људе - Дан здравих градова 20. мај 2025.

Рад на унапређењу здравља урбаних заједница као полазну основу узима разматрање свих оних чинилаца који у основи одређују заједницу као такву. Ако бисмо наводили елементе који у укупном утицају пресудно делују на здравље једног града, списак би сасвим сигурно укључивао обезбеђивање потребне инфраструктуре, очување природе и животне околине али и квалитетну бригу о људима који посматрану заједницу чине. Иако се, на први поглед, уочавају бројна преклапања поменутих елемената у функционалном смислу, перспектива коју стичемо разматрањем важности бриге о људима, омогућава другачији начин посматрања свих осталих елемената једне здраве урбане заједнице. Здраву заједницу на првом месту чине здрави становници, што нас доводи и до питања који то чиниоци делују на здравље појединца, а последица су социјалних утицаја и начина живота у посматраној заједници, коју желимо да унапредимо до статуса здравог града? Истраживања су обрађивала ову тему у дужем временском раздобљу, и издвојила одређене друштвене чиниоце који могу бити повезани са утицајем на здравствене исходе, а који уобичајено обухватају услове у којима се људи рађају, развијају, расту, раде, и свеукупно - живе. У уобичајеним поделама, најчешће се наводе одређени фактори који се називају „социјалне детерминанте здравља“, а који су описани као чиниоци утицаја на здравље у људским заједницама (уз посебан интерес за утицај у заједницама градског типа): становање, приходи, образовање, безбедно окружење, друштвена укљученост и учешће у одлучивању, запосленост, услови рада, социјална подршка, транспорт, доступност услуга. Из претходно изнетог се јасно уочава читав низ различитих фактора који се лако могу повезати са утицајем на здравствене исходе, а који могу бити и под значајном друштвеном контролом у склопу процеса достизања и испуњавања циљева зацртаних у концепту здравог града.

Институт за јавно здравље Ниш, Институт за јавно здравље Војводине и Градски завод за јавно здравље Београд већ годинама заједнички обележавају Дан здравих градова, а од прошле године се иницијативи придружио и Институт за јавно здравље Крагујевац. Ове установе указују на значај утицаја социјалних детерминанти на здравље и потребу за снажним континуираним интерсекторским деловањем на свим нивоима, уз даљи развој механизама партиципаторног одлучивања и омогућавање већег учешћа грађана у изградњи и развоју заједница у којима живе, образују се и раде.

Рад на отклањању неповољних утицаја социјалних детерминанти здравља – пут ка остварењу здравог града

Као што је објашњено у самој дефиницији здравог града, од кључног значаја је наглашавање процеса достизања одређених циљева, што се у овом погледу рефлектује као деловање у смеру развоја и унапређења социјалног аспекта заједнице. Развој појединца и испуњење личних потенцијала доносе недвосмислене користи широј заједници, а немогући су без добре бриге о здрављу - управо се на тој тачки пресека темељи оправдање за посвећивање пажње социјалним детерминантама здравља. Подаци из истраживања такође су јасни – као пример који добро илуструје важност уједначеног друштвеног развоја, може послужити опажање разлика у очекиваном трајању живота. Подаци из једне западноевропске земље наводе да су разлике у очекиваном трајању живота у периоду 2020-2022. године, између најразвијенијих и најслабије развијених области биле 4,3 године за жене и 7,2 године за мушкраце, очекивано, у корист најразвијенијих области. Са друге стране, истраживање из 2019. године, из исте земље, наводи да је ризик од преврeмене смрти у најмање развијеној петини области био око 33% већи за женски пол и око 43% већи за мушки пол у односу на петину која је била највише развијена. Оваква истраживања додатан су подстицај доносиоцима одлука за одабир и спровођење јавних политика које имају за циљ отклањање друштвених разлика које могу резултовати погоршаним здравственим стањем одређених урбаних заједница. Интересантно је и запажање из једне велике европске престонице, у којој су истраживане разлике у очекиваном трајању живота у областима око путничких станица исте линије метроа – очекивано трајање живота је било мање у просеку за по једну годину за сваку метро станицу, што се линија више приближавала мање развијеним деловима града. Не треба испустити из вида и важност перцепције проблема и квалитета знања о социјалним детерминантама здравља који је заступљен код доносилаца одлука – истраживање које је покушао да опише знања и ставове доносилаца одлука из 13 великих европских градова, донело је занимљиве резултате. Већина је схватала неједнакости у здрављу као разлике у очекиваном трајању живота (што отвара простор за многа унапређења); отклањање неједнакости је ипак код већине било виђено као приоритет, док су као препреке биле наведене бирократске процедуре и финансије.

Свеукупно, важно је напоменути и следеће – обично се у разматрањима потенцијалних решења опажених проблема може понудити модел превентивне акције, усмерен ка промени понашања која неповољно утичу на здравље појединца (нпр. пушење, неправилна исхрана, недовољна физичка активност). Овакав приступ обично неће дати жељени ефекат у друштвено најрањивијој групи, или ће ефекти бити само мали и краткотрајни. Структурне промене у животним условима и друштвеним могућностима су решења којa се могу показати много успешнијим у овом погледу.

Увећање свести о важности личног доприноса грађана у унапређењу сопственог здравља и здравља заједнице, стога треба да буде препознато као значајан чинилац из јавноздравственог угла. Достизање идеала здравог града омогућава се и партиципаторним приступом у изналажењу најбољих решења, у којима се кроз међусобну подршку остварује напредак најрањивијих популација и смањење неповољног утицаја одређених социјалних детерминанти здравља. Неки од ових проблема захтевају упоредно деловање више различитих друштвених сектора – нпр. решавање проблема незапослености не мора се увек искључиво повољно одразити на питање усвајања правилних образаца исхране; програми који имају за циљ свеобухватно деловање на факторе значајне у доба раног раста и развоја захтевају ресурсе који су често ограничени и морају се обезбедити прерасподелом из других области; проблеми болести зависности комплексна су тема, која захтева специјализован и свеобухватан приступ у решавању, итд. Наведени примери јасно формулишу уску повезаност развоја на путу заједнице ка здравом граду са деловањем које превасходно захтева организациона унапређења, стручне компетенције и подршку доносилаца одлука. Тек удруженим деловањем свих неопходних и одговорних друштвених актера могу се остварити најквалитетнија решења за дефинисане проблеме из спектра социјалних одредница здравља, а на која нас подаци из литературе јасно упућују.

Концепт здравог града

Светска здравствена организација наглашава да је, када размишљамо о концепту здравог града, важност процеса путем којих тежимо да постигнемо одређене циљеве у здрављу, већа од важности достизања самих крајњих исхода. Уколико у одређеном граду постоји свест о значају здравља, као и активни процеси који теже да одређене циљеве у здрављу остваре, тренутно здравствено стање посматране заједнице не мора бити кључан чинилац у одлучивању да ли је град у целини „здрав“. Чак ни достизање циљева исказаних у одређеним здравственим параметрима не може бити поуздан показатељ да ли су један одређен град или заједница „здрави“. Здравим градом се сматра заједница која непрекидно ради на стварању и унапређењу физичког и социјалног окружења, као и на увећању оних ресурса који омогућавају људима да се узајамно подржавају у остваривању свих животних потреба и максималном развитку личних потенцијала. Посвећеност здрављу и организовани напори на остварењу идеала здравог града, захтеви су који се стављају пред оне који желе да своју заједницу у којој живе учине здравом.

Који су основни циљеви које треба да достигне један здрав град? Светска здравствена организација наводи низ достигнућа, чијем остварењу треба да тежи један здрав град:

чисто, безбедно и квалитетно физичко окружење (нпр. објекти за становање)
неговање екосистема који је стабилан у садашњости, и дугорочно одржив
снажна заједница, у којој се баштине односи међусобног уважавања и подршке
висок степен укључености и надзора од стране грађана у процесима доношења одлука које утичу на њихове животе, здравље и благостање
обезбеђивање основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање, приходи итд.) за све становнике града
доступност разних ресурса и разноликих искустава, са могућностима широке понуде контаката, интеракције и комуникације
разноврсна, витална и иновативна економија
повезаност са прошлошћу града, кроз везу са његовим културним наслеђем, као и са другим заједницама и појединцима
доступна и квалитетна здравствена заштита
добро здравље заједнице (високе вредности показатеља здравља и ниске вредности показатеља обољевања)