Саветовалиште за имунизацију

Имунизација је регулисана Законом о заштити становништва од заразних болести (Сл.Гласник Републике Србије бр.15/16године и Правилником о имунизацији и начину заштите лековима („Службени гласник РС“, бр. 11/06, 25/13, 63 /13, 99/13, 118/13, 65/14, 32/15 и 88/17)

Имунизација против одређених заразних болести обухвата:

  • обавезну имунизацију лица одређеног узраста (спроводи се у домовима здравља и породилиштима),
  • обавезну имунизацију лица експонираних одређеним заразним болестима,
  • имунизацију лица по клиничким индикацијама
  • имунизацију путника у међународном саобраћају.

У Јединици за имунизацију спроводи се имунизација деце и одраслих особа - експонираних лица, лица по клиничким индикацијама и путника у међународном саобраћају, уз издавање потврда о вакцинацији или сертификата.

Имунизација се спроводи против следећих болести:

- Хепатитиса А
- Хепатитиса Б
- грипа
- варичеле
- пнеумококне болести изазване стрептококом пнеумоније (Пнеумокок)
- менингитиса изазваног хемофилусом инфлуенце тип Б
- дифтерије
- тетануса
- дечије парализе
- морбила
- рубеле
- заушака
- трбушног тифуса
- менингитиса изазваног менингококом тип A,C,W,Y


За вакцинацију се примењују следеће вакцине:

  • Prevenar13 (пнеумокок)
  • Vaxigrip (грип)
  • Avaxim (Хепатитис А)
  • Euvax B или Engerix B (Хепатитис Б)
  • ACT-hib (менингитис изазван хемофилусом инфлуенце тип Б)
  • Ditevaksal-T za odrasle (дифтерија и тетанус)
  • Tetavaksal-T (тетанус)
  • Imovax polio (дечија парализа)
  • Synflorix (пнеумококна болест)
  • Priorix (морбили, рубела и заушке)
  • Typhim vi (трбушни тифус)
  • Meningococcal A,C,W,Y (менингитис изазван менингококом тип A,C.W.Y)
  • Twinrix (хепатитис А+Б)
  • Varilrix (вакцина против варичеле)


Активна имунизација против обољења изазваних Haemophilus-om Influenzae tipa B

(Вакцинација према клиничким индикацијама)


Вакцинација против Haemophilus Influenzae tipa B спроводи се коњугованом полисахаридном вакцином против обољења изазваних Haemophilus-om tipa B. (у даљем тексту: ХИБ вакцина)

Вакцинација против обољења изазваних „Haemophilus-om Influenzae tipa B“ према клиничким индикацијама спроводи се код деце старије од две године без обзира на претходни вакцинални статус са једном или две дозе у размаку не краћем од месец дана, у следећим случајевима:

  • трансплатације органа и ткива
  • спленектомије и српасте анемије
  • хемиотерапије и терапије зрачењем код малигних тумора
  • симптоматске и асимптоматске ХИВ инфекције
  • код других клинички утврђених имунодефицијенција.


Вакцинација се спроводи са две дозе вакцине у размаку не краћем од месец дана у следећим случајевима:

  • после извршене трансплатације органа и ткива у току имуносупресивне терапије, а према савету имунунолога
  • кад слезина није у функцији или 14 дана и више дана после извршене спленектомије
  • српасте анемије
  • у току хемиотерапије или терапије зрачењем малигних тумора
  • симптоматске ХИВ инфекције
  • код других клиничких утврђених имунодефицјенција.


Вакцинација са једном дозом вакцине ХИБ вакцине

  • у периоду 14 дана и више дана пре планиране трансплатације, селективне спленектомије, терапије зрачењем или хемиотерапије код малигних тумора
  • код асимптоматке ХИВ инфекције

Код особа које примају имуносупресивну терапију или имају ослабљен имунитет може се очекивати смањен имуни одговор.

 

MMR (морбили, рубела и заушке) 

MMR вакцина је комбинована жива вирусна вакцина која се прави од ослабљених вируса узрочника малих богиња (морбила) , заушака (паротитиса) и црвенке (рубеоле).

Поред општих контраиндикација , посебне контраиндиакције за давање су трудноћа, стање ослабљене отпорности, преосетљивост на компоненте вакцине, алергија на пилетину, јаја и перје. 

У 3-5% вакцинисаних долази до појаве „мале болести“ у периоду који одговара просечном времену инкубације за сваку болест од компоненти у вакцини. Манифестује се краткотрајном и пролазном оспом, благом и пролазном температуром, пролазним увећањем линфних и пљувачних жлезда, које не захтева лечење.

Применом вакцине (ММР) остварује се заштитни ниво антитела у 95% код деце која су вакцинисана са навршених 12 месеци, па чак и 98% код деце вакцинисане са 15 месеци и касније. Вакцине стварају дуготрајан, а можда и доживотан имунитет код вакцинисаних.
Вакцина је осетљива на светлост и високу температуру и мора се након растварања одмах употребити.

Вакцина се даје субкутано, а може и интрамускуларно у количини од 0,5 мл у подручју делтоидне регије (горња спољна трећина надлактице).
Вакцинација против малих богиња, заушака и црвенке- рубеоле спроводи се код деце од навршених 12 месеци живота до навршених 14 година живота једном дозом комбиноване живе вакцине против малих богиња, заушака, и црвенке.

Вакцинација MMR вакцином спроводи се кад дете наврши 12 месеци, а мора се спровести најкасније до навршених 15 месеци живота.
Ревакцинација против малих богиња, заушака и црвенке спроводи се редовно до навршених седам година живота, односно пре уписа у први разред основне школе, једном дозом MMR вакцине.

Ако се из било којих разлога осим трајних контраиндикација вакцинација не спроведе у предвиђеном року, дете ће се вакцинисати до навршених 14 година живота.


Хепатитис Б (Хепатитис Б) 

Обољење Хепатитис Б

Хепатитис Б је заразна болест изазвана вирусом Хепатитиса Б. Према проценама СЗО трећина светске популације је инфицирана вирусом. Акутна инфекција јавља се у периоду од шест недеља до шест месеци од тренутка изложености вирусу Хепатитиса Б.

Хепатитис Б се преноси када се заражена крв, сперма, вагинални секрет или пљувачка (изузетно ретко), унесе у организам неимуне, тј. осетљиве особе, кроз оштећену кожу и слузокожу.

Симптоми и знаци акутног хепатитиса Б су: умерено повишена температура, слабост, губитак апетита, мучнина, повраћање, туп бол у стомаку, бол у зглобовима, оспа, жута пребојеност коже и /или беоњаче.

Сви носиоци HBsAg антигена су потенцијално заразни. Крв инфицираних особа је заразна више недеља пре појаве симптома болести и остаје заразна током акутне фазе болести.

Вирус Хепатитиса Б је отпоран у спољној средини и може да преживи седам и више дана ван организма домаћина (човека) и током тог времена вирус може узроковати инфекцију уколико доспе у организам осетљиве, тј. неимуне особе (нпр. преко контаминираних предмета).

Хронични Хепатитис Б је дуготрајна и озбиљна болест јавља се када вирус Хепатитиса Б остане у организму инфициране особе. Вероватноћа преласка из акутног у хронични облик превасходно зависи од узраста инфициране особе, што је особа млађа ризик је већи.

Многе особе са хроничном инфекцијом, немају тегобе, не осећају се лоше и не изгледају болесно, међутим, могу пренети инфекцију другима. Око 15 до 25% особа са хроничним инфекцијом ће развити цирозу јетре (фиброзно ожиљавање јетриног ткива) или карцином јетре (примарни).

 

Вакцина против „хепатитиса Б“

Најефикаснија и најделотворнија превентивна мера је вакцинација вакцином против Хепатитиса Б.

ХБ вакцина је вакцина против хепатитиса изазваног хепатитис Б вирусом (ХБВ). Степен заштите после примљене треће дозе износи 95-100%. Овом вакцином се превенира и Хепатитис Д. Вакцина се добро подноси. Поред локалних реакција као што су бол, оток, црвенило, могуће су и опште ретке реакције: умор, слабост, грозница.
Број потребних доза варира, у зависности од ризика. Уобичајена шема вакцинације је размак између прве и друге дозе месец дана, између прве и треће шест месеци (0, 1, 6). Постоји и шема убрзане процедуре давања када се друга доза даје након месец дана од прве, трећа након два месеца од прве и четврта након 12 месеци од прве дозе.
Код особа које су на дијализи или имају ослабљен имунитет препоручују се дупле дозе за узраст и ревакцинација након пет година.Вакцинација се препоручује и након изложености вирусу по дефинисаном протоколу.

Обавезна вакцинација деце у првој години живота почела је да се примењује 2005 године. Ова вакцина се налази и у саставу неких комбинованих вакцина (HB-HA, DTaP-IPV-HIB-HB).

Активна имунизација против акутног вирусног Хепатитиса Б

Вакцинација против акутног вирусног Хепатитиса Б спроводи се вакцином против хепатитиса Б. Вакцинацијом се обухватају:
а) новорођенчад
б) невакцинисана деца у 12. години живота, односно у шестом разреду основне школе.

Вакцинација новорођенчади спроводи се давањем три дозе ХБ вакцине.
Прва доза вакцине даје се у породилишту у року 24 сата по рођењу. Деца која нису рођена у породилишту прву дозу примају одмах у надлежном Дому здравља.

Друга доза вакцине даје се у размаку који не сме бити краћи од месец дана након прве дозе ХБ вакцине.
Трећа доза вакцине даје се у размаку не краћем од шест месеци након прве дозе ХБ вакцине, односно не карћем од два месеца након давања друге дозе.

Вакцинација против акутног вирусног Хепатитиса Б мора се завршити најкасније до навршених 12 месеци живота. Непотпуно вакцинисана деца након 12 месеци живота примају недостајуће дозе.

Новорођенчад и одојчад добијају дозу од 0,5 мл (педијатриска доза) интрамускуларно у антеролатерални део горње трећине натколенице (бедра). Деца преко 10 година живота и одрасле особе добијају дозу од 1мл (доза за одрасле).

Обавезна вакцинација против Хепатитиса Б спроводи се код свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица у здравственим установама, укључујући и ученике здравствено-образовне струке, који долазе у непосредан контакт са инфективним материјалом (крв или серум). Вакцинација се спроводи, и код:

  • Хемофиличара
  • Болесника на дијализи
  • Полних партнера HBsAg позитивних лица
  • Штићеника установе социјалне заштите
  • Интравенских наркомана
  • Инсулин зависних болсника од шећерне болести
  • Новорођенчад HBsAg позитивних мајки.

 

Вакцина против Meningitisa A,C,Y,W-135” – Вакцина Menactra”

“Neisseria meningitidis” је бактерија која најчешће изазива цереброспинални менингитис и менингококну сепсу. Овај узрочник распрострањен је у целом свету, али епидемичне форме присутне су у пределима са топлом и сувом климом ако што су Центрaлна Африка и Јужна Америка. Главни фактор ширења инфекције је клицоноштво (од 5 до 30%).

Вакцинација против менингококног менингитиса спроводи се коњугованом полисахаридном вакцином по клиничким индикацијама код деце старије од две године и код одраслих до 55 година старости. Клиничке индикације за примену вакцине против менингококног менингитиса су:

  • анатомска и функционална аспленија (спленектомија или српаста анемија)
  • имунодефицијенција комплемента (C5-C9).

Вакцинација се спроводи давањем једне дозе вакцине одмах по утврђивању индикације. Ревакцинација се спроводи у размаку не краћем од три године од извршене вакцинације у случају да индикација и даље постоји. Ревакцинација полисахирдном вакцином може да се спроводи уколико је особа претходно вакцинисана коњугованом вакцином.

Вакцина против менингококног менингитиса апликује се интрамускуларно, односно супкутано у случају хемофилије односно тромбоцитопеније, у делтоидну регију у дози од 0,5 мл.

Вакцинација против менингококног менингитиса се такође спроводи код путника у међународном саобраћају, у складу са Међународним здравственим правилником. Путници у међународном саобраћају вакцинишу се ако путују у земље које захтевају вакцинацију против менингококног менингитиса и према епидемиолошким индикацијама.

Вакцинација против ове болести је све више актуелна услед све чешће резистенције овог узрочника на антибиотике.

Заштита се постиже у око 90% вакцинисаних.

 

ОБОЉЕЊЕ ИЗАЗВАНО STREPTOCOCCUSOM PNEUMONIAE-пнеумококне болести изазване стрептококом пнеумоније (Pneumokok) 

Постоје инвазивне и неинвазивне инфекције изазване бактеријом „Streptococcus pneumoniae“ пнеумококом.

Инвазивне болесту су; пнеумониа, менингитис, бактеријемија

Неинвазивне болести су; запаљење средњег уха, запаљење синуса, запаљење бронхија.

Акутни отититс медиа (АОМ) је честа болест код деце, различите етиологије. Код 60 – 70% клиничких епизода АОМ одговорна је бактерија као један од најчешћих узрочника бактеријског АОМ широм света.

Запаљење плућа са бактеријемијом је водећи узрок смрти код деце широм света узраста до пет година. Акутну инфекцију плућа карактерише брзо и отежано дисање, кашаљ, температура, грозница, губитак апетита. Инфекција се шири у директном контакту преко секрета дисајних путева оболеле особе. Већа учесталост оболевања се региструје код особа млађих од две и старијих од 65 година живота, као и код особа са хроничним болестима и имунодефицијентним стањима.

Распрострањеност болести код одраслих од 50 година и старијих инвазивне пнеумококне болести (ИПД) код одраслих се повећава после педесете године живота у присуству фактора ризика (пушење цигарета или употреба алкохола) и истовремених обољења (хроничне кардиоваскуларне болести, хроничне плућне болести укључујући астму, реналне болести, дијабетес мелитус и хроничне болести јетре укључујући обољење јетре због злоупотребе алкохола). Бактеријемијска пнеумонија, бактеријемија без фокуса и менингитис су најчешће манифестације код одраслих од 50 година и старијих. На основу праћења се процењује да пнеумококни серотипови вакцине “Превенар 13”могу бити одговорни за најмање 50 – 76% (у зависности од земље) случајева инвазивне пнеумококне болести код одраслих од 50 година и старијих. Бактеријемијска пнеумонија чини приближно 80% случајева код одраслих.

Значајан проблем за одржавање болести су тзв. здраве клицоноше, особе које немају симптоме, а носе узрочника у секрету дисајних путева и представљају извор инфекције за осетљиве у свом окружењу, што је од посебног значаја током боравка у колективима. Код оболелих од грипа повећан је ризик од секундарно насталих инфекција изазваних овом бактеријом а код особа са опструктивним болестима дисајних путева може да доведе до погоршања. Отпорност узрочника на антибиотике је озбиљан и растући проблем. Вакцинација је спрецифична мера превенције ове болести.

Вакцине против обољења изазваних пнеумококом - Streptococus pneumonie

(Prevenar 13)

Вакцинација се спроводи код одојчади и деце узраста од 6 недеља до 5 година, и  за старије од 50 година.

Дозирање и начин примене:

Одојчад и деца узраста од 6 недеља до 5 година

Примена код одојчади узраста од 6 недеља до 6 месеци:

Вакцина се даје у три дозе од којих се прва најчешће даје у другом месецу старости, а интервал између доза треба да буде најмање месец дана. Прва доза се најраније може применити код деце узраста од 6 недеља. Примена четврте (бустер) дозе се препоручује у периоду између 11. и 15. месеца живота.

Примарна серија од две дозе

Алтернативно, када се вакцина „“превенар 13” 13“ примењује као део рутинског програма имунизације код одојчади, може се применити серија од три дозе од по 0,5 мл. Прва доза се примењује после навршена два месеца, а друга 2 месеца касније. Трећа (бустер) доза се препоручује у периоду између 11. и 15. месеца живота.

Примена код претходно невакцинисане одојчади и деце ≥7 месеци:

Примена код одојчади узраста од 7 до 11 месеци: Две дозе од по 0,5 мл, интервал између доза треба да буде најмање месец дана. Примена треће дозе се препоручује у другој години живота.

Примена код деце узраста од 12 до 23 месеца: Две дозе, свака од 0,5 мл, интервал између доза треба да буде најмање два месеца.

Примена код деце узраста од 2 до 5 година Једна доза од 0,5 мл.

Распоред примене вакцине “превенар 13”код одојчади и деце која су претходно примила “превенар 13” (7-валентну) вакцину (Streptococcus pneumoniae -серотипови 4, 6Б, 9В, 14, 18Ц, 19Ф и 23Ф)

“Превенар 13”садржи истих 7 серотипова који се налазе у саставу вакцине, и користи исти протеин носач ЦРМ197. Одојчад и деца која су започела са имунизацијом применом вакцине “превенар“, могу прећи на “превенар 13” у било ком тренутку.

Примена код деце узраста 12-59 месеци која су комплетно имунизована “превенар 13”(7-валентном) вакцином.

Деца за коју се сматра да су комплетно имунизована “превенар ” (7-валентном) вакцином треба да приме једну дозу од 0,5 мл, “превенар 13” да би се изазвао имунолошки одговор на 6 додатних серотипова. Ову дозу “превенар 13”треба применити најраније 8 недеља од последње дозе “превенар ” (7-валентне) вакцине.

Одрасли од 50 година и старији примају једну доза од 0,5 мл.

Није утврђена потреба за ревакцинацијом додатном дозом вакцине “превенар 13”.

Начин апликације

Вакцину треба дати у виду интрамускуларне ињекције. Најбоља места примене су антеролатерални део бутине код одојчади или делтоидни мишић надлактице код деце старије од 12 месеци и одраслих.

Контраиндикације

Преосетљивост на активну супстанцу или неки од састојака или на токсоид дифтерије.

Као и код других вакцина, примену вакцине “Превенар 13” треба одложити код пацијената који имају акутна и високо фебрилно стање. Међутим, у случају постојања мање инфекције, као што је прехлада, не би требало одлагати примену вакцине.

Посебна упозорења и мере опреза при употреби лека “превенар 13”: не треба примењивати интраваскуларно.

Као и код примене других вакцина, треба бити у приправности за лечење и надзор у случају појаве ретких анафилактичких реакција које се могу јавити после примене вакцине.

Вакцину не треба примењивати интрамускуларно код особа са тромбоцитопенијом или са било којим поремећајем коагулације јер ова стања могу бити контраиндикована за примену интрамускуларне ињекције, али се вакцина може применити субкутано уколико потенцијална корист очигледно превазилази ризик примене вакцине .

“Превенар 13” вакцина штити само од оних серотипова „Streptococcus pneumoniae“ који су укључени у састав вакцине, не штити од других микроорганизама који изазивају инвазивне болести, пнеумонију или отитис медиа.

Као и код других вакцина, може се десити да “Превенар 13” вакцина не заштити све пацијенте који приме вакцину за пнеумококну болест. Код особа са ослабљеним имуним одговором, без обзира да ли је изазван имуносупресивном терапијом, генетским поремећајем, инфекцијом вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ) или другим узрочницима, може се јавити смањен одговор антитела на активну имунизацију.

У клиничким студијама “Превенар 13” је изазвао имуни одговор на свих тринаест серотипова који се налазе у вакцини. “Превенар 13”се може примењивати истовремено са другим моновалентним или комбинованим вакцинама, као што су вакцине против дифтерије, тетануса, великог кашља, менингитиса изазваног „haemophilusом influenzae tip „b“, дечије парализе, хепатитиса Б, менингококног менингитиса, малих богиња, заушки, рубеола и овчијих богиња.

“Превенар 13”се истовремено може применти са сезонском тровалентном инактивисаном вакцином инфлуенце (ТИВ).

Препоручује се да се за различите вакцине увек користе различита места примене.

Превенар 13 садржи;

- 7 пнеумококних капсуларних полисахарида који се налазе у вакцини “Превенар ” (4, 6Б, 9В, 14, 18Ц, 19Ф, 23Ф) и додатних 6 полисахарида (1, 3, 5, 6А, 7Ф, 19А) који су коњуговани са ЦРМ197 протеин носачем.

Распрострањеност болести код одојчади и деце узраста од 6 недеља до 5 година

На основу праћења серотипова у Европи која су вршена пре увођења вакцине “Превенар”, процењује се да “превенар 13” покрива 73 – 100% (у зависности од земље) серотипова који изазивају инвазивне пнеумококне болести код деце млађе од 5 година. У овој узрасној групи, серотипови 1, 3, 5, 6А, 7Ф и 19А изазивају од 15,6% до 59,7% инвазивних болести, у зависности од земље, испитиваног временског периода и примене “превенар 13” вакцине.

Процењује се да вакцина “Превенар 13”покрива преко 90% серотипова који изазивају ИПД резистентне на антибиотике.

Ефикасност вакцине “Превенар 13” према распореду 3+1 је такође забележена против акутног отитис медиа и пнеумоније од њеног увођења у национални програм имунизације

 

Пнеумо 23

Полисахаридна вакцина против пнеумокока која садржи 23 серотипа (Пнеумо 23), примењује се код особа са хроничним болестима, старијим од две године живота.

Особе не треба вакцинисати у фазама погоршања болести, а особе које су у колективном смештају треба вакцинисати пре наступања сезоне инфекција дисајних путева. Контраиндикације су опште. Вакцинација се спроводи једном дозом, а ревакцинација давањем једне дозе у периоду од 3 до 5 година након спроведене вакцинације. Заштита је од 80 до 95%, а код група у високом ризику нешто слабија и траје најмање три године.

Вакцина се даје интрамускуларно или субкутано у делтоидни мишић у дози од 0,5 ml.

Активна имунизација против обољења изазваних стрептококусом пнеумоније (пнеумококом) у складу са Правилником о имунизацији и начину заштите лековима спроводи се по клиничким индикацијама полисахаридном или коњугованом вакцином..

Вакцинација против обољења изазваних стрептококусом пнеумоније (пнеумококом) врши се у следећим случајевима:

  • анатомске или функцоналне аспленије;
  • српасте анемије;
  • хроничне кардиоваскуларне и плућне болести;
  • шећерне болести;
  • хроничног обољења јетре;
  • хроничног обољења бубрега;
  • нефротског синдрома;
  • алкохолизма;
  • симптоматске и асимптоматске ХИВ инфекције;
  • трансплантације органа и ткива;
  • малигног обољења;
  • лица старијих од 65 година живота у колективном смештају.




Synflorix (пнеумококне болести) - коњугована вакцина


Коњуговане вакцине против пнеумокока која садржи 10 серотипова пнеумокока, примењује се у примовакцинацији код деце од навршених два месеца живота у циљу превенирања инвазивних и неинвазивних инфекција које изазива ова бактерија. Вакцина се даје у три дозе са размаком од 4 - 8 недеља као и ревакцинација у другој години живота, односно уколико се вакцинација започне код деце старије од 6 месеци дају се две дозе са размаком од 4 - 8 недеља и са ревакцинацијом у другој години живота.
Студије указују на ефективност ове вакцине од 60 – 85% у превенирању инвазивних форми ове болести у узрасту од 2 – 5 година живота. У неким земљама се примењују у Календару имунизације за сву децу одређеног узраста, а у неким само за вакцинацију деце у групама ризика.

Typhim vi- вакцинација против трбушног тифуса

Трбушни тифус је инфекција танког и дебелог црева коју изазива бактерија “Salmonella typhi”.

Човек је једини резервоар инфекције.

Пут преноса остварује се  уносом загађене воде и хране бактеријом “Salmonella typhi”.

Ризик од инфекције је велики за путнике који иду у Јужну Азију (6-30 пута је већи у односу на друга одредишта). Такође, ризична подручја су источна и југоисточна Азија, Африка, Кариби, централна и јужна Америка.

Вакцина "Тyphim vi" је индикована за активну имунизацију против тифусне грознице изазване бактеријом Salmonella typhi.

Вакцина се може применити за вакцинацију деце старије од 2 године живота. Имунитет се постиже приближно 15 дана до 3 недеље после примене вакцине, због тога је важно да се вакцинација обави најмање 2 недеље пре потенцијалне изложености инфекцији.

Ова вакцина се апликује интрамускуларно и може се давати истовремено са другим вакцинама (Хепатитис А, жута грозница, дифтерија, тетанус, полиомијелитис, беснило, менингококни менингитис и хепатитис Б). Вакцина се апликује у детлтоидну регију, уколико се примењује са другим вакцинама мора се апликовати у супротни екстремитет. Препоручена доза за одрасле и децу старију од 2 године је доза од 0,5 мл. Једна вакцина обезбеђује заштиту.

Ревакцинацију је потребно вршити сваке 3 године уколико постоји континуирана изложеност ризику.

Вакцина се апликује у делтоидну регију, интрамускуларно. Не примењивати интраваскуларно.

Вакцина се добија од пречишћених капсуларних полисахарида „Salmonella typhi“. Имунитет се добија приближно 15 дана до 3 недеље после примене. Током студија изведених у ендемичним подручјима, показано је да је ниво серопротекције (за тифусну грозницу) после само једне ињекције вакцине 77% у Непалу и 55% у Јужној Африци. У индустријски развијеним земљама, сероконверзија је добијена код више од 90% субјеката после једне дозе вакцине.

 

Вакцинација против овчијих богиња – Varilrix vakcina

Обољење Варичела

Веома заразна болест која припада осипним грозницама. Обично је блага и самоограничавајућа, код особа са ослабљеним имунитетом, код новорођенчади и одраслих компликације су чешће, а могућ је и неповољан исход.

Узрочник болести је Херпес зостер вирус. Вирус је патоген само за човека. Вирус је осетљив у спољашњој средини. Осетљив на утицај спољашње температуре.

Резервоар инфекције је човек оболео од варичеле, ретко од херпес зостера. Вирус се налази у респираторним секретима и у садржају везикула, док у крастама присуство није доказано. Заразност траје један до два дана пре избијања оспе и траје пет дана од појаве првих везикула, односно док све везикуле не пређу у красте.

Инкубација: Најчешће износи 14-16 дана

Отпорност: После прележане болести имунитет је трајан тј. доживотан.

 

Вакцинација против овчијих богиња

„Varilrix“ је вакцина против варичеле, индикована за имунизацију серонегативних здравих одраслих особа и адолесцената (≥ 13 година) који су под ризиком од обољевања. Може бити примењена код серонегативне здраве деце старости од 1.-12. године живота која су у блиском контакту са особама које су под високим ризиком од обољевања од тешких инфекција вирусом варичеле.

За комплетну вакцинацију потребне су две дозе вакцине (једна доза садржи живи, атенуирани варичела вирус, 0,5 мл) са интервалом између појединачних доза од најмање 6 недеља интервал не сме бити краћи од 4 недеље. Апликује се искључиво субкутано у делтоидну регију. Контраиндикована је:

- код особа које су преосетљиве на неомицин, или на било који други састојак који се налази у вакцини;

- код особа код којих се јавила преосестљивост на прву дозу вакцине;

- током периода трудноће и дојења;

- код особа са примарном и стеченом имунодефицијенцијом, код особа које показују знаке дефицита целуларног имунитета и код пацијената на имуносупресивној терапији;

Примена „Varilrix“ вакцине треба бити одложена код особа које болују од тешких, акутних, фебрилних обољења. Вакцинацију треба одложити најмање 3 месеца након примене имуноглобулина или након трансфузије крви.

Доказана је трансмисија вакциналног виралног соја са здравих вакцинисаних особа на здраве особе, особе у другом стању или особе са ослабљеним имунитетом. Иако се трансмисија јавља веома ретко, вакцинисане особе код којих дође до развоја осипа по кожи унутар 4 – 6 недеља, након примене прве или друге дозе треба да избегавају контакт док осип потпуно не исчезне са:

- трудницама

- особама под ризиком од тешког облика варичеле (леукемија, лимформа, крвне дискразије, ХИВ и пацијенти на имуносупресивној терапији

У одсуству кожног осипа ризик је изузетно низак, ипак вакцинисани током периода вакцинације треба да избегавају контакт са претходно наведеним особама

Најчешћа нежељена дејства након вакцинације су: бол, оток и црвенило на месту апликације. Може се јавити повишена телесна температура, исцрпљеност и општа слабост, као и кожни осип.

 

Вакцина против хепатитиса А

Вакцина против „хепатитиса А“(HAVRIX , AVAXIM) индикована je за имунизацију против инфекције узроковане хепатитис А вирусом код деце и адолесцената старости од навршене 1. до 15. године, укључујући и 15.годину живота.

Вакцина је посебно индикована код особа код којих постоји повећани ризик од инфекције или преношења вируса хепатитиса А. Такође, вакцина је индикована за примену приликом епидемије хепатитис А инфекције.

Дозирање и начин примене:

Вакцина против хепатитиса А се примењује искључиво интрамускуларним путем у делтоидни регион или у антеро-латерални део бутине. Вакцина се апликује у дози од 0,5мл. Постоји доза за одрасле и доза за децу која се разликује по броју садржаних антигена у вакцини.

Наведеном применом обезбеђује се присуство анти-ХАВ антитела довољна за период од најмање 12 месеци. У циљу постизања дуготрајније заштите, у периоду од најмање 10 година, препоручује се примена бустер дозе у периоду од 6 до 12 месеци након примене прве дозе. Примена бустер дозе вакцине у периоду до 3 године након примене прве дозе индукује довољан ниво антитела.

Постојеће препоруке не подржавају потребу за применом додатних бустер доза код имунокомпетентних особа након примене дводозне шеме вакцинације.

У случају да је особа била под високим ризиком од обољевања од хепатитис А инфекције унутар периода од две недеље након примене прве дозе вакцине, хумани имуноглубулини могу истовремено бити примењени само на различитим ињекционим местима.

Заштита против хепатитис А инфекције постиже се 2 до 4 недеље након примене вакцине против хепатитиса А.

Контраиндикације

Вакцину против хепатитиса А не треба примењивати особама са познатом преосетљивошћу на активну супстанцу или на било коју од помоћних супстанци који се у вакцини налази у траговима.

Потребно је одложити примену вакцине против хепатитиса А код особа са тешким фебрилним акутним стањима. Као и код свих вакцина које се примењују ињекционо, неопходно је да је доступна одговарајућа анти шок терапија у случају појаве анафилактичног шока.

Постоји могућност да се након примарне имунизације пацијената на хемодијализи или особа са поремећајем имуног система, не добије адекватна концентрацију анти-ХАВ антитела, па код наведених пацијената може бити потребна примена додатних доза вакцине у циљу постизања одговарајуће концентрације антитела.

Интеракције

Истовремена примена вакцине против хепатитиса А са серумским имуноглобулинима не утиче на заштитни ефекат вакцине, међутим може довести до смањеног нивоа антитела. Дозвољена је истовремена примена вакцине против хепатитиса А са рекомбинантном вакцином против хепатитиса Б.

Уколико је неопходна истовремена примена ове две вакцине потребна је примена различитим шприцевима на различитим ињекционим местима. Вакцина против хепатитиса А се не сме мешати са другим вакцинама у истом шприцу.

Примена у периоду трудноће

Врло су ограничени подаци о примени вакцине против хепатитиса А код трудница. Подаци добијени у студијама на животињама су недовољни како би се утврдила репродуктивна токсичност. Уколико постоји епидемиолошка индикација, може се размотрити примена вакцине у трудноћи.

Примена у периоду дојења

Није познато да ли се вакцина против хепатитиса А излучује у хумано млеко.

Нежељена дејства

Најучесталија нежељена дејства су бол, оток и црвенило на месту примене.

 

Вакцина против грипа

Грип је акутна заразна болест респираторног система. Болест се брзо преноси. Болест наступа са повишеном телесном температуром, болом у грлу и општом слабошћу. Обољење је краткотрајно и самоизлечиво по правилу, али код хроничних пацијената може довести до повећања смртности.

Болест може бити изазвана различитим сојевима вируса грипа који се мењају сваке године. Због тога је важно да се вакцинација против грипа спроводи сваке године са вакцином која садржи актуелне типове вируса.

Имунитет се очекује две до три недеље након примене вакцине. Период инкубације вируса грипа је неколико дана, па уколико је пацијент био изложен вирусу грипа непосредно пре или после вакцинације постоји могућност оболевања.

Вакцина се не сме користити уколико постоји преосетљивост на било који састојак вакцине:

-активне супстанце или било коју помоћну сустанцу која може бити присутна у малим количинама (јаја или кокошји протеин, формалдехид, цетилтриметиламонијум бромид и неомицин).

-Уколико пацијент има повишену температуру или акутну инфекцију, вакцинацију треба одложити до опоравка.

Вакцина се може применити истовремено са другим вакцинама али се мора апликовати у супротне екстримитете. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају имуносупресивне терапије, као што су кортикостероди, цитотоксични лекови или радиотерапија.

Вакцина се може користити у трудноћи, обимнији подаци о вакцинацији доступни су за други и трећи триместар, у поређењу са првим триместром, али подаци из широке светске употребе вакцине против грипа не показују било коју нежељену реакцију на плод или мајку. Вакцина се може користити и током дојења.

НАЧИН ПРИМЕНЕ:

Одрасли примају једну дозу од 0,5 мл.

Деца старија од 36 месеци примају једну дозу од 0,5 мл.

Деца старости од 6 месеци до 35 месеци могу да приме једну дозу од 0,25 мл. Уколико се дете вакцинише први пут против грипа потребно је другу дозу дати након 4 недеље.

Вакцина се апликује интрамускуларно или дубоко субкутано. Пре употребе потребно је визуелно прегледати и промућкати пре употребе.

 

Вакцинација против Дифтерије и тетануса

Дифтерија је акутно бактеријско обољење, изазива је бацил „Corynebacterium diphtherie“.

Преноси се путем капљица из ваздуха, ређе непосредним контактом или путем контаминираних предмете назофарингалним секретом. Карктеристична је појава сиво-белих мембрана, локализованих на ждрелу, крајницима, слузокожи носа. Човек је једини резервоар болести, као оболео али чешће као клицоноша. Перод инкубације је два до пет дана.

Након прележане болести код неких особа не долази до стварања природног имунитета, па се након прележане болести и опоравка врши вакцинација.

Имунизација је кључна мера у превенцији.

Вакцина се не даје као моновалентна, најчешће је у комбинацији са тетанусним токсоидом. Вакцинација против дифтерије за децу спроводи се према „Програму обавезне имунизације за лица одређеног узраста“ почев од другог месеца живота до 18 године живота.

За вакцинацију деце користи се петовалентна вакцина која у свом саставу садржи антигене против пет различитих болести укључујући и дифтерију ( Д-дифтерија, Т-тетанус, аП-велики кашаљ, ИПВ-дечија парализа, ХИБ-хемофилус инфлуенце тип-Б).

У Градском заводу за јавно здравље спроводи се вакцинација против Дифтерије и Тетануса само за путнике у међународном саобраћају, вакцином Дитеваксал-Т за одрасле.

 

Вакцина Дитеваксал-Т за одрасле

Вакцина Дитеваксал Т за одрасле индикована је за примену код деце старије од 7. године живота.

Уколико не постоје подаци о вакцинацији или деца нису вакцинисана до 7. године живота против дифтерије и тетануса, вакцина ће се примењивати давањем три дозе по шеми; прва доза одмах, друга доза у размаку не краћем од месец дана од примене прве дозе, док се трећа доза даје у размаку 6 до 12 месеци од примене друге дозе.

Ревакцинација се спроводи код потпуно вакцинисане деце једном дозом, у завршном разреду основне школе, односно до 18. године живота.

За путнике у међународном саобраћају спроводи се ревакцинација једном дозом Дитеваксал-Т вакцином.

Вакцина се апликује интрамускуларно, у делтоидну регију, у дози од 0,5 мл.

Уколико се вакцина апликује истовремено са другим вакцинама потребно је апликовати у супротни екстремитет.

Пре примене вакцине важе општа правила. Неопходно је прегледати вакцину на присуство честица, изгледа раствора или појаве талога. Неопходно је утврдити евентуалне контраиндикације за примену вакцине и прикупити/утврдити релавентне медицинске инфорамције како би се предузеле мере опреза.

Контраиндикација за примену вакцине;

  1. Озбиљне алергијске реакције на поједине компоненте Тд вакцине испољене при примени претходне дозе Тд вакцине.
  2. Умерено или тешко акутно обољење са или без повишене температуре

Вакцинација против Тетануса

Тетанус је акутна инфективна болест узрокована егзотоксином које ствара бактерија Clostridium tetani.

Clostridium tetani је анаеробна бактеријаkoja се налази у земљишту. Болест се карактерише болним спазмима скелетне мускулатуре.

Дозирање и начин примене

Примарна вакцинација: Спроводи се код особа старијих од 18 година, које до тада нису примиле ДТП, ДТаП, ДТ, дТ вакцину или уколико нема доказа да су вакцинисане давањем три дозе.

Имунизација против тетануса код повређених лица спроводи се вакцинисањем адсорбованом ТТ вакцином и хуманим антитетанусним имуноглобулином (ХТИГ) на следећи начин:

  1. лица која су потпуно вакцинисана и ревакцинисана против тетануса за свој узраст, а од последње дозе до повреде је прошло мање од десет година, не добијају ни вакцину ни ХТИГ;
  2. лица која су потпуно вакцинисана и ревакцинисана против тетануса за свој узраст, а од последње дозе до повреде је прошло више од десет година, добијају једну дозу ТТ вакцине и 250И.Ј. ХТИГ, одмах по повређивању;
  3. лица која нису вакцинисана, лица која су непотпуно вакцинисана или немају доказе о имунизацији против тетануса, добијају четири дозе: прву дозу ТТ вакцине одмах, другу дозу у размаку не краћем од месец дана, трећу дозу шест месеци након друге дозе, а ревакцинација се врши четвртом дозом, годину дана након треће дозе. Ова лица добијају и ХТИГ са првом дозом вакцине, одмах по повређивању. Вакцине ТТ и ХТИГ дају се истовремено, интрамускуларно у супротни екстремитет.

Начин примене:

Вакцина ТЕТАВАКСАЛ-Т (ТТ вакцина) примењује се као интрамускуларна ињекција, убризгавањем појединачне дозе од 0.5 мл у делтоидни мишић.

Када се ТТ вакцина даје истовремено са неком другом вакцином или хуманим антитетанусним имуноглобулином који се примењује на исти начин, онда њихову апликацију треба извршити у супротне делове тела.

Контраиндикације

Озбиљне алергијске реакције (нпр. анафилакса, преосетљивост) на поједине компоненте ТТ вакцине испољене при примени претходне дозе ТТ вакцине .

Пре примене ТТ вакцине потребно је извршити процену здравственог стања особе која треба да прими вакцину, у циљу утврђивања да ли су присутне одређене контраиндикације за примену вакцине, да ли постоји потреба за одлагање имунизације или потреба за проценом односа корист/ризик за пацијента. Пре вакцинације, потребно је прибавити све релеванте информације о медицинском стању особе која треба да прими вакцину, како би се предузеле одговарајуће мере опреза (уколико буду потребне).

Интеракције са другим лековима и друге врсте интеракција

Вакцина ТЕТАВАКСАЛ-Т може се користити истовремено са другим вакцинама или тетанусним имуноглобулином, уколико се убризгају на различитим местима. Вакцина се не сме мешати са другим вакцинама и /или лековима у истом шрицу.

Имуносупресивни лекови (нпр. кортикостероиди, кортикотропин, алкилирајући цитостатици, антиметаболити) и радиотерапија могу да утичу на смањење имуног одговора на ТТ вакцину.

 

Дечија парализа

Дечија парализа је вирусна заразна болест која у 1% оболелих може довести  до тешких и трајних одузетости а због парализе мишића за дисање може довести до смртности. У 4-8% случајева оболелих испољава се клиничка слика слична обичној респираторној инфекцији.

Болест се преноси путем прљавих руку. Загађена храна и вода имају мањи значај у преношењу инфекције. Извор заразе је оболео човек. Вирус је отпоран у спољашњој средини, на температури од 4оC вирус може опстати недељама.

Према Правилнику о имунизацији и начину заштите лековима, вакцинација се спроводи почев од другог месеца живота до 18. године живота.

Вакцинација против дечије парализе спроводи се мртвом, инактивисаном полио вакцином (у даљем тексту: ИПВ) или живом оралном полио вакцином (у даљем тексту: ОПВ). Вакцинација против дечије парализе започиње кад дете наврши два месеца живота и мора се завршити до шест месеци живота, а најкасније до навршених 12 месеци живота. Вакцинација са ИПВ спроводи се са три дозе у размацима који не могу бити краћи од четири недеље или са ОПВ у случају утврђене епидемиолошке индикације, када се може дати у најмање три дозе у размаку од месец дана.

Ревакцинација се спроводи давањем једне дозе ИПВ или ОПВ, осим у случајевима имунодефицијенције када се даје искључиво једна доза ИПВ.

Прва ревакцинација против дечије парализе спроводи се код деце годину дана од завршетка потпуне вакцинације давањем једне дозе ИПВ.

 Друга ревакцинација против дечије парализе спроводи се давањем једне дозе ОПВ пре уписа у први разред основне школе.

Трећа ревакцинација против дечије парализе спроводи се давањем једне дозе ОПВ у завршном разреду основне школе, а најкасније до навршених 18 година живота.

За вакцинацију деце у првој и другој години живота користи се петовалентна вакцина која у свом саставу садржи антигене против пет различитих болести укључујући и дечију парализу ( Д-дифтерија, Т-тетанус, аП-велики кашаљ, ИПВ-дечија парализа, ХИБ-хемофилус инфлуенце тип-Б).

Орална полио вакцина ОПВ даје се укапавањем две капи вакцине у уста.

Постоји моновалентна ИПВ(Imovax) или комбинована (ДТаП, ИПВ, ХИБ) у чијем се саставу налази и вакцина против дечије парализе. Вакцина се апликује интрамускуларно у дози од 0,5 мл. Деци до годину дана старости апликује се у антеро-латерални део бедра, а за децу узраста преко једне године вакцина се апликује у делтоидни мишић.

За вакцинацију путника у међународном саобраћају користи се ИПВ вакцина, која се апликује интрамускуларно у делтоидну регију, у дози од 0,5 мл.

 

Прим. Др Лепосава Гаротић-Илић

тел: 011/20178-671

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11000 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351