Саветовалиште за имунизацију

Имунизација је регулисана Законом о заштити становништва од заразних болести од 22.11.2004. године и Правилником о имунизацији и начину заштите лековима од 26.01.2006. године.

Имунизација против одређених заразних болести обухвата:

- обавезну имунизацију лица одређеног узраста (спроводи се у домовима здравља
и породилиштима),
- обавезну имунизацију лица експонираних одређеним заразним болестима,
- имунизацију лица по клиничким индикацијама
- имунизацију путника у међународном саобраћају.

У Јединици за имунизацију спроводи се имунизација деце и одраслих особа - експонираних лица, лица по клиничким индикацијама и путника у међународном саобраћају, уз издавање потврда или сертификата

Имунизација се спроводи против следећих болести:

- грипа
- Хепатитиса А
- Хепатитиса Б
- пнеумококне болести изазване стрептококом пнеумоније (Пнеумокок)
- менингитиса изазваног хемофилусом инфлуенце
- дифтерије
- тетануса
- пертусиса
- дечије парализе
- морбила
- рубеле
- заушака
- трбушног тифуса
- Менингитиса изазваног менингоцоццом
- Хуманог папилома вируса

За вакцинацију се примењују следеће вакцине:

- Vaxigrip (грип)
- Avaxim (Хепатитис А)
- Euvax B или Engerix B (Хепатитис Б)
- Pneumo 23 (пнеумококна болест)
- Act-hib (менингитис)
- Tripacel - DtaP (дифтерија, тетанус, ацелуларни пертусис)
- dT (дифтерија и тетанус)
- TT (тетанус)
- IPV (дечија парализа)
- Pentaxim (дифтерија, тетанус, ацелуларни пертусис, дечија парализа и менингитис)
- MMR (морбили, рубела и заушке)
- Typhim vi (трбушни тифус)
- Meningococcal A+C (менингитис)
- Gardasil (карцином грлића материце)
- Twinrix (хепатитис А+Б)

ХИБ вакцина-Act-hib

ХИБ вакцина је коњугована вакцина против инфекција изазваних Haemophilus-om Influenzae tipa B која садржи  део бактерије (полисахирдни антиген) који је коњугован на тетанусном протеину. Вакцина се примењује од навршених два месеца живота у циљу спречавања  инвазивне болести коју ова бактерија изазива код деце. Вакцина се генерално добро подноси. Може се примењивати истовремено, али и пре и после примене различитих инактивисаних или живих вакцина. Код особа које примају имуносупресивну терапију или имају ослабљен имунитет може се очекивати смањен имуни одговор.

У Србији се ова вакцина примењује од 2006 године, у Програму обавезне имунизације за децу у првој години живота, она се налази и у саставу неких комбинованих вакцина (DTaP-IPV-HIB, DTaP-HIB-IPV-HB и сл.)

Начин давања:
ХИБ вакцина се даје интрамускуларно у антеролатерални део натколенице (у узрасту до навршених 12 месеци живота) или у делтоидни мишић, код детета старијег од 12 месеци, у количини од 0,5 мл. Вакцина се не сме замрзавати.

Обољење изазавано Haemophilus-om Influenzae tipa B- менингитиса изазваног хемофилусом инфлуенце
Haemophilus Influenzae tipa B може се манифестовати акутним инфекцијама дисајних путева, углавном код деце до пет година живота, узрочник је запаљења можданих овојница –менингитиса  које могу довести до тешких оштећења мозга, чак када је и антибиотска терапија дата правовремено. У 15-30% случајева  менгитис изазван Haemophilus-om Influenzae tipa B праћен је неуролошким последицама у које спада и губитак слуха. Ова бактерија је чест изазивач и упале плућа код деце.

Менингитис почиње нагло са температуром, повраћањем, поспаношћу, као и укоченошћу врата и леђа код старије деце, а претпоставка је да је инкубација  2-4 дана.

Активна имунизација против обољења изазваних Haemophilus-om Influenzae tipa B-Act-hib (менингитис)

Вакцинација против Haemophilus Influenzae tipa B спроводи се коњугованом вакцином против обољења изазваних Haemophilus-om tipa B. (у даљем тексту: ХИБ вакцина)
Вакцинација ХИБ вакцином деце узраста од навршена два месеца до навршених шест месеци живота спроводи се давањем три дозе ХИБ вакцине истовремено са дозама ДТП вакцине, у супротни екстремитет.
Уколико вакцинација није започета до навршених  шест месеци живота, спроводи се давањем  две дозе у размаку који не сме бити краћи од месец дана.
Уколико вакцинација није започета до навршених 12 месеци живота, спроводи се давањем једне дозе до навршених 24 месеца живота.
Вакцинација против обољења изазваних Haemophilus-om Influenzae tipa B спроводи се и према клиничким индикацијама, код деце старије од две године без обзира на претходни вакцинални статус са једном или две дозе у размаку не краћем од месец дана, у  следећим случајевима:

  • трансплатације органа и ткива
  • спленектомије и српасте анемије
  • хемиотерапије и терапије зрачењем код малигних тумора
  • симптоматске и асимптоматске ХИВ инфекције
  • код других клинички утврђених имунодефицијенција.


Вакцинација се спроводи са две дозе вакцине у размаку не краћем од месец дана у следећим случајевима:

  • после извршене трансплатације органа и ткива у току имуносупресивне терапије, а према савету имунунолога
  • кад слезина није у функцији или 14 дана и више дана после извршене спленектомије
  • српасте анемије
  • у току хемиотерапије или терапије зрачењем малигних тумора
  • симптоматске ХИВ инфекције
  • код других клиничких утврђених имунодефицјенција.


Вакцинација са једном дозом вакцине

  • у периоду 14 дана и више дана пре планиране трансплатације, селективне спленектомије, терапије зрачењем или хемиотерапије код малигних тумора.
  • код асимптоматке ХИВ инфекције.


MMR вакцина-MMR (морбили, рубела и заушке)
MMR вакцина је комбинована жива вирусна вакцина која се прави од ослабљених вируса узрочника малих богиња (морбила) , заушака (паротитиса) и црвенке (рубеоле).

Поред општих контраиндикација , посебне контраиндиакције за давање су трудноћа, стање ослабљене отпорности, преосетљивост на компоненте вакцине, алергија на пилетину, јаја и перје. 

У 3-5% вакцинисаних долази до појаве „мале болести“ у периоду који одговара просечном времену инкубације за сваку болест од компоненти у  вакцини. Манифестује се краткотрајном  и пролазном оспом, благом и пролазном температуром, пролазним увећањем линфних и пљувачних жлезда, које не захтева лечење.

Применом вакцине (ММР) остварује се заштитни ниво антитела у 95% код деце која су вакцинисана са навршених 12 месеци, па чак и 98% код деце вакцинисане са 15 месеци и касније. Вакцине стварају дуготрајан, а можда и доживотан имунитет код вакцинисаних.
Вакцина је осетљива на светлост и температуру и мора се након растварања одмах употребити.
Вакцина се даје субкутано, а може и интрамускуларно у количини од 0,5 мл у подручју делтоидне регије.
Вакцинација против малих богиња, заушака и црвенке- рубеоле спроводи се  код деце од навршених  12 месеци живота до навршених 14 година живота једном дозом комбиноване живе вакцине против малих богиња, заушака, и црвенке.

Вакцинација MMR вакцином спроводи се  кад дете наврши 12 месеци, а мора се спровести најкасније до навршених 15 месеци живота.
Ревакцинација  против малих богиња, заушака и црвенке спроводи се редовно до навршених седам година живота, односно пре уписа у први разред основне школе, једном дозом MMR вакцине.

Ако се из било којих разлога осим трајних контраиндикација вакцинација не спроведе  у предвиђеном року, дете ће се вакцинисати до навршених 14 година живота.

Ревакцинација  против малих богиња, заушака и црвенке спроводи се редовно до навршених седам година живота, односно пре уписа у први разред основне школе, једном дозом MMR вакцине.

Хепатитис Б  вакцина-Euvax B или Engerix B (Хепатитис Б)
ХБ вакцина је вакцина против хепатитиса изазваног хепатитис Б вирусом (ХБВ)  која садржи пречишћени антиген (HBsAg) вируса, а произведена је методом генетског инжињеринга.
Степен заштите  после примљене треће дозе износи 95-100%. Овом вакцином се превенира и Хепатитис Д. Вакцина се добро подноси. Поред локалних реакција као што су бол, оток, црвенило, могуће су и опште ретке реакције: умор, слабост, грозница.
Број потребних доза варира, у зависности од ризика. Уобичајена шема вакцинације је размак између прве и друге дозе месец дана, између прве и треће шест месеци (0, 1, 6). Постоји и шема убрзане процедуре давања када се друга доза  даје након месец дана од прве, трећа након два месеца од прве и четврта након 12 месеци од прве дозе.
Код особа које су на дијализи или имају ослабљен имунитет препоручују се дупле дозе за узраст и ревакцинација након  пет година.
Вакцинација се препоручује и након изложености вирусу по дефинисаном протоколу.
Обавезна вакцинација деце у првој години живота почела је да се примењује 2005. године. Ова вакцина се налази у саставу неких комбинованох вакцина (HB-HA, DTaP-IPV-HIB-HB).

Активна имунизација против акутног вирусног Хепатитиса Б

Вакцинација против акутног вирусног Хепатитиса Б спроводи се вакцином против хепатитиса Б. Вакцинацијом се обухватају:
а) новорођенчад
б) невакцинисана деца у 12. години живота, односно у шестом разреду основне школе.

Вакцинација новорођенчади спроводи се давањем три дозе ХБ вакцине.
Прва доза вакцине даје се у породилишту у року 24 сата по рођењу. Деца која нису рођена у породилишту прву дозу примају одмах у надлежном Дому здравља.

Друга доза вакцине даје се у размаку који не сме бити краћи од месец дана након прве дозе ХБ вакцине.
Трећа доза вакцине даје се у размаку не краћем од шест месеци након прве дозе ХБ вакцине, односно не карћем од два месеца након давања друге дозе.

Вакцинација против акутног вирусног Хепатитиса  Б мора се завршити најкасније до навршених 12 месеци живота. Непотпуно вакцинисана деца након 12 месеци живота примају недостајуће дозе.

Новорођенчад и одојчад добијају дозу од 0,5 мл (педијатриска доза) интрамускуларно у антеролатерални део горње трећине натколенице (бедра). Деца преко 10 година живота и одрасле особе добијају дозу од 1мл (доза за одрасле).

Обавезна вакцинација против Хепатитиса Б спроводи се код свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица у здравственим установама, укључујући и ученике здравствено-образовне струке, који долазе у непосредан контакт са инфективним материјалом (крв или серум). Вакцинација се спроводи, и код:
1)         Хемофиличара
2)         Болесника на дијализи
3)         Полних партнера HBsAg позитивних лица
4)         Штићеника установе социјалне заштите
5)         Интравенских наркомана
6)         Инсулин зависних болсника од шећерне болести
7)         Новорођенчад HBsAg позитивних мајки.

Обољење Хепатитис Б-Хепатитиса Б
Хепатитис Б је заразна болест изазвана вирусом Хепатитиса Б. Према проценама СЗО трећина светске популације је инфицирана вирусом. Акутна инфекција јавља се у периоду од шест недеља до шест месеци од тренутка изложености вирусу Хепатитиса Б.

Хепатитис Б се преноси када се заражена крв, сперма, вагинални секрет или пљувачка (изузетно ретко), унесе у организам неимуне, тј. осетљиве особе, кроз оштећену кожу и слузокожу.

Симптоми и знаци акутног хепатитиса Б су: умерено повишена температура, слабост, губитак апетита, мучнина, повраћање, туп бол у стомаку, бол у зглобовима, оспа, жута пребојеност коже и /или беоњаче.

Сви носиоци HBsAg антигена су потенцијално заразни. Крв инфицираних особа је заразна више недеља пре појаве симптома болести и остаје заразна током акутне фазе болести.

Вирус Хепатитиса Б је отпоран у спољној средини и може да преживи седам и више дана ван организма домаћина (човека) и током тог времена вирус може узроковати инфекцију уколико доспе у организам осетљиве, тј. неимуне особе (нпр. преко контаминираних предмета).

Хронични Хепатитис Б је дуготрајна и озбиљна болест јавља се када вирус Хепатитиса Б остане у организму инфициране особе. Вероватноћа преласка из акутног у хронични облик превасходно зависи од узраста инфициране особе, што је особа млађа ризик је већи.

Многе особе са хроничном инфекцијом, немају тегобе, не осећају се лоше и не изгледају болесно, међутим, могу пренети инфекцију другима. Око 15 до 25% особа са хроничним инфекцијом ће развити цирозу јетре (фиброзно ожиљавање јетриног ткива) или карцином јетре (примарни).

Најефикаснија и најделотворнија превентивна мера је вакцинација вакцином против Хепатитиса Б.

Вакцина против Meningitisa A+C-Meningococcal A+C (meningitis)
Вакцинација против менингококног менингитиса спроводи се полисахаридном вакцином по клиничким индикацијама код деце старије од две године и код одраслих. Клиничке индикације за примену вакцине против менингококног менингитиса су:

1)         анатомска и функционална аспленија (спленектомија или српаста анемија)
2)         имунодефицијенција комплемента (C5-C9).

Вакцинација се спроводи давањем једне дозе вакцине одмах по утврђивању индикације. Ревакцинација се спроводи у размаку не краћем од три године од извршене вакцинације у случају да индикације и даље постоје. Ревакцинација полисахирдном вакцином може да се спроводи уколико је особа претходно вакцинисана коњугованом  вакцином.

Вакцина против менингококног менингитиса апликује се интамускуларно, односно супкутано у случају хемофилије односно тромбоцитопеније, у делтоидну регију у дози од 0,5 мл.

Вакцинација против менингококног менингитиса се такође спроводи код путника у међунардном саобраћају, у складу са Међународним здравственим правилником. Путници у међународном саобраћају вакцинишу се ако путују у земље које захтевају вакцинацију против менингококног менингитиса и према епидемиолошким индикацијама.

Заштита се постиже у око 90% вакцинисаних.

Neisseria  meningitidis је бактерија која најчешће изазива цереброспинални менингитис и менингококну сепсу. Овај узрочник распрострањен је у целом свету, али епидемичне форме присутне су у пределима са топлом и сувом климом ако што су Центрaлна Африка и Јужна Америка. Главни фактор ширења инфекције је клицоноштво (од 5 до 30%).

Вакцинација против ове болести је све више актуелна услед све чешће резистенције овог узрочника на антибиотике.

Комбинована вакцина ( DTaP-IPV-HIB)- Комбинована вакцина против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе и инвазивних болести (изазване хемофилусом инфлуенце типа Б), DTaP - HiB - IPV

Ова вакцина садржи у себи инактивисану вакцину против дечје парализе и ацелуларну против великог кашља, поред тетанусног и дифтеричног токсоида и коњуговане вакцине против обољења изазваних Haemophilus-om Influenzae tipa B.

Вакцина се даје од навршена два месеца живота у три дозе у размаку од једног до два месеца.

Идеалан размак између доза је шест недеља.

Ревакцинација се спроводи након 12 месеци од последње дозе у примовакцинацији.  Вакцина може дати нежељене реакције (црвенило, бол, оток) али и опште  ако што је температура преко 38оC. Може се давати истовремено са другим вакцинама.

Реконституисати вакцину убризгавањем суспензије комбиноване дифтерије, тетанус, ацелуларне пертусис и полимијелитис вакцине у бочицу са прашком хемофилуса инфлуенце тип Б.

Контраиндикације за примену вакцине су: анафилаксија на било коју компоненту вакцине, еволутивна енцефалопатија, конвулзије, повишена температура.
Вакцина се даје интрамускуларно у антеролатерални део бедра или у делтоидну регију у зависности од узраста детета у количини од 0,5 ml. Деци узраста до 12 месеци вакцина се апликује у антеролатерални део бедра, деци старијој од 12 месеци вакцина се апликује у делтоидну регију.

ОБОЉЕЊЕ ИЗАЗВАНО STREPTOCOCCUSOM PNEUMONIAE-пнеумококне болести изазване стрептококом пнеумоније (Pneumokok)
Постоје инвазивне и неинвазивне инфекције бактеријом streptococcus pneumoniae – пнеумококом. Обољење се може манифестовати као запаљење плућа, запаљење можданих овојница, сепса, запаљење срчане марамице, запаљење уха и др. Запаљење плућа са бактеријемијом је водећи узрок смрти код деце широм света узраста до пет година. Акутну инфекцију плућа карактерише брзо и отежано дисање, кашаљ, температура, грозница, губитак апетита. Инфекција се шири у директном контакту преко секрета дисајних путева оболеле особе. Већа учесталост оболевања се региструје код особа млађих од две и старијих од 65 година живота, као и код особа са хроничним болестима и имунодефицијентним стањима.

Значајан проблем за одржавање болести су тзв. здраве клицоноше, особе које немају симптоме, а носе узрочника у секрету дисајних путева и представљају извор инфекције за осетљиве у свом окружењу, што је од посебног значаја током боравка у колективима. Код оболелих од грипа повећан је ризик од секундарно насталих инфекција изазваних овом бактеријом а код особа са опструктивним болестима дисајних путева може да доведе до погоршања. Отпорност узрочника на антибиотике је озбиљан и растући проблем. Вакцинација је спрецифична мера превенције ове болести.

Вакцине против обољења изазваних streptococcus-om pneumoniae – пнеумококом- Pneumo 23 (пнеумококна болест) - полисахаридна вакцина
Полисахаридна вакцина против пнеумокока која садржи 23 серотипа примењује се код особа са хроничним болестима, старијим од две године живота, које су у великом ризику од озбиљне инфекције удружене са сепсом. Особе не треба вакцинисати у фазама погоршања болести, а особе које су у колективном смештају треба вакцинисати пре наступања сезоне инфекција дисајних путева. Контраиндикације су опште. Вакцинација се спроводи једном дозом, а ревакцинација давањем једне дозе у периоду од 3 до 5 година након спроведене вакцинације. Заштита је од 80 до 95%, а код група у високом ризику нешто слабија и траје најмање три године.

Вакцина се даје интрамускуларно или субкутано у делтоидни мишић у дози од 0,5 ml.

Активна имунизација против обољења изазваних стрептококусом пнеумоније (пнеумококом) у складу са Правилником о имунизацији и начину заштите лековима спроводи се по клиничким индикацијама полисахаридном вакцином.

Вакцинација против обољења изазваних стрептококусом пнеумоније (пнеумококом) врши се полисахаридном у следећим случајевима:

анатомске или функцоналне аспленије;
српасте анемије;
хроничне кардиоваскуларне и плућне болести;
шећерне болести;
хроничног обољења јетре;
хроничног обољења бубрега;
нефротског синдрома;
алкохолизма;
симптоматске и асимптоматске ХИВ инфекције;
трансплантације органа и ткива;
малигног обољења;
лица старијих од 65 година живота у колективном смештају.
Вакцинација се спроводи једном дозом вакцине код деце старије од две године и код одраслих.
Ревакцинација се спроводи давањем једне дозе вакцине три до пет година након вакцинације.

Превенар (пнеумококне болести) - коњугована вакцина

Synflorix (пнеумококне болести) - коњугована вакцина
Коњуговане вакцине против пнеумокока које садрже 7,10 или 13 серотипова примењује се у примовакцинацији код деце од навршених два месеца живота у циљу превенирања инвазивних и неинвазивних инфекција које изазива ова бактерија. Дају се у три дозе са размаком од 4 - 8 недеља са ревакцинацијом у другој години живота односно уколлико се вакцинација започне код деце старије од 6 месеци дају се две дозе са размаком од 4 - 8 недеља и са ревакцинацијом у другој години живота.

Студије указују на ефективност ових вакцина од 60 – 85% у превенирању инвазивних форми ове болести у узрасту од 2 – 5 година живота. У неким земљама се примењују у Календару имунихације за сву децу одређеног узраста, а у неким само за вакцинацију деце у групама ризика.

Др Предраг Кон
Тел: 011 20 78 676
e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11000 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351