Savetovalište za imunizaciju

Imunizacija je regulisana Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti od 22.11.2004. godine i Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima od 26.01.2006. godine.

Imunizacija protiv određenih zaraznih bolesti obuhvata:

- obaveznu imunizaciju lica određenog uzrasta (sprovodi se u domovima zdravlja
i porodilištima),
- obaveznu imunizaciju lica eksponiranih određenim zaraznim bolestima,
- imunizaciju lica po kliničkim indikacijama
- imunizaciju putnika u međunarodnom saobraćaju.

U Jedinici za imunizaciju sprovodi se imunizacija dece i odraslih osoba - eksponiranih lica, lica po kliničkim indikacijama i putnika u međunarodnom saobraćaju, uz izdavanje potvrda ili sertifikata

Imunizacija se sprovodi protiv sledećih bolesti:

- gripa
- Hepatitisa A
- Hepatitisa B
- pneumokokne bolesti izazvane streptokokom pneumonije (Pneumokok)
- meningitisa izazvanog hemofilusom influence
- difterije
- tetanusa
- pertusisa
- dečije paralize
- morbila
- rubele
- zaušaka
- trbušnog tifusa
- Meningitisa izazvanog meningococcom
- Humanog papiloma virusa

Za vakcinaciju se primenjuju sledeće vakcine:

- Vaxigrip (grip)
- Avaxim (Hepatitis A)
- Euvax B ili Engerix B (Hepatitis B)
- Pneumo 23 (pneumokokna bolest)
- Act-hib (meningitis)
- Tripacel - DtaP (difterija, tetanus, acelularni pertusis)
- dT (difterija i tetanus)
- TT (tetanus)
- IPV (dečija paraliza)
- Pentaxim (difterija, tetanus, acelularni pertusis, dečija paraliza i meningitis)
- MMR (morbili, rubela i zauške)
- Typhim vi (trbušni tifus)
- Meningococcal A+C (meningitis)
- Gardasil (karcinom grlića materice)
- Twinrix (hepatitis A+B)

HIB vakcina-Act-hib

HIB vakcina je konjugovana vakcina protiv infekcija izazvanih Haemophilus-om Influenzae tipa B koja sadrži  deo bakterije (polisahirdni antigen) koji je konjugovan na tetanusnom proteinu. Vakcina se primenjuje od navršenih dva meseca života u cilju sprečavanja  invazivne bolesti koju ova bakterija izaziva kod dece. Vakcina se generalno dobro podnosi. Može se primenjivati istovremeno, ali i pre i posle primene različitih inaktivisanih ili živih vakcina. Kod osoba koje primaju imunosupresivnu terapiju ili imaju oslabljen imunitet može se očekivati smanjen imuni odgovor.

U Srbiji se ova vakcina primenjuje od 2006 godine, u Programu obavezne imunizacije za decu u prvoj godini života, ona se nalazi i u sastavu nekih kombinovanih vakcina (DTaP-IPV-HIB, DTaP-HIB-IPV-HB i sl.)

Način davanja:
HIB vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo natkolenice (u uzrastu do navršenih 12 meseci života) ili u deltoidni mišić, kod deteta starijeg od 12 meseci, u količini od 0,5 ml. Vakcina se ne sme zamrzavati.

Oboljenje izazavano Haemophilus-om Influenzae tipa B- meningitisa izazvanog hemofilusom influence
Haemophilus Influenzae tipa B može se manifestovati akutnim infekcijama disajnih puteva, uglavnom kod dece do pet godina života, uzročnik je zapaljenja moždanih ovojnica –meningitisa  koje mogu dovesti do teških oštećenja mozga, čak kada je i antibiotska terapija data pravovremeno. U 15-30% slučajeva  mengitis izazvan Haemophilus-om Influenzae tipa B praćen je neurološkim posledicama u koje spada i gubitak sluha. Ova bakterija je čest izazivač i upale pluća kod dece.

Meningitis počinje naglo sa temperaturom, povraćanjem, pospanošću, kao i ukočenošću vrata i leđa kod starije dece, a pretpostavka je da je inkubacija  2-4 dana.

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Haemophilus-om Influenzae tipa B-Act-hib (meningitis)

Vakcinacija protiv Haemophilus Influenzae tipa B sprovodi se konjugovanom vakcinom protiv oboljenja izazvanih Haemophilus-om tipa B. (u daljem tekstu: HIB vakcina)
Vakcinacija HIB vakcinom dece uzrasta od navršena dva meseca do navršenih šest meseci života sprovodi se davanjem tri doze HIB vakcine istovremeno sa dozama DTP vakcine, u suprotni ekstremitet.
Ukoliko vakcinacija nije započeta do navršenih  šest meseci života, sprovodi se davanjem  dve doze u razmaku koji ne sme biti kraći od mesec dana.
Ukoliko vakcinacija nije započeta do navršenih 12 meseci života, sprovodi se davanjem jedne doze do navršenih 24 meseca života.
Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih Haemophilus-om Influenzae tipa B sprovodi se i prema kliničkim indikacijama, kod dece starije od dve godine bez obzira na prethodni vakcinalni status sa jednom ili dve doze u razmaku ne kraćem od mesec dana, u  sledećim slučajevima:

  • transplatacije organa i tkiva
  • splenektomije i srpaste anemije
  • hemioterapije i terapije zračenjem kod malignih tumora
  • simptomatske i asimptomatske HIV infekcije
  • kod drugih klinički utvrđenih imunodeficijencija.


Vakcinacija se sprovodi sa dve doze vakcine u razmaku ne kraćem od mesec dana u sledećim slučajevima:

  • posle izvršene transplatacije organa i tkiva u toku imunosupresivne terapije, a prema savetu imununologa
  • kad slezina nije u funkciji ili 14 dana i više dana posle izvršene splenektomije
  • srpaste anemije
  • u toku hemioterapije ili terapije zračenjem malignih tumora
  • simptomatske HIV infekcije
  • kod drugih kliničkih utvrđenih imunodeficjencija.


Vakcinacija sa jednom dozom vakcine

  • u periodu 14 dana i više dana pre planirane transplatacije, selektivne splenektomije, terapije zračenjem ili hemioterapije kod malignih tumora.
  • kod asimptomatke HIV infekcije.


MMR vakcina-MMR (morbili, rubela i zauške)
MMR vakcina je kombinovana živa virusna vakcina koja se pravi od oslabljenih virusa uzročnika malih boginja (morbila) , zaušaka (parotitisa) i crvenke (rubeole).

Pored opštih kontraindikacija , posebne kontraindiakcije za davanje su trudnoća, stanje oslabljene otpornosti, preosetljivost na komponente vakcine, alergija na piletinu, jaja i perje. 

U 3-5% vakcinisanih dolazi do pojave „male bolesti“ u periodu koji odgovara prosečnom vremenu inkubacije za svaku bolest od komponenti u  vakcini. Manifestuje se kratkotrajnom  i prolaznom ospom, blagom i prolaznom temperaturom, prolaznim uvećanjem linfnih i pljuvačnih žlezda, koje ne zahteva lečenje.

Primenom vakcine (MMR) ostvaruje se zaštitni nivo antitela u 95% kod dece koja su vakcinisana sa navršenih 12 meseci, pa čak i 98% kod dece vakcinisane sa 15 meseci i kasnije. Vakcine stvaraju dugotrajan, a možda i doživotan imunitet kod vakcinisanih.
Vakcina je osetljiva na svetlost i temperaturu i mora se nakon rastvaranja odmah upotrebiti.
Vakcina se daje subkutano, a može i intramuskularno u količini od 0,5 ml u području deltoidne regije.
Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i crvenke- rubeole sprovodi se  kod dece od navršenih  12 meseci života do navršenih 14 godina života jednom dozom kombinovane žive vakcine protiv malih boginja, zaušaka, i crvenke.

Vakcinacija MMR vakcinom sprovodi se  kad dete navrši 12 meseci, a mora se sprovesti najkasnije do navršenih 15 meseci života.
Revakcinacija  protiv malih boginja, zaušaka i crvenke sprovodi se redovno do navršenih sedam godina života, odnosno pre upisa u prvi razred osnovne škole, jednom dozom MMR vakcine.

Ako se iz bilo kojih razloga osim trajnih kontraindikacija vakcinacija ne sprovede  u predviđenom roku, dete će se vakcinisati do navršenih 14 godina života.

Revakcinacija  protiv malih boginja, zaušaka i crvenke sprovodi se redovno do navršenih sedam godina života, odnosno pre upisa u prvi razred osnovne škole, jednom dozom MMR vakcine.

Hepatitis B  vakcina-Euvax B ili Engerix B (Hepatitis B)
HB vakcina je vakcina protiv hepatitisa izazvanog hepatitis B virusom (HBV)  koja sadrži prečišćeni antigen (HBsAg) virusa, a proizvedena je metodom genetskog inžinjeringa.
Stepen zaštite  posle primljene treće doze iznosi 95-100%. Ovom vakcinom se prevenira i Hepatitis D. Vakcina se dobro podnosi. Pored lokalnih reakcija kao što su bol, otok, crvenilo, moguće su i opšte retke reakcije: umor, slabost, groznica.
Broj potrebnih doza varira, u zavisnosti od rizika. Uobičajena šema vakcinacije je razmak između prve i druge doze mesec dana, između prve i treće šest meseci (0, 1, 6). Postoji i šema ubrzane procedure davanja kada se druga doza  daje nakon mesec dana od prve, treća nakon dva meseca od prve i četvrta nakon 12 meseci od prve doze.
Kod osoba koje su na dijalizi ili imaju oslabljen imunitet preporučuju se duple doze za uzrast i revakcinacija nakon  pet godina.
Vakcinacija se preporučuje i nakon izloženosti virusu po definisanom protokolu.
Obavezna vakcinacija dece u prvoj godini života počela je da se primenjuje 2005. godine. Ova vakcina se nalazi u sastavu nekih kombinovanoh vakcina (HB-HA, DTaP-IPV-HIB-HB).

Aktivna imunizacija protiv akutnog virusnog Hepatitisa B

Vakcinacija protiv akutnog virusnog Hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B. Vakcinacijom se obuhvataju:
a) novorođenčad
b) nevakcinisana deca u 12. godini života, odnosno u šestom razredu osnovne škole.

Vakcinacija novorođenčadi sprovodi se davanjem tri doze HB vakcine.
Prva doza vakcine daje se u porodilištu u roku 24 sata po rođenju. Deca koja nisu rođena u porodilištu prvu dozu primaju odmah u nadležnom Domu zdravlja.

Druga doza vakcine daje se u razmaku koji ne sme biti kraći od mesec dana nakon prve doze HB vakcine.
Treća doza vakcine daje se u razmaku ne kraćem od šest meseci nakon prve doze HB vakcine, odnosno ne karćem od dva meseca nakon davanja druge doze.

Vakcinacija protiv akutnog virusnog Hepatitisa  B mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci života. Nepotpuno vakcinisana deca nakon 12 meseci života primaju nedostajuće doze.

Novorođenčad i odojčad dobijaju dozu od 0,5 ml (pedijatriska doza) intramuskularno u anterolateralni deo gornje trećine natkolenice (bedra). Deca preko 10 godina života i odrasle osobe dobijaju dozu od 1ml (doza za odrasle).

Obavezna vakcinacija protiv Hepatitisa B sprovodi se kod svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica u zdravstvenim ustanovama, uključujući i učenike zdravstveno-obrazovne struke, koji dolaze u neposredan kontakt sa infektivnim materijalom (krv ili serum). Vakcinacija se sprovodi, i kod:
1)         Hemofiličara
2)         Bolesnika na dijalizi
3)         Polnih partnera HBsAg pozitivnih lica
4)         Štićenika ustanove socijalne zaštite
5)         Intravenskih narkomana
6)         Insulin zavisnih bolsnika od šećerne bolesti
7)         Novorođenčad HBsAg pozitivnih majki.

Oboljenje Hepatitis B-Hepatitisa B
Hepatitis B je zarazna bolest izazvana virusom Hepatitisa B. Prema procenama SZO trećina svetske populacije je inficirana virusom. Akutna infekcija javlja se u periodu od šest nedelja do šest meseci od trenutka izloženosti virusu Hepatitisa B.

Hepatitis B se prenosi kada se zaražena krv, sperma, vaginalni sekret ili pljuvačka (izuzetno retko), unese u organizam neimune, tj. osetljive osobe, kroz oštećenu kožu i sluzokožu.

Simptomi i znaci akutnog hepatitisa B su: umereno povišena temperatura, slabost, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, tup bol u stomaku, bol u zglobovima, ospa, žuta prebojenost kože i /ili beonjače.

Svi nosioci HBsAg antigena su potencijalno zarazni. Krv inficiranih osoba je zarazna više nedelja pre pojave simptoma bolesti i ostaje zarazna tokom akutne faze bolesti.

Virus Hepatitisa B je otporan u spoljnoj sredini i može da preživi sedam i više dana van organizma domaćina (čoveka) i tokom tog vremena virus može uzrokovati infekciju ukoliko dospe u organizam osetljive, tj. neimune osobe (npr. preko kontaminiranih predmeta).

Hronični Hepatitis B je dugotrajna i ozbiljna bolest javlja se kada virus Hepatitisa B ostane u organizmu inficirane osobe. Verovatnoća prelaska iz akutnog u hronični oblik prevashodno zavisi od uzrasta inficirane osobe, što je osoba mlađa rizik je veći.

Mnoge osobe sa hroničnom infekcijom, nemaju tegobe, ne osećaju se loše i ne izgledaju bolesno, međutim, mogu preneti infekciju drugima. Oko 15 do 25% osoba sa hroničnim infekcijom će razviti cirozu jetre (fibrozno ožiljavanje jetrinog tkiva) ili karcinom jetre (primarni).

Najefikasnija i najdelotvornija preventivna mera je vakcinacija vakcinom protiv Hepatitisa B.

Vakcina protiv Meningitisa A+C-Meningococcal A+C (meningitis)
Vakcinacija protiv meningokoknog meningitisa sprovodi se polisaharidnom vakcinom po kliničkim indikacijama kod dece starije od dve godine i kod odraslih. Kliničke indikacije za primenu vakcine protiv meningokoknog meningitisa su:

1)         anatomska i funkcionalna asplenija (splenektomija ili srpasta anemija)
2)         imunodeficijencija komplementa (C5-C9).

Vakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine odmah po utvrđivanju indikacije. Revakcinacija se sprovodi u razmaku ne kraćem od tri godine od izvršene vakcinacije u slučaju da indikacije i dalje postoje. Revakcinacija polisahirdnom vakcinom može da se sprovodi ukoliko je osoba prethodno vakcinisana konjugovanom  vakcinom.

Vakcina protiv meningokoknog meningitisa aplikuje se intamuskularno, odnosno supkutano u slučaju hemofilije odnosno trombocitopenije, u deltoidnu regiju u dozi od 0,5 ml.

Vakcinacija protiv meningokoknog meningitisa se takođe sprovodi kod putnika u međunardnom saobraćaju, u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom. Putnici u međunarodnom saobraćaju vakcinišu se ako putuju u zemlje koje zahtevaju vakcinaciju protiv meningokoknog meningitisa i prema epidemiološkim indikacijama.

Zaštita se postiže u oko 90% vakcinisanih.

Neisseria  meningitidis je bakterija koja najčešće izaziva cerebrospinalni meningitis i meningokoknu sepsu. Ovaj uzročnik rasprostranjen je u celom svetu, ali epidemične forme prisutne su u predelima sa toplom i suvom klimom ako što su Centralna Afrika i Južna Amerika. Glavni faktor širenja infekcije je kliconoštvo (od 5 do 30%).

Vakcinacija protiv ove bolesti je sve više aktuelna usled sve češće rezistencije ovog uzročnika na antibiotike.

Kombinovana vakcina ( DTaP-IPV-HIB)- Kombinovana vakcina protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i invazivnih bolesti (izazvane hemofilusom influence tipa B), DTaP - HiB - IPV

Ova vakcina sadrži u sebi inaktivisanu vakcinu protiv dečje paralize i acelularnu protiv velikog kašlja, pored tetanusnog i difteričnog toksoida i konjugovane vakcine protiv oboljenja izazvanih Haemophilus-om Influenzae tipa B.

Vakcina se daje od navršena dva meseca života u tri doze u razmaku od jednog do dva meseca.

Idealan razmak između doza je šest nedelja.

Revakcinacija se sprovodi nakon 12 meseci od poslednje doze u primovakcinaciji.  Vakcina može dati neželjene reakcije (crvenilo, bol, otok) ali i opšte  ako što je temperatura preko 38oC. Može se davati istovremeno sa drugim vakcinama.

Rekonstituisati vakcinu ubrizgavanjem suspenzije kombinovane difterije, tetanus, acelularne pertusis i polimijelitis vakcine u bočicu sa praškom hemofilusa influence tip B.

Kontraindikacije za primenu vakcine su: anafilaksija na bilo koju komponentu vakcine, evolutivna encefalopatija, konvulzije, povišena temperatura.
Vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo bedra ili u deltoidnu regiju u zavisnosti od uzrasta deteta u količini od 0,5 ml. Deci uzrasta do 12 meseci vakcina se aplikuje u anterolateralni deo bedra, deci starijoj od 12 meseci vakcina se aplikuje u deltoidnu regiju.

OBOLJENJE IZAZVANO STREPTOCOCCUSOM PNEUMONIAE-pneumokokne bolesti izazvane streptokokom pneumonije (Pneumokok)
Postoje invazivne i neinvazivne infekcije bakterijom streptococcus pneumoniae – pneumokokom. Oboljenje se može manifestovati kao zapaljenje pluća, zapaljenje moždanih ovojnica, sepsa, zapaljenje srčane maramice, zapaljenje uha i dr. Zapaljenje pluća sa bakterijemijom je vodeći uzrok smrti kod dece širom sveta uzrasta do pet godina. Akutnu infekciju pluća karakteriše brzo i otežano disanje, kašalj, temperatura, groznica, gubitak apetita. Infekcija se širi u direktnom kontaktu preko sekreta disajnih puteva obolele osobe. Veća učestalost obolevanja se registruje kod osoba mlađih od dve i starijih od 65 godina života, kao i kod osoba sa hroničnim bolestima i imunodeficijentnim stanjima.

Značajan problem za održavanje bolesti su tzv. zdrave kliconoše, osobe koje nemaju simptome, a nose uzročnika u sekretu disajnih puteva i predstavljaju izvor infekcije za osetljive u svom okruženju, što je od posebnog značaja tokom boravka u kolektivima. Kod obolelih od gripa povećan je rizik od sekundarno nastalih infekcija izazvanih ovom bakterijom a kod osoba sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva može da dovede do pogoršanja. Otpornost uzročnika na antibiotike je ozbiljan i rastući problem. Vakcinacija je sprecifična mera prevencije ove bolesti.

Vakcine protiv oboljenja izazvanih streptococcus-om pneumoniae – pneumokokom- Pneumo 23 (pneumokokna bolest) - polisaharidna vakcina
Polisaharidna vakcina protiv pneumokoka koja sadrži 23 serotipa primenjuje se kod osoba sa hroničnim bolestima, starijim od dve godine života, koje su u velikom riziku od ozbiljne infekcije udružene sa sepsom. Osobe ne treba vakcinisati u fazama pogoršanja bolesti, a osobe koje su u kolektivnom smeštaju treba vakcinisati pre nastupanja sezone infekcija disajnih puteva. Kontraindikacije su opšte. Vakcinacija se sprovodi jednom dozom, a revakcinacija davanjem jedne doze u periodu od 3 do 5 godina nakon sprovedene vakcinacije. Zaštita je od 80 do 95%, a kod grupa u visokom riziku nešto slabija i traje najmanje tri godine.

Vakcina se daje intramuskularno ili subkutano u deltoidni mišić u dozi od 0,5 ml.

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije (pneumokokom) u skladu sa Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima sprovodi se po kliničkim indikacijama polisaharidnom vakcinom.

Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije (pneumokokom) vrši se polisaharidnom u sledećim slučajevima:

anatomske ili funkconalne asplenije;
srpaste anemije;
hronične kardiovaskularne i plućne bolesti;
šećerne bolesti;
hroničnog oboljenja jetre;
hroničnog oboljenja bubrega;
nefrotskog sindroma;
alkoholizma;
simptomatske i asimptomatske HIV infekcije;
transplantacije organa i tkiva;
malignog oboljenja;
lica starijih od 65 godina života u kolektivnom smeštaju.
Vakcinacija se sprovodi jednom dozom vakcine kod dece starije od dve godine i kod odraslih.
Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine tri do pet godina nakon vakcinacije.

Prevenar (pneumokokne bolesti) - konjugovana vakcina

Synflorix (pneumokokne bolesti) - konjugovana vakcina
Konjugovane vakcine protiv pneumokoka koje sadrže 7,10 ili 13 serotipova primenjuje se u primovakcinaciji kod dece od navršenih dva meseca života u cilju preveniranja invazivnih i neinvazivnih infekcija koje izaziva ova bakterija. Daju se u tri doze sa razmakom od 4 - 8 nedelja sa revakcinacijom u drugoj godini života odnosno ukolliko se vakcinacija započne kod dece starije od 6 meseci daju se dve doze sa razmakom od 4 - 8 nedelja i sa revakcinacijom u drugoj godini života.

Studije ukazuju na efektivnost ovih vakcina od 60 – 85% u preveniranju invazivnih formi ove bolesti u uzrastu od 2 – 5 godina života. U nekim zemljama se primenjuju u Kalendaru imunihacije za svu decu određenog uzrasta, a u nekim samo za vakcinaciju dece u grupama rizika.

Dr Predrag Kon
Tel: 011 20 78 676
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11000 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351