Саветовалиште за имунизацију

Имунизација је регулисана Законом о заштити становништва од заразних болести (Сл.Гласник Републике Србије бр.15/16 године и Правилником о имунизацији и начину заштите лековима („Службени гласник РС“, бр. 88/17, 11/18, 14/18, 45/18), Правилником о Програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести (,,Службени гласник РС " број 112/17,11/18), Стручним методолошким упутством за спровођење имунизације становништва против одређених заразних болести.

Имунизација против одређених заразних болести обухвата:

  •  обавезна активна имунизација лица одређеног узраста;
  •  обавезна активна и пасивна имунизација лица изложених одређеним заразним болестима;
  •  обавезна активна и пасивна имунизација лица у посебном ризику;
  •  обавезна активна и пасивна имунизација лица запослених у здравственим установама;
  •  обавезна активна имунизација путника у међународном саобраћају;
  •  препоручена активна имунизација лица одређеног узраста;
  •  препоручена активна и пасивна имунизација лица по клиничким индикацијама;
  •  препоручена активна имунизација путника у међународном саобраћају.

Обавезна активна имунизација лица одређеног узраста:

  • активна имунизација против туберкулозе –
  • активна имунизација против акутног вирусног хепатитиса Б
  • активна имунизација против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе и обољења изазваних хемофилусом инфлуенце тип б
  • активна имунизација против малих богиња, заушака и рубеле
  • активна имунизација против обољења изазваних стрептокусом пнеумоније

 Обавезна активна и пасивна имунизација лица изложених одређеним заразним болестима

  • активна и пасивна имунизација против акутног вирусног хепатитиса Б
  • активна и пасивна имунизација против тетануса код повређених лица
  • активна и пасивна имунизација против беснила
  • активна имунизација против хепатитиса А
  • активна имунизација против трбушног тифуса

Обавезна активна и пасивна имунизација лица у посебном ризику спроводи се против следећих болести:грипа

  • менингококне болести
  • обољења изазвана Стрептококом пнеумоније
  • обољења изазвана Хемофилусом инфлуенце тип б
  • хепатитиса Б
  • варичела  - (примена  од 1.1.2019.)
  • инфекције изазване респираторним синцицијалним вирусом

Обавезна активна и пасивна имунизација лица запослених у здравственим установама спроводи се против следећих болести;

  • хепатитиса Б
  • грипа
  • малих богиње ( примена од 10.2 2018.)
  • рубеле
  • заушки
  • дифтерије ( примена од 1.1.2020.)
  • великог  кашља(примена од 1.1.2020.)
  • менингококне болести (примена од 1.1.2020.)
  • варичеле ( примена од 1.1.2020.)
  • других заразних болести

Обавезна активна имунизација путника у међународном саобраћају

Обавезна активна имунизација путника у међународном саобраћају спроводи се у складу са стручно-методолошким упутством Института за јавно здравље Србије “др Милан Јовановић Батут“

Путници у међународном саобраћају активно се имунизују ако путују у земље које захтевају одређену вакцинацију, према епидемиолошким индикацијама у складу са Међународним здравственим правилником.

Обавезна активна имунизација путника у међународном саобраћају спроводи се против жуте грознице и менингококне болести.

Препоручена активна имунизација лица одређеног узраста

Препоручена активна имунизација лица одређеног узраста спроводи се у складу са стручно-методолошким упутством Института за јавно здравље Србије “др Милан Јовановић Батут“.

Препоручена активна имунизација лица одређеног узраста спроводи се на основу препоруке доктора медицине или доктора специјалисте одговарајуће гране медицине који спроводи имунизацију уз претходну писмену сагласност лица које се активно имунизује, односно његовог законског заступника.

Писмена сагласност или одбијање сагласности за препоручену активну имунизацију даје се на Обрасцу 3. који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Заразне болести против којих се спроводи препоручена активна имунизација лица одређеног узраста су:

  • варичела;
  • обољења изазвана хуманим папилома вирусима;
  • хепатитис А;
  • хепатитис Б;
  • грип;
  • обољења изазвана Стрептококом пнеумоније;
  • зостер;
  • рота вирусне инфекције;
  • менингококна болест;
  • дифтерија;
  • тетанус;
  • велики кашаљ;
  • рубела;
  • крпељски менингоенцефалитис;
  • друге заразне болести у складу са законом по епидемиолошким индикацијама.

Препоручена активна и пасивна имунизација лица по клиничким индикацијама

Препоручена активна и пасивна имунизација по клиничким индикацијама спроводи се код лица код којих болест против које се имунизација спроводи може да има тежи облик или може да доведе до погоршања основног обољења изостанком имунизације.

Препоручена активна и пасивна имунизација лица по клиничким индикацијама спроводи се на основу мишљења доктора специјалисте одговарајуће гране медицине и препоруке доктора медицине или доктора специјалисте одговарајуће гране медицине који имунизацију спроводи уз претходну писмену сагласност тог лица, односно његовог законског заступника које се активно имунизује.

Заразне болести против којих се спроводи препоручена активна имунизација лица по клиничким индикацијама су:

  • хепатитис А;
  • хепатитис Б;
  • грип;
  • обољења изазвана Стрептококом пнеумоније;
  • друге заразне болести у складу са законом.
  • Заразне болести против којих се спроводи препоручена пасивна имунизација лица по клиничким индикацијама су:
  • мале богиње;
  • овчије богиње;
  • инфекција цитомегаловирусом;
  • друге заразне болести у складу са законом.

Препоручена активна имунизација путника у међународном саобраћају

Заразне болести против којих се спроводи препоручена активна имунизација путника у међународном саобраћају су:

  • трбушни тифус;
  • хепатитис А;
  • хепатитис Б;
  • грип;
  • дечја парализа;
  • друге заразне болести у складу са законом.

Aктивна имунизација против туберкулозе

  • Вакцинација против туберкулозе спроводи се приликом отпуштања из породилишта  БЦГ  вакцином.
  • Деца која нису могла бити вакцинисана у породилишту, односно до навршена два месеца живота морају се вакцинисати  до навршених 12 месеци живота.  (у породилишту).

Активна имунизација против хепатитиса Б

Активна имунизација против акутног вирусног хепатитиса Б спроводи се код новорођенчади  и одојчади као и деце у  6 разреду основне школе ако до тада нису вакцинисана.

  • Прва доза се даје у породилишту у року од 24 сата по рођењу, а за новорођенчад рођену ван породилишта у територијално надлежном дому здравља што пре по рођењу.
  • Активна имунизација се спроводи давањем 3 дозе вакцине по шеми 0,1,6. као појединачна вакцина или комбинована.
  • Неимунизована и непотпуно вакцинисана деца примају недостајуће дозе најкасније до навршених 18 година.

Активна имунизација против дечије парализе

Активна имунизација против дечије парализе се спроводи код лица од навршена 2 месеца живота инактивисаном полио вакцином (ИПВ) и живом оралном полио вакцином (ОПВ).

  • Активна имунизација се спроводи са 3 дозе ИПВ у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље (примарна серија).
  • Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом ИПВ, односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.
  • Друга ревакцинација се спроводи применом бОПВ пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.
  • Трећа ревакцинација се спроводи применом бОПВ у завршном разреду основне школе, а најкасније до навршених 18 година живота.

Активна имунизација против дифтерје, тетануса и великог кашља

Активна имунизација против дифтерје, тетануса и великог кашља започиње кад дете наврши 2 месеца живота.

  • Вакцинација се спроводи са 3 дозе комбиноване вакцине у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље.
  • Прва ревакцинација се спроводи у 2 години живота.
  • Друга ревакцинација се спроводи применом комбиноване вакцине, пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.
  • Трећа ревакцинација се спроводи применом комбиноване вакцине у завршном разреду основне школе, а најкасније до навршених 18 година живота.

Активна имунизација против обољења изазаваних Хемофилусом инфлуенце типа б

  • Активна имунизација против обољења изазаваних Хемофилусом инфлуенце типа б спроводи се код деце узраста од навршена 2 месеца живота са 3 дозе ХиБ вакцине у комбинованој вакцини у размацима не краћим од четири недеље.
  • Ревакцинација се спроводи једном дозом у 2 години живота давањем комбиноване вакцине.

Активна имунизација против малих богиња, заушака и рубеле

  • спроводи се код деце од навршених    12 месеци једном дозом комбиноване живе вакцине (ММР вакцина). Треба је спровести правовремено до навршених 15 месеци живота.
  • Неимунизована и непотпуно имунизована лица треба да се вакцинишу недостајућим дозама ММР вакцине до навршених 18 година живота.

Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније

  • Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније спроводи се коњугованом полисахаридном вакцином (ПЦВ 10, ПЦВ13) код деце узраста од навршена 2 месеца живота са 3 дозе вакцине у размацима не краћим од четири недеље до навршених 6 месеци живота.
  • Ревакцинација се спроводи једном дозом у 2 години живота најраније 6 месеци након комплетирања примарне серије, .
  • Уколико се примарна серија не спроведе до навршених шест месеци живота, активна имунизација се спроводи предвиђеним бројем доза за узраст, до навршених 24 месеца живота.
  • Уколико се вакцинација започиње у узрасту 7-11 месеци треба дати две дозе вакцине са размаком од најмање четири недеље између доза. Ревакцинација се спроводи једном дозом коњуговане полисахаридне вакцине у другој години живота, најраније шест месеци након комплетирања примарне серије.
  • Уколико се вакцинација започиње у узрасту 12-23 месеца треба дати две дозе вакцине са размаком од најмање осам недеља између доза.Ревакцинација се у овим случајевима не спроводи.

Туберкулоза (BCG)

Активна имунизација против туберкулозе се спроводи са БЦГ вакцином код деце у првој години живота са циљем да се спрече одређени тежи клинички облици туберкулозе (туберкулозни менингитис, дисеминовани облици туберкулозе).

Вакцинација против туберкулозе спроводи се приликом отпуштања из породилишта  БЦГ  вакцином.

Деца која нису могла бити вакцинисана у породилишту, односно до навршена два месеца живота морају се вакцинисати  до навршених 12 месеци живота.  (у породилишту).

Вакцина се даје интрадермално у дози од 0,05 мл у предео делтоидног мишића, на споју унутрашње и спољне стране леве надлактице.

Поред општих контраиндикација, за вакцинацију БЦГ вакцином посебна контраиндикација је поремећај целуларног имунитета услед ХИВ инфекције и других узрока.

Хепатитис Б (ХБ)

Активна имунизација против хепатитиса Б се спроводи вакцином против хепатитиса Б (у даљем тексту: ХБ) произведеном методом генетског инжењеринга код:

  • новорођенчади и одојчади,
  • деце која похађају 6. разред основне школе, а која нису вакцинисана по рођењу, након чега се обавезна активна имунизација спроводи код до тада неимунизованих и непотпуно имунизованих лица, а најкасније до навршених 18 година живота

Активна имунизација се спроводи давањем три дозе ХБ вакцине (примарна серија) која се даје као појединачна вакцина или комбинована са компонентама против других заразних болести, према календару имунизације.

Прва доза појединачне ХБ вакцине се даје у  породилишту у року од 24 сата по рођењу, а за новорођенчад рођену ван породилишта у територијално надлежној здравственој установи што пре по рођењу.

Друга доза се примењује након месец дана у надлежном Дому здравља.

Трећа доза се даје у размаку  не краћем од шест месеци након прве дозе ХБ вакцине и може се применити појединачна доза ХБ вакцине или комбинована са компонентама против других заразних болести у складу са календаром имунизације.

Активна имунизација се сматра правовременом ако се заврши до навршених 12 месеци живота.

Непотпуно имунизована деца након навршених 12 месеци живота треба да приме недостајуће дозе вакцине. У случају да дође до прекида серије апликовања, не треба понављати дозе. Уколико се прекид направи после дате прве дозе, другу дозу треба дати што пре, а трећу у размаку не краћем од 8 недеља од друге дозе и не краћем од 16 недеља од прве.

Вакцинација деце у 6. разреду основне школе, односно до навршених 18 година живота,  спроводи се са три дозе ХБ вакцине  по шеми 0,1 и 6 месеци.

Вакцина се даје интрамускуларно у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста у коме се прима вакцина у количини од 0,5 мл до навршених 15 година живота, а 1 мл од 16 година живота  у складу са сажетком карактеристика лека.

ХБ вакцина је вакцина против хепатитиса изавзваног хепатитис Б вирусом (ХБВ)  која садржи пречишћени антиген (ХБсАг) вируса, а произведена је методом генетског инжињеринга.

Степен заштите  после примљене треће дозе износи 95-100%. Овом вакцином се превенира и Хепатитис Д.

Вакцина се добро подноси. Поред локалних реакција као што су бол, оток, црвенило, могуће су и опште ретке реакције: умор, слабост, грозница.

Број потребних доза варира, у зависности од ризика.

Код особа које су на дијализи или имају ослабљен имунитет препоручују се дупле дозе за узраст и ревакцинација након  пет година.

Вакцинација се препоручује и након изложености вирусу по дефинисаном протоколу.

Хепатитис Б је заразна болест изазвана вирусом Хепатитиса Б. Према проценама СЗО трећина светске популације је инфицирана вирусом. Акутна инфекција јавља се у периоду од шест недеља до шест месеци од тренутка изложености вирусу Хепатитиса Б.

Хепатитис Б се преноси када се заражена крв, сперма, вагинални секрет или пљувачка (изузетно ретко), унесе у организам неимуне, тј. осетљиве особе, кроз оштећену кожу и слузокожу.

Симптоми и знаци акутног хепатитиса Б су: умерено повишена температура, слабост, губитак апетита, мучнина, повраћање, туп бол у стомаку, бол у зглобовима, оспа, жута пребојеност коже и /или беоњаче.

Сви носиоци ХБсАг антигена су потенцијално заразни. Крв инфицираних особа је заразна више недеља пре појаве симптома болести и остаје заразна током акутне фазе болести.

Вирус Хепатитиса Б је отпоран у спољној средини и може да преживи  седам  и више дана ван организма домаћина (човека) и током тог времена вирус може узроковати инфекцију уколико доспе у организам осетљиве, тј. неимуне особе   (нпр. преко контаминираних предмета).

Хронични Хепатитис Б је дуготрајна и озбиљна болест јавља се када вирус Хепатитиса Б остане у организму инфициране особе. Вероватноћа преласка из акутног у хронични облик превасходно зависи од узраста инфициране особе, што је ососба млађа ризик је већи.

Многе особе са хроничном инфекцијом, немају тегобе, не осећају се лоше и не изгледају болесно, међутим, могу пренети инфекцију другима. Око 15 до 25% особа са хроничним инфекцијом ће развити цирозу јетре (фиброзно ожиљавање јетриног ткива) или карцином јетре (примарни).

Најефикаснија и најделотворнија превентивна мера је вакцинација вакцином против Хепатитиса Б.

Дифтерија, Тетанус, Велики кашаљ (ДТаП)

Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља се спроводи код лица од навршена два месеца до наврешене пете године живота.

Активна имунизација се спроводи применом комбинованих вакцина које у свом саставу садрже компоненте против дифтерије, тетануса и великог кашља са или без компонената против других заразних болести (у даљем тексту: комбиноване вакцине), у складу са календаром имунизације.

Активна имунизација се спроводи са три дозе комбиноване вакцине у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље (примарна серија). Активна имунизација се започиње када дете наврши два месеца. Примарну серију применом комбиноване вакцине треба завршити правовремено до навршених шест месеци живота. Код непотпуно имунизованих и неимунизованих лица старијих од шест месеци имунизација се спроводи примарном серијом применом одговарајуће комбиноване вакцине у складу са календаром имунизације и сажетком карактеристика лека. Непотпуно имунизовани примају недостајуће дозе, а неимунизовани потпуну примарну серију комбиноване вакцине.

Ревакцинација се спроводи давањем једне дозе комбиноване вакцине.

Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом једне дозе комбиноване вакцине односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.

Поред општих контраиндикација, посебне контраиндикације за вакцинацију против великог кашља  су еволутивна неуролошка обољења (неконтролисана епилепсија, инфантили спазми, прогресивна енцефалопатија.

Дете узраста од навршена два месеца  до навршених 5 година живота код којих се утврди  постојање трајне контраиндикације за вакцинацију против великог кашља, вакцинише се комбинованом вакцином против дифтерије и тетануса (ДТ вакцином), на начин на који се вакцинише вакцином против дифтерије, тетануса и великог кашља.

Дифтерија, Тетанус (ДТ за децу)

Друга ревакцинација се спроводи применом комбиноване вакцине против дифтерије, тетануса и великог кашља, oдносно комбиноване вакцине против дифтерије и тетануса,  пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.  

Вакцинација против дифтерије и тетануса код деце старије  од седам до осамнаест година живота. Спроводи се комбинованом вакцином против дифтерије и тетануса за одрасле (Тд)

Вакцина се даје интрамускуларно у делтоидну регију надлактице у количини од 0,5 мл. Вакцина се не сме замрзавати.

Поред локалних реакција на вакцину (црвенило, оток, бол) веома ретко могу се јавити и опште реакције које су углавном благе.

За вакцинацију деце користи се петовалентна вакцина која у свом саставу садржи антигене против пет различитих болести укључујући и дифтерију ( Д-дифтерија, Т-тетанус, аП-велики кашаљ, ИПВ-дечија парализа, ХИБ-хемофилус инфлуенце тип-Б).

У Градском заводу за јавно здравље спроводи се вакцинација против Дифтерије и Тетануса само за путнике у међународном саобраћају, вакцином Дитеваксал-Т за одрасле.

Дифтерија, Тетанус (Тд за одрасле)

Трећа ревакцинација се спроводи применом комбиноване вакцине против дифтерије и тетануса, односно комбиноване вакцине против дифтерије, тетануса и великог кашља у завршном разреду основне школе, а најкасније до навршених  18 година живота.

Комбинована вакцина се даје интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 мл), у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста детета.

У складу са календаром имунизације уредно вакцинисана деца ову вакцину добијају у завршном разреду основне школе. Вакцина се препоручује и одраслим особама приликом путовања у земље где се ова болест региструје у ендемском или епидемијском облику. Поред локалних реакција на вакцину (црвенило, оток, бол) веома ретко могу се јавити и опште реакције које су углавном благе.

Вакцина се не сме замрзавати.

Непотпуно вакцинисани који су раније примили две дозе вакцине која садржи компоненте против дифтерије и тетануса примају недостајућу трећу дозу одмах.

Ревакцинација ових лица  спроводи се годину дана након треће дозе одговарајућом вакцином у складу са узрастом

***

Дифтерија је акутно бактеријско обољење које најчешће захвата крајнике, ждрело, нос, а понекад и друге слузокоже или кожу. Обољење је тешко за новорођенчад и малу децу. Локално настале промене се састоје од крпастих сивкастих скрама, а касни ефекти након дејства отрова који лучи бактерија могу настати након 2-6 недеља и обухватају парализу одређених централних и периферних нерава и запаљење срчаног мишића. Болест се преноси у контакту са оболелима или клицоношама. Инкубација је од 2 до 5 дана, а особа је заразна обично две недеље. У 5-10% случајева болест се завршава смртним исходом. Прележана болест не доводи увек до стварања дуготрајног имунитета. Невакцинисана и непотпуно вакцинисана деца и одрасли могу да оболе.

Последњи случај дифтерије у Србији је регистрован 1980. године.

***

Тетанус је тешко акутно обољење изазвано токсином бактерије чије су отпорне споре широко распрострањене у животној средини и могу контаминирати сваку рану, као и пупчану врпцу током порођаја у нехигијенским условима. Новорођенчад имунизованих мајки стичу заштиту, која их штити од неонаталног тетануса. Тетанус се не преноси директно са човека на човека. Од тетануса оболевају приликом повређивања невакцинисане и непотпуно вакцинисане особе за свој узраст. Тетанус почиње болним грчевима мишића, најпре лица, а затим врата, трупа и ногу, након инкубације од 3 до 21 дан. Могу бити захваћени и мишићи органа за дисање, а смрт наступа код 10-90% оболелеих. Тетанус је обољење које захтева хитно болничко лечење. Основна мера превенције је вакцинација. Код повређених особа обавезна је хируршка обрада ране, провера вакциналних статуса и давање одговарајуће антитетанусне заштите. Последњих година у Србији региструју се случајеви оболевања код повређених невакцинисаних или непотпуно вакцинисаних лица старијих од 60 година.

***

Велики кашаљ је заразна болест дисајних путева изазвана бактеријом. Болест се углавном јавља код беба и мале деце, а лако се преноси са особе на особу капљичним путем. Први симптоми настају 7-10 дана након инфе4кције и укључују температуру, цурење носа и кашаљ који се развија у нападе кашља који су праћени зацењивањем, а који код беба могу изазвати и недостатак ваздуха. Запаљење плућа, конвулзије и енцефалопатије су могуће компликације код ове болести. Оболели су заразни око три недеље од почетка кашља уколико се не лече. Болест се спречава имунизацијом. Захваљујући дугогодишњој примени вакцине и високом обухвату имунизације ова болест се региструје кроз појединачне случајеве у последњих пет година у Србији.

ОПВ или ИПВ (Дечја парализа)

Активна имунизација против дечије парализе се спроводи код лица од навршена два месеца живота до осамнаесте године живота.

Активна имунизација се спроводи инактивисаном полио вакцином (ИПВ)  и живом оралном полио вакцином (ОПВ). Инактивисана полио вакцина је  компонента комбиноване вакцине (ДТаП, ИПВ,ХИБ).

Активна имунизација се спроводи са три дозе ИПВ у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље (примарна серија). Активна имунизација се започиње када дете наврши два месеца живота. Примарну серију применом ИПВ треба завршити правовремено, до навршених шест месеци живота. Код непотпуно имунизованих и неимунизованих лица старијих од шест месеци  имунизација се спроводи применом одговарајуће ИПВ у складу са календаром имунизације и сажетком карактеристика лека. Непотпуно имунизовани примају недостајуће дозе, а неимунизовани потпуну примарну серију. ИПВ се даје као појединачна вакцина или комбинована са компонентама против других заразних болести у складу са календаром имунизације.

Ревакцинација се спроводи давањем једне дозе ИПВ или ОПВ, осим у случајевима имунодефицијенције и контаката имунодефицијентних лица када се даје искључиво једна доза ИПВ.

Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом ИПВ односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.

Друга ревакцинација се спроводи применом двовалентне ОПВ (бОПВ) пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.

Трећа ревакцинација се спроводи применом бОПВ у завршном разреду основне школе, а најкасније до навршених  18 година живота.

У случају недостатка бОПВ може се применити ИПВ, за другу и трећу ревакцинацију,  као појединачна вакцина или комбинована са компонентама против других заразних болести у складу са календаром имунизације.

ИПВ се даје интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 мл), у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста детета.

Орална полио вакцина се даје укапавањем две капи вакцине у уста.

***

Дечја парализа (Poliomyelitis)  је заразна болест коју изазива вирус који након уношења у организам може да изазове и оштећења нервног система узрокујући и парализу (одузетост). Код једне од 200 заражених особа развија се парализа, а код 5-10% особа са парализом долази до смртног исхода због парализе мишића за дисање.

Као „мала болест“ карактерише се симптомима као што су температура, слабост, главобоља, мучнина и повраћање, а уколико болест напредује у „велику болест“ јављају се јаки болови у мишићима и укоченост врата и леђа са појавом акутне млитаве одузетости, која је карактеристична по асиметрији и која оставља доживотну инвалидност.

Болест се јавља појединачно и у епидемијама, а преноси се директним контактом, углавном фекално-оралним. Време од уношења узрочника у организам до развоја болести се креће од 3 до 35 дана. Код оболелих вирус се излучује столицом до шест недеља од почетка болести.

Ово је болест деце узраста до пет година живота у 80-90% случајева. Вакцина дата у више доза даје заштиту током живота. Број случајева дечје парализе у свету је смањен за 99% од 1988. године, захваљујући примени вакцине. Последњи случај у Србији регистрован је 1996. године.

ХИБ- хемофилус инфлуенце тип Б

Активна имунизација против обољења изазаваних Хемофилусом инфлуенце типа б спроводи се вакцином против обољења изазваних Хемофилусом инфлуенце типа б (Хиб)  код деце узраста од навршених два месеца живота. 

Активна имунизација се спроводи давањем три дозе Хиб вакцине (примарна серија) у комбинованој вакцини са компонентама против других заразних болести, у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље и треба је завршити правовремено до навршених шест месеци живота.

У случају да се до навршених шест месеци одојче непотпуно имунизује комбинованом вакцином, примарна серија се завршава применом недостајућих доза, једном ако је претходно примило две дозе или две у размаку од најмање четири недеље ако је претходно примило једну дозу. Уколико имунизација није започета до навршених шест месеци, треба започети примарну серију и дати три дозе у размаку од најмање четири недеље.

Ревакцинација се спроводи у другој години живота, годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци давањем једне дозе комбиноване вакцине.

Вакцина се даје интрамускуларно у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста у коме се прима вакцина у количини од 0,5 мл.

***

Хемофилус инфлуенце  типа Б  може се манифестовати акутним инфекцијама дисајних путева, углавном код деце до пет година живота, узрочник је запаљења можданих овојница –менингитиса  које могу довести до тешких оштећења мозга, чак када је и антибиотска терапија дата правовремено. У 15-30% случајева  менингитис изазван овом бактеријом праћен је неуролошким последицама у које спада и губитак слуха. Ова бактерија је чест изазивач и упале плућа код деце.

Менингитис почиње нагло са температуром, повраћањем, поспаношћу, као и укоченошћу врата и леђа код старије деце, а претпоставка је да је инкубација  2-4 дана.

***

ММР (морбили, паротитис, рубела)

Активна имунизација против малих богиња, заушака и рубеле спроводи се код деце од навршених 12 месеци једном дозом комбиноване живе вакцине против малих богиња, заушака и рубеле (ММР вакцина).

Активна имунизација против малих богиња, заушака и рубеле спроводи се код деце од навршених 12 месеци живота, и треба је спровести правовремено до навршених 15 месеци живота.

Ревакцинација (друга доза) против малих богиња, заушака и рубеле спроводи се применом ММР вакцине пре уписа у први разред основне школе, а изузетно у току првог разреда основне школе.

Ако се из било ког разлога (осим трајних контраиндикација) активна имунизација не спроведе у препорученом времену дете треба ревакцинисати једном дозом односно вакцинисати применом две дозе вакцине у размаку не краћем од 4 недеље, до навршених 18 година живота.

ММР вакцина се даје дубоко субкутано или интрамускуларно у дози од 0,5 мл у предео делтоидне регије.

Поред општих контраиндикација, посебне контраиндикације за ММР вакцину су:

1. имунодефицијентна стања услед малигних болести, терапије антиметаболицима, већим дозама кортикостероида, алкилирајућим једињењима или радијацијом и друга стања имуносупресије,

2. трудноћа

ММР вакцина је комбинована жива вирусна вакцина која се прави од ослабљених вируса узрочника малих богиња (морбила) , заушака (паротитиса) и црвенке (рубеоле).

Поред општих контраиндикација , посебне контраиндиакције за давање су трудноћа, стање ослабљене отпорности, преосетљивост на компоненте вакцине, алергија на јаја. 

У 3-5% вакцинисаних долази до појаве „мале болести“ у периоду који одговара просечном времену инкубације за сваку болест од компоненти у  вакцини. Манифестује се краткотрајном  и пролазном оспом, благом и пролазном температуром, пролазним увећањем лнфних и пљувачних жлезда, које не захтева лечење.

Применом вакцине (ММР) остварује се заштитни ниво антитела у 95% код деце која су вакцинисана са навршених 12 месеци, па чак и 98% код деце вакцинисане са 15 месеци и касније.  Вакцине стварају дуготрајан, а можда и доживотан имунитет код вакцинисаних.

Вакцина је осетљива на светлост и температуру и мора се након растварања одмах употребити.

Вакцина се даје субкутано, а може и интрамускуларно у количини од 0,5 мл у подручју делтоидне регије.

***

Мале богиње су једна од најзаразнијих акутних болести коју изазива морбили вирус. Болест се преноси капљицама или у директном контакту са зараженом особом. Инкубација је обично од 10 до 12 дана, а болест карактерише: температура, малаксалост, црвене и сузне очи, цурење из носа, кашаљ и каректеристична црвена оспа. Компликације болести са тежом клиничком сликом су могуће код млађих од пет и старијих од 20 година.

Пад имунитета после болести може да траје неколико недеља и разлог је повећане осетљивости на друге инфекције. Невакцинисана деца су у највећем ризику од оболевања, као и свака особа без имунитета (било да је невакцинисана или непотпуно вакцинисана или није била у прилици да оболи од ове болести). Особе које су прележале мале богиње су заштићене до краја живота.

Захваљујући дугогодишњој примени вакцине на овим просторима од 1971. године, болест се последњих година региструје код појединачних случајева или у епидемијама углавном у ромској популацији која је невакцинисана.

***

Заушке су болест коју изазива мумпс вирус, а преноси се капљичним путем и контактом са пљувачком инфициране особе. Инкубација је од 12 до 25 дана. Обољење је праћено температуром, отоком и болом једне или више пљувачних жлезда. Могуће компликације су запаљење полних жлезда, асептички менингитис, енцефалитис, глувоћа. Имунитет након оболевања је доживотан.

Болест се најчешће јавља код деце у узрасту 5-9 година, мада могу да оболевају и адолесценти и одрасли. У приближно 30% случајева симптоми су благи и не указују на болест или је инфекција без симптома. Велики број инфекција код деце млађе од две године је без клиничких симптома. Више од 95% вакцинисаних развија имунитет који је дуготрајан, а вероватно и доживотан.

Захваљујући дугогодишњој примени вакцине на овим просторима од 1981. године, болест се последњих година региструје код појединачних случајева или у епидемијама у колективима код невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце.

***

Рубеола је акутна болест узрокована вирусом који се преноси капљицама и у директном контакту са секретом из носа и ждрела инфицираних особа. Симптоми болести су благи и код деце и код одраслих, а 25-50% инфицираних нема симптоме. Инкубација износи обично 14-23 дана, након чега долази до појаве температуре, малаксалости, оспе и увећања одређених лимфних жлезда.

Оспа код рубела инфекције је блеђа и није у сливеној форми, као код малих богиња.

Инфекција вирусом рубеле током трудноће може захватати све органе плода и изазвати побачај, конгениталне аномалиј или мртвоређеност. Више од 90% фетуса мајки које су инфициране током првих 11 недеља трудноће развиће тешке дефекте који чине конгенитални рубела синдром (КРС).

Манифестације КРС могу бити пролазне (нпр. пурпура), трајне малформације (нпр. глувоћа, дефекти ЦНС, конгениталне срчане мане, катаракта) или касне манифестације (нпр. шећерна болест, запаљења штитне жлезде, аутизам). Оштећење слуха се јавља у 70-90% случајева и у 50& деце то је једини знак КРС.

Зато је основни циљ вакцинације против рубеоле превенција претходно наведених стања, која се постиже високим обухватом са једном дозом вакцинације која садржи ову компоненту, јер она даје доживотнан имунитет у преко 90% вакцинисаних.

Захваљујући примени вакцине на овим просторима од 1993. године, болест се последњих година региструје код појединачних случајева или у епидемијама у колективима код невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце.

ПЦВ (пнеумокок)

Постоје инвазивне и неинвазивне инфекције бактеријом "streptococcus pneumoniae – pneumokokom". Обољење се може манифестовати као запаљење плућа, запаљење можданих овојница, сепса, запаљење срчане марамице, запаљење уха и др. Акутну инфекцију плућа карактерише брзо и отежано дисање, кашаљ, температура, грозница, губитак апетита. Инфекција се шири у директном контакту преко секрета дисајних путева оболеле особе. Отпорност узрочника на антибиотике је озбиљан и растући проблем. Вакцинација је спрецифична мера превенције ове болести.

Активна имунизација против обољења изазваних стрептококусом пнеумоније спроводи се коњугованом полисахаридном пнеумококном вакцином и полисахаридном пнеумококном вакцином. 

Активна имунизација против обољења изазваних "streptococcus pneumoniae – pneumokokom" спроводи се  у следећим случајевима:

Вакцинација за лица одређеног узраста

Код лица узраста од два месеца живота до навршене две године живота, која нису претходно вакцинисана, примењује се коњугована полисахаридна пнеумококна вакцина (ПЦВ10, ПЦВ13), са потребним бројем доза према узрасту.

Активна имунизација се спроводи са три дозе вакцине у размацима не краћим од четири недеље (примарна серија) до навршених шест месеци живота.

Ревакцинација се спроводи једном дозом коњуговане полисахаридне вакцине у другој години живота најраније шест месеци након комплетирања примарне серије.

Уколико се примарна серија не спроведе до навршених шест месеци живота, активна имунизација се спроводи предвиђеним бројем доза за узраст, до навршених 24 месеца живота.

Уколико се вакцинација започиње у узрасту 7-11 месеци треба дати две дозе вакцине са размаком од најмање четири недеље између доза. Ревакцинација се спроводи једном дозом коњуговане полисахаридне вакцине у другој години живота, најраније шест месеци након комплетирања примарне серије.

Уколико се вакцинација започиње у узрасту 12-23 месеца треба дати две дозе вакцине са размаком од најмање осам недеља између доза.Ревакцинација се у овим случајевима не спроводи.

Вакцинација за лица у посебном ризику одређеним заразним болестима

1) анатомска или функционална аспленија и српаста анемија,

2) нефротски синдром,

3) симптоматска и асимптоматска ХИВ инфекција,

4)трансплантација органа и ткива,

5) малигна обољења,

6) стања која доводе до истицања ликвора,

7) уградње кохлеарних имплантата,

8) стања ослабљеног имунитета,

9) деце која живе у колективном смештају,

10) старији од 65 година у колективном смештају,

11) непокретни штићеници у институцијама  здравствене и социјалне заштите.

Вакцина се даје интрамускуларно у одговарајућој дози  (0,5 мл) у антеролатерални део надколенице или надлактицу (делтоидни мишић).

Код лица узраста од навршених две година живота и старијих која нису претходно вакцинисана, примењују се коњугована полисахаридна пнеумококна вакцина (ПЦВ10, ПЦВ13 зависно од узраста) и полисахаридна пнеумококна вакцина. ПЦВ 10 се даје до навршених 5 година живота, а ПЦВ13 од 6 година живота и старијих.  Након једне дозе пнеумококне коњуговане полисахаридне даје се једна доза пнеумококне полисахаридне вакцине (ППСВ23) у размаку не краћем од осам недеља.

Ревакцинација се спроводи једном дозом пнеумококне полисахаридне вакцине (ППВ23) након пет година код особа са;

1) анатомском/функционалном аспленијом,

2) ХИВ инфекцијом,

3) нефротским синдромом

4) стањима ослабљеног имунитета.

Вакцине се дају интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 мл), у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста, а према сажетку карактеристика лека.

Код особа код којих је индикована примена пнеумококне коњуговане (ПЦВ 10, ПЦВ13) и коњуговане четворовалентне менингококне вакцине прво треба дати  пнеумококну коњуговану вакцину, а потом коњуговану четворовалентну менингококну вакцину у размаку не краћем од 4 недеље. Симултана примена ових вакцина се не препоручује, јер коњугована четворовалентна менингококна вакцина може да интерферира са антителима на пнеумококну коњуговану вакцину. 

Активна имунунизација против обољења изазваних Стрептококом пнеумоније спроводи се у надлежним здравственим установама и установама ван здравственог система (код чијих је корисника индиковано давање), у координацији са територијално надлежним ИЈЗ/ЗЈЗ.

MCV (A,C,W,Y)

Вакцинација против менингококног менингитиса спроводи се полисахаридном вакцином по клиничким индикацијама  код  лица узраста од  2 до  55 година живота.

Вакцина се даје дубоко интрамускуларно у количини од 0,5 мл, по могућности у делтоидни мишић, односно супкутано у случају хемофилије односно тромбоцитопеније, у делтоидну регију у дози од 0,5 мл.

Активна имунизација против менингококне болести спроводи се полисахаридном  коњугованом вакцином код:

1. анатомске и функционалне аспленије (спленектомија, српаста анемија),

2. имунодефицијенција комплемента (Ц5-Ц9),

3. трансплантације коштане сржи,

4. особља лабораторија које је изложено растворима бактерије Neisseria meningitidis који могу аеросолизовати.

Вакцинација квадривалентном вакцином препоручује се код студената и ђака који  у домовима/интернатима и војним регрутима.

Активна имунизација се спроводи једном дозом вакцине, а ревакцинација по потреби у случају изложености, три године након прве дозе.

Активна имунунизација против менингококне болести спроводи се у надлежним здравственим установама и установама ван здравственог система (код чијих је корисника индиковано давање), у координацији са територијално надлежним ИЈЗ/ЗЈЗ.

Заштита се постиже у око 90% вакцинисаних.

Узрочник болести је бактерија "Neisseria  meningitidis"  која најчешће изазива цереброспинални менингитис и менингококну сепсу. Овај узрочник распрострањен је у целом свету, али епидемичне форме су присутне у пределима са топлом и сувом климом ако што су Центарлна Африка и Јужна Америка. Главни фактор  ширења инфекције је клицоноштво (од 5 до 30%).

Вакцинација против ове болести је све више актуелна услед све чешће резистенције овог узрочника на антибиотике.

Хепатитис А (ХАВ)

Активна имунизација против хепатитиса А спроводи се код одраслих и деце старије од 16 година живота, давањем једне дозе инактивисане вакцине против хепатитиса А код:

- интравенских корисника дрога;

- трансплантације јетре;

- особа које раде у лошим хигијенским условима;

- запослених у комуналним предузећима на уклањању комуналног отпада, канализацији, сахрањивању и сл;

- мушкараца који имају сексуалне односе са другим мушкарцима.

Активна имунунизација против хепатитиса А спроводи се у надлежним здравственим установама и установама ван здравственог система (код чијих је корисника индиковано давање), у координацији са територијално надлежним ИЈЗ/ЗЈЗ.

Вакцина против хепатитиса А

Дозирање и начин примене:

Вакцина против хепатитиса А се примењује искључиво интрамускуларним путем у делтоидни регион или у антеро-латерални део бутине. Вакцина се апликује у дози од 0,5мл. Постоји доза за одрасле и доза за децу која се разликује по броју садржаних антигена у вакцини.

Наведеном применом обезбеђује се присуство анти-ХАВ антитела довољна за период од најмање 12 месеци. У циљу постизања дуготрајније заштите, у периоду од најмање 10 година, препоручује се примена бустер дозе у периоду од 6 до 12 месеци након примене прве дозе. Примена бустер дозе вакцине у периоду до 3 године након примене прве дозе индукује довољан ниво антитела.

Постојеће препоруке не подржавају потребу за применом додатних бустер доза код имунокомпетентних особа након примене дводозне шеме вакцинације.

У случају да је особа била под високим ризиком од обољевања од хепатитис А инфекције унутар периода од две недеље након примене прве дозе вакцине, хумани имуноглубулини могу истовремено бити примењени само на различитим ињекционим местима.

Заштита против хепатитис А инфекције постиже се 2 до 4 недеље након примене вакцине против хепатитиса А.

Контраиндикације

Вакцину против хепатитиса А не треба примењивати особама са познатом преосетљивошћу на активну супстанцу или на било коју од помоћних супстанци који се у вакцини налази у траговима.

Потребно је одложити примену вакцине против хепатитиса А код особа са тешким фебрилним акутним стањима. Као и код свих вакцина које се примењују ињекционо, неопходно је да је доступна одговарајућа анти шок терапија у случају појаве анафилактичног шока.

Постоји могућност да се након примарне имунизације пацијената на хемодијализи или особа са поремећајем имуног система, не добије адекватна концентрацију анти-ХАВ антитела, па код наведених пацијената може бити потребна примена додатних доза вакцине у циљу постизања одговарајуће концентрације антитела.

Трбушни тифус

Трбушни тифус је инфекција танког и дебелог црева коју изазива бактерија “Salmonella typhi”.

Активна имунизација се спроводи код:

-контаката особа које живе у заједничком домаћинству са клицоношама трбушног тифуса;

- особа које раде у лошим хигијенским условима;

- запослени у комуналним предузећима на уклањању комуналног отпада, канализацији, сахрањивању и сл.

Човек је једини резервоар инфекције.

Пут преноса остварује се  уносом загађене воде и хране бактеријом “Salmonella typhi”.

Ризик од инфекције је велики за путнике који иду у Јужну Азију (6-30 пута је већи у односу на друга одредишта). Такође, ризична подручја су источна и југоисточна Азија, Африка, Кариби, централна и јужна Америка.

Вакцина "Тyphim vi" је индикована за активну имунизацију против тифусне грознице изазване бактеријом Salmonella typhi.

Вакцина се може применити за вакцинацију деце старије од 2 године живота. Имунитет се постиже приближно 15 дана до 3 недеље после примене вакцине, због тога је важно да се вакцинација обави најмање 2 недеље пре потенцијалне изложености инфекцији.

Ова вакцина се апликује интрамускуларно и може се давати истовремено са другим вакцинама (Хепатитис А, жута грозница, дифтерија, тетанус, полиомијелитис, беснило, менингококни менингитис и хепатитис Б). Вакцина се апликује у детлтоидну регију, уколико се примењује са другим вакцинама мора се апликовати у супротни екстремитет. Препоручена доза за одрасле и децу старију од 2 године је доза од 0,5 мл. Једна вакцина обезбеђује заштиту.

Ревакцинацију је потребно вршити сваке 3 године уколико постоји континуирана изложеност ризику.

Не примењивати интраваскуларно.

Вакцина се добија од пречишћених капсуларних полисахарида „Salmonella typhi“. Имунитет се добија приближно 15 дана до 3 недеље после примене. Током студија изведених у ендемичним подручјима, показано је да је ниво серопротекције (за тифусну грозницу) после само једне ињекције вакцине 77% у Непалу и 55% у Јужној Африци. У индустријски развијеним земљама, сероконверзија је добијена код више од 90% субјеката после једне дозе вакцине.

Активна имунунизација против трбушног тифуса спроводи се у надлежним здравственим установама и установама ван здравственог система (код чијих је корисника индиковано давање), у координацији са територијално надлежним ИЈЗ/ЗЈЗ.

Варичела (VZV)

Активна имунизација против варичеле спроводи се живом атенуираном вакцином против варичеле  после навршених 12 месеци живота.

Примењују се две дозе вакцине у размаку од шест недеља. Размак ни под којим условима не сме бити краћи од четири недеље.

Вакцина се даје субкутано у делтоидни мишић, у дози од 0,5мл.

Активна имунизација против варичеле спроводи се код:

1. кућних контаката (без претходно стеченог имунитета) лица која су у високом ризику од тешких облика варичеле (нпр. превремено рођена деца, деца са леукемијом или солидним туморима итд.).

2. клинички стабилне ХИВ инфициране деце или одраслих са ЦД4+ лимфоцитима >15% укључујући  и оне који примају високо активну ретровирусну терапију.

„Varilrix“ је вакцина против варичеле, индикована за имунизацију серонегативних лица узраста изнад 12 месеци,  адолесцената (≥ 13 година) који су под ризиком од обољевања.

Контраиндикована је:

- код особа које су преосетљиве на неомицин, или на било који други састојак који се налази у вакцини;

- код особа код којих се јавила преосестљивост на прву дозу вакцине;

- током периода трудноће и дојења;

- код особа са примарном и стеченом имунодефицијенцијом, код особа које показују знаке дефицита целуларног имунитета и код пацијената на имуносупресивној терапији;

Примена „Varilrix“ вакцине треба бити одложена код особа које болују од тешких, акутних, фебрилних обољења. Вакцинацију треба одложити најмање 3 месеца након примене имуноглобулина или након трансфузије крви.

Доказана је трансмисија вакциналног виралног соја са здравих вакцинисаних особа на здраве особе, особе у другом стању или особе са ослабљеним имунитетом. Иако се трансмисија јавља веома ретко, вакцинисане особе код којих дође до развоја осипа по кожи унутар 4 – 6 недеља, након примене прве или друге дозе треба да избегавају контакт док осип потпуно не исчезне са:

- трудницама

- особама под ризиком од тешког облика варичеле (леукемија, лимформа, крвне дискразије, ХИВ и пацијенти на имуносупресивној терапији

Најчешћа нежељена дејства након вакцинације су: бол, оток и црвенило на месту апликације. Може се јавити повишена телесна температура, исцрпљеност и општа слабост, као и кожни осип.

Жута грозница (YF)

Обавезна активна имунизација путника у међународном саобраћају спроводи се против жуте грознице и менингококне болести.   

Овлашћене здравствене установе издају међународни сертификат о спроведеној вакцинацији.

Трошкове имунизације путника у међународном саобраћају сноси лице које се имунизује због потребе путовања, а за извршене услуге лицу се издаје рачун.

Активна имунизација против жуте грознице

Обавезној активној имунизацији против жуте грознице подлежу лица која путују у земље у којима се ова болест ендемски одржава или у земље које захтевају имунизацију против те болести или према епидемиолошким индикацијама.

Активна имунизација спроводи се применом једне дозе вакцине најкасније 10 дана пре поласка на пут, код лица од навршених 9 месеци живота апликовањем 0,5 мл реконституисане вакцине субкутано.

Вакцина се не сме давати деци узраста испод 6 месеци живота.

Услед већег ризика од озбиљне и потенцијално фаталне болести повезане са вакцином против жуте грознице код особа почев од 60 година живота, вакцину је потребно дати уколико је процењен значајан ризик од добијања инфекције жутом грозницом.

Једна доза вакцине даје доживотну заштиту.

Вакцина против грипа

Грип је акутна заразна болест респираторног система. Болест се брзо преноси. Болест наступа са повишеном телесном температуром, болом у грлу и општом слабошћу. Обољење је краткотрајно и самоизлечиво по правилу, али код хроничних пацијената може довести до повећања смртности.

Болест може бити изазвана различитим сојевима вируса грипа који се мењају сваке године. Због тога је важно да се вакцинација против грипа спроводи сваке године са вакцином која садржи актуелне типове вируса.

Имунитет се очекује две до три недеље након примене вакцине. Период инкубације вируса грипа је неколико дана, па уколико је пацијент био изложен вирусу грипа непосредно пре или после вакцинације постоји могућност оболевања.

Вакцина се не сме користити уколико постоји преосетљивост на било који састојак вакцине:

- активне супстанце или било коју помоћну сустанцу која може бити присутна у малим количинама (јаја или кокошји протеин, формалдехид, цетилтриметиламонијум бромид и неомицин).

- Уколико пацијент има повишену температуру или акутну инфекцију, вакцинацију треба одложити до опоравка.

Вакцина се може применити истовремено са другим вакцинама али се мора апликовати у супротне екстримитете. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају имуносупресивне терапије, као што су кортикостероди, цитотоксични лекови или радиотерапија.

НАЧИН ПРИМЕНЕ:

Одрасли примају једну дозу од 0,5 мл.

Деца старија од 36 месеци примају једну дозу од 0,5 мл.

Деца старости од 6 месеци до 35 месеци могу да приме једну дозу од 0,25 мл. Уколико се дете вакцинише први пут против грипа потребно је другу дозу дати након 4 недеље.

Вакцина се апликује интрамускуларно или дубоко субкутано. Пре употребе потребно је визуелно прегледати и промућкати пре употребе.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351