Има ли у Београду угоститељских непушачких оаза?

непушачки објекти београдИ поред бројних законодавних и других превентивних мера усвојених током протеклих година, у нашој земљи и даље пуши око трећина одраслих становника, а оно што посебно забрињава је благи пораст процента пушача у протеклих неколико година, на шта указује поређење резултата последња два Истраживања здравља становништва Србије, из 2006. и 2013. године.

Према подацима из 2013. године, у Србији пуши сваки трећи становник старији од 15 година, њих чак 34,7%, док је у Београду тај удео тек нешто мањи од националног просека и износи 31,6%. Свакодневних пушача у Србији било је нешто мало мање - 29,2%, односно 27,5% у главном граду, док је више од 20 цигарета дневно, што се сматра јаком зависношћу, пушило око 17,5% одраслог становништва и Србије и житеља главног града. Важно је нагласити да се у Београду највећи проценат пушача региструје међу младим људима - у старосној групи од 25 до 34 године (чак 42,3%), док се најмањи, што је и очекивано, бележи међу најстаријим Београђанима. Такође, интересантан је податак из ових резултата који указује да се већи проценат пушача у главном граду бележи код жена него код мукараца. Овакав негативни тренд у ставовима и понашању неминовно указује на неопходност предузимања циљаних мера усмерених управо на ову популацију.

 Непушачки објекти београд

Иако је податак о броју пушача у Србији алармантан, важно је ову неславну медаљу окренути и с друге стране - у Србији ипак НЕ пуши две трећине одраслог становништва! И иако би овај проценат несумњиво морао бити већи, он се не сме потцењивати нити занемарити, јер и такав какав је, указује на постојање непушачке већине. А та већина би морала бити максимално заштићена од штетног утицаја дувана. Ово поље формално правно, покривено је је Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму (Сл. гласник РС, 30/2010).

Непушачки објекти београд

Ипак, реалност даје другачију слику. Наиме, резултати већ поменутог националног истраживања указују да је чак две трећине одраслог становништва у Београду изјавило је да је било изложено дуванском диму у неком затвореном простору (66,2%). Можда и више од овог податка забрињава чињеница да је тек сваки други испитаник изјавио да је забринут за своје здравље због штетних последица пушења, односно изложености дуванском диму (48,8%).

Непушачки објекти београд

Једно од поља којима се бави поменути Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму, јесу управо и ограничења пушења у угоститељским објектима (чланови 5,6. и 7. Закона). Ипак, пракса показује да је тумачење Закона у овом делу врло флексибилно и недоследно, а његова примена у пракси изузетно компромитована и под великим знаком питања. Овакву ситуацију, уз емпиријски уочљив висок степен толеранције нашег становништва на дувански дим, потврђују и резултати последњег, седмог по реду Истраживања о ефектима и ставовима у вези са Законом о заштити снановништва од изложености дуванском диму, који се односе на 2015. годину. Према резултатима овог истраживања, више од половине одраслих становника Србије (52%) изложено је дуванском диму на  местима на која излази (кафићи и ресторани),  али је податак који више брине тај да је чак више од половине оних који су се изјаснили као изложени (51%), навело да им дувански дим у овим местима уопште не смета. У прилог општеприсутној „нормализацији“ пушења у нашој средини, поражавајућ је податак да се само 12% испитаних изјаснило да би подржали потпуну забрану пушења у ресторанима, а чак само 8% њих да би такву врсту потпуне забране подржало у кафићима и ноћним клубовима. Иако се често мисли и чује да је на ову тему већ све речено и да је свима све познато, оваква слика нас опомиње на и даље и те како присутну велику потребу за континуираним едукативним деловањем у циљу здравственог описмењавања и оснаживања свих слојева становништва на ову тему, али и на неопходност „освежавања“ законске регулативе у овом сегменту.

Непушачки објекти београд

У таквој неповољној атмосфери, која се одржава дуги низ година, уз већ поменуту толеранцију нашег становништва на успостављена неписана правила и укорењене обичаје, стиче се утисак да и нема угоститељских објеката који су се определили да изађу у сусрет потребама оних који нису пушачи. Ипак, подаци „са терена“ говоре да ситуација није тако безнадежна. Иако и даље ретке, у главном граду постоје оазе намењене непушачима или онима који поштују туђе опредељење да не буду изложени дуванском диму.

Непушачки објекти београд

Иако за сад још увек скроман, више је него драгоцен низ посластичарница, кафе – књижара, ресторана здраве и органске хране, међу којима се налази и понеки класичан београдски кафић, паб и ресторан, који су се определили да буду искључиво непушачки простори. Увидом у фејсбук страницу „Непушачки локали у Београду“ (https://www.facebook.com/nepusackilokaliubeogradu/) која, уз помоћ својих преко 2000 пратилаца, више од две године тражи и пописује престоничка места погодна за боравак непушача, Градски завод за јавно здравље решио је да локале који су као своје опредељење изабрали потпуно непушачки концепт, награди симболичним знаком пажње. Наиме, овогодишњи Светски дан без дувана био је повод да представници Центра за промоцију здравља Градског завода за јавно здравље поменутим локалима уруче захвалнице за допринос очувању здравља Београђана и посетилаца Београда опредељењем да их угосте у простору без дуванског дима.

Непушачки објекти београд

Док с правом преиспитујемо доследност примене и ефекте постојећих мера против пушења и размишљамо о њиховом редефинисању и док стрпљиво чекамо нова законска решења, остаје нада да ће овај скроман гест препознавања и подршке потезу ретких храбрих београдских угоститеља бити ветар у леђа и охрабрење другима на сличан пословни заокрет.

Непушачки објекти београд

Више текстова о овој теми

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11000 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351