Зоонозе

Зоонозе су инфекције и обољења животиња чији се узрочници у природним условима могу пренети на човека. Њихову појаву објашњава биолошко сродство људи и животиња и контакт између човека и животиња, глодара и артопода (зглавкара) који живе у његовом окружењу.

Зоонозе имају велики здравствени (епизоотиолошки и епидемиолошки) и социјални значај. Јављају се претежно спорадично, али и у облику епизоотија и епидемија са високим морбидитетом,Значај зооноза повећава и карактеристика њихових узрочника јер они могу да буду и идеално биолошко оружје.

Основне карактеристике зооноза су многострука етиологија (бактерије, вируси, рикеције и др.), поливалентност ширења (контактом, алиментарним и аерогеним путем и преко вектора - крпељи, комарци и др.) и полиморфна клиничка слика. Без лабораторијских испитивања дијагноза зооноза се тешко поставља.

Истраживања зооноза имају мултидисциплинарни приступ и захтевају заједничку сарадњу хумане и ветеринарске медицине.

Градски завод за јавно здравље од 1984. године, континуирано спроводи "Програм изучавања и истраживања зооноза и природно-жаришних инфекција на подручју Београда". Епидемиолошка истраживања у оквиру Програма обухватају праћење епизоотиолошке и епидемиолошке ситуације зооноза и природно-жаришних инфекција и обољења на ширем подручју града, систематско истраживање и праћење обољевања у природним жариштима и координацију и информисаност међу учесницима у Програму. Зоонозе представљају опасност за људско здравље и наносе економску штету сточарству и привреди уопште. Обављеним истраживањима у оквиру Програма од 1986-2018. године откривено је и регистровано 2.465 оболелих из групе зооноза.

Зоонозе људи на подручју Београда, 1984-2018.

Обољење Оболели
Број %
Antrax 4 0,16
Brucellosis 53 2,15
Echinococcosis 57 2,31
Leptospirosis 91 3,69
Listeriosis 17 0,69
Psittacosis - Ornithosis 75 3,04
Rabies - Lyssa - -
Tetanus 49 2,00
Toxoplasmosis 157 6,37
Trichinellosis 1.795 72,82
Tularemia 23 0,93
Febris haemorragica cum syndroma renali 66 2,68
Q Febris 78 3,16
Укупно 2.465 100,00


Међу откривеним обољењима из групе зооноза најзаступљеније су трихинелозе са 72,82% (1.795), токсоплазмозе – 6,37% (157), лептоспирозе – 3,69% (91), кју грозница – 3,16% (78) и пситакозе-орнитозе – 3,04% (75) .

Остале болести су откривене у мањем проценту који се креће од 2,68% до 0,16%. Беснило у овом периоду није откривено.

Од 2003. године на подручју Београда се откривају епидемије опасних зооноза које се дуги низ година нису јављале или су регистровани само спорадични случајеви обољевања - бруцелоза, лептоспироза, кју грозница и туларемија.

Откривање бруцелозе код животиња и људи на ширем подручју града 2003, након више од 20 година, био је повод за покретање Пројекта "Спречавање и сузбијање бруцелозе и других зооноза на подручју Београда". Иницијатор и носилац Пројекта је Градски завод за јавно здравље - Јединица за зоонозе. У реализацији Пројекта, учествују стручњаци Градског завода за јавно здравље, Клинике за инфективне и тропске болести, хигијенско-епидемиолошких служби домова здравља, Научног института за ветеринарство Србије, Факултета ветеринарске медицине и ветеринарских станица.

Појава болести које се више деценија нису јављале на подручју Београда указује на значај проблема и потребу континуираног рада у циљу благовременог предузимања адекватних мера.

АКТУЕЛНЕ ЗООНОЗЕ

Трихинелоза

Трихинелоза је акутна паразитарно-инвазивна болест животиња и људи (зооноза) изазвана паразитом Trichinella spiralis. Карактерише се повишеном телесном температуром, гастроинтестиналним поремећајима, боловима у мишићима, отоком лица, а нарочито очних капака. Код оболелог узрочник може да изазове компликације на срчаном мишићу, плућима и мозгу. Он може да буде узрок не само дуготрајној сметњи већ и смрти. Као паразит ларва Trichinella spiralis живи у мишићима дивљих и домаћих животиња. Човек се зарази када поједе недовољно кувано или недовољно печено месо или производе од меса сушених на диму, животиња заражених ларвама. Главни извор заразе за човека је месо домаће свиње у коме се налазе ларве Trichinella spiralis.

Токсоплазмоза

Токсоплазмоза је системско обољење изазвано протозоом Toxoplasmom gondii. Инфекције су често асимптоматске или су у облику акутног обољења праћене лимфаденопатијом или подсећа на инфективну мононуклеозу (фебрилност, лимфаденопатија и лимфоцитоза). Код имунокомпромитованих особа, токсоплазмоза је често опортунистичка инфекција са тешким клиничким током (енцефалопатија, менингоенцефалитис...). Болест се може манифестовати и појавом оспе по кожи, пнеумонијом, миокардитисом. Ређе су захваћени бубрег и јетра.

Конгенитална токсоплазмоза - настаје трансплацентарном трансмисијом инфекције на плод. Клиничке манифестације зависе од више фактора, у првом реду од старости плода.

Ако је интраутерина инфекција наступила у раном феталном животу, у фази органогенезе, долази до тешких оштећења плода, те се већина ових трудноћа завршава смрћу плода и спонтаним побачајем. Ако се трудноћа одржи дете се рађа са знацима тешке поодмакле болести и то: хидроцефалус, интрацеребралне калцификације, енцефаломијелитис, микроцефалија, хориоретинитис, хепатоспленомегалија.

Инфекција мајке за време другог тромесечја може код бебе изазвати хидроцефалус, слепило или различита неуролошка оштећења слабијег степена.

Најчешћа је инфекција фетуса у трећем тромесечју. Изазива хориоретинитис и друга офталмолошка оштећења, смањену способност учења и друге знаке оштећења централног нервног система. Асимптоматска, латентна инфекција се може клинички манифестовати у каснијим годинама. Дете се рађа на изглед здраво. Касније, после неколико месеци или година, болест се може манифестовати као хориоретинитис, страбизам, губитак вида и слуха, конвулзије и психомоторне ретардације.

Главни резервоар и први домаћин је мачка. Преноси се ингестијом (уношењем кроз уста) ооцисти (јаја) путем поврћа, из земљишта, воде за пиће или цистичног облика из недовољно куваног меса. Инфекција може да настане и путем трансфузије крви и трансплантацијом органа, а постоји и конгенитални облик токсоплазмозе.

Лептоспирозе

Лептоспирозе су акутне, субакутне и хроничне заразне болести животиња и људи природно жаришног карактера. Оне се могу са животиња пренети на човека посредно и непосредно. Изазивач лептоспироза је бактерија - лептоспира са већим бројем патогених серотипова из групе Leptospira interrogans од којих је код нас регистровано седам. Оне могу да буду патогене за животиње и људе. Распрострањене су у целом свету, а посебно им погодују приобаља и сливови великих река.

Лептоспирозе код човека су краткотрајна акутна фебрилна обољења са мање-више карактеристичном клиничком сликом и добрим исходом. Бележе се и тежа обољења са оштећењем јетре и бубрега која се могу завршити и смртним исходом.

Људи се најчешће инфицирају преко контаминиране средине и директним контактом са инфицираним животињама, њиховим излучевинама и производима.

Листериоза

Листериоза је бактеријско обољење изазвано Listeriom monocytogenes, које се углавном манифестује менингоенцефалитисом и/или септикемијом новорођенчади и одраслих и абортусом код трудница. У високом ризику су новорођенчад, старије и имунокомпромитоване особе и труднице.

Код инфицираное особе може се развити акутно, лако и фебрилно обољење, са симптомима сличним грипу. Код трудница може да дође до преношења инфекције на плод. Ова инфекција може довести до угинућа плода или до рођења детета са септикемијом. Код инфицираних беба може да се развије менингитис, чак иако мајка нема симптоме болести.

Главни резервоари микроорганизама су земљиште, сточна храна, вода, муљ и силажа и инфициране животиње.

Човек се може заразити конзумирањем сировог и контаминираног млека, меких сирева, поврћа и полуготових и готовох јела од меса (паштете).

Бруцелоза

Бруцелоза је заразно системско обољење људи и животиња, типична зооноза која је раширена у читавом свету, а посебно у земљама медитерана. Примарно је обољење великог броја домаћих животиња (овце, козе, говеда, свиње, пси).

Узрочник бруцелозе, бактерија из рода бруцела, спада у врло отпорне микроорганизме који се и у спољној средини могу одржавати доста дуго. У животним намирницама - месу и млечним производима, води и земљишту могу се одржати и више месеци.

Човек се заражава од инфициране животиње најчешће контактом са њима, употребом некуваног или непастеризованог млека и производа справљених од њега (млади сир, маслац, павлака и друго), употребом инфицираног меса као и удисањем контаминиране прашине. Бруцела се не преноси са човека на човека.

Према тежини клиничке слике бруцелоза варира од лаких атипичних форми које представљају велики дијагностички проблем до тешких акутних облика. Код нелечених или неправилно лечених болесника могуће су компликације на плућима, срцу, зглобовима, нервном ткиву, а смртни исход настаје у око 2,0% случајева.

Кју грозница

Кју грозница је рикецијска зооноза која се манифестује знацима грипозног синдрома. Обично почиње нагло са језом, повишеном температуром, тешком ретробулбарном главобољом и знојењем. Променљивог је трајања и тежине клиничког тока, са честим променама на плућима које су сличне атипичној пнеумонији.

Кју грозница је типична природно жаришна зоонозна рикециоза коју изазива Coxiella burnetti. У природним жариштима Q грознице најважнији резервоар и извор заразе су крпељи, јер се код њих зараза одржава доживотно, а преноси се и трансоваријално.

Инфицирање човека настаје различитим алиментарним путевима - при употреби некуваног и непастеризованог млека или свежих млечних производа од инфицираних оваца, коза или крава. Контактно преношење настаје продором узрочника кроз повређену кожу и слузокожу. Трансмисивни пут преношења убодом инфицираног крпеља код људи је врло редак. Водећи начин преношења болести код људи је аерогени, тј. удисањем прашине контаминиране излучевинама заражених животиња.

Туларемија

Туларемија (глодарска куга), је акутно инфективно обољење животиња и човека изазвано грам-негативним кокобацилом (Francisella tularensis). На човека се преноси са болесне животиње или убодом крпеља. Клинички се манифестује наглим почетком са повишеном температуром, примарним афектом, регионалним лимфаденитисом. Могућа је хематогена дисеминација са променама на удаљеним органима.

Беснило

Беснило је акутно инфективно обољење, из групе зооноза, које карактерише појава енцефалитиса са леталним исходом. Примарно је болест животиња, а на човека се преноси уједом оболеле животиње или преко пљувачке. Узрочник беснила је вирус који се увек налази у нервном ткиву и слини заражене животиње.

Беснило код становника Београда није регистровано више деценија.

У последњих 30 година на подручју Београда је регистровано 94.163 лица озлеђених од животиња, просечно годишње 3.139, односно 199 на 100.000 становника. Антирабичном заштитом према индикацијама обухваћено је 4,8% (4.528) озлеђених грађана.

Пружање помоћи озлеђеним особама обавља се у Пастеровој амбуланти Института за инфективне и тропске болести, а надзор се спроводи у сарадњи са Градским заводом за јавно здравље.

Сва обавештења можете добити у Градском заводу за јавно здравље - Центар за контролу и превенцију болести - Одсек за зоонозе, Београд, Булевар деспота Стефана 54/а.

Прим.мр сц.др Снежана Радивојевић
Тел: 011 3238 102,  011 2078 669
e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Прим. мр сц. мед. др Славица Марис
Tел: 011 2078-672
e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351