Зоонозе

Зоонозе су инфекције и обољења животиња чији се узрочници у природним условима могу пренети на човека. Њихову појаву објашњава биолошко сродство људи и животиња и контакт између човека и животиња, глодара и артопода (зглавкара) који живе у његовом окружењу.

Зоонозе имају велики здравствени (епизоотиолошки и епидемиолошки) и социјални значај. Јављају се претежно спорадично, али и у облику епизоотија и епидемија са високим морбидитетом,Значај зооноза повећава и карактеристика њихових узрочника јер они могу да буду и идеално биолошко оружје.

Основне карактеристике зооноза су многострука етиологија (бактерије, вируси, рикеције и др.), поливалентност ширења (контактом, алиментарним и аерогеним путем и преко вектора - крпељи, комарци и др.) и полиморфна клиничка слика. Без лабораторијских испитивања дијагноза зооноза се тешко поставља.

Истраживања зооноза имају мултидисциплинарни приступ и захтевају заједничку сарадњу хумане и ветеринарске медицине.

Градски завод за јавно здравље од 1984. године, континуирано спроводи "Програм изучавања и истраживања зооноза и природно-жаришних инфекција на подручју Београда". Епидемиолошка истраживања у оквиру Програма обухватају праћење епизоотиолошке и епидемиолошке ситуацијезооноза и природно-жаришних инфекција и обољења на ширем подручју града, систематско истраживање и праћење обољевања у природним жариштима и координацију и информисаност међу учесницима у Програму. морталитетом и леталитетом. Представљају опасност за људско здравље и наносе економску штету сточарству и привреди уопште. Обављеним истраживањима у оквиру Програма од 1986-2015. године откривено је и регистровано 28.528 обољења из групе зооноза, што је 4,9% од укупног броја акутних заразних болести регистрованих за исти период у Центру за контролу и превенцију болести Градског завода за јавно здравље.

Зоонозе људи на подручју Београда, 1984-2015.


Обољење
Оболели
Број %
Antrax 4 0,01
Brucellosis 49 0,17
Febris haemorragica Crim-Congo 1 0,00
Febris haemorragica cum syndroma renali 62 0,22
Leptospirosis 83 0,29
Lyme Borreliosis 4.836 16,95
Psittacosis - Ornithosis 75 0,26
Q Febris 77 0,27
Rabies - Lyssa - -
Salmonellosis 21.368 74,91
Tetanus 48 0,17
Toxoplasmosis 149 0,52
Trichinellosis 1.755 6,16
Tularemia 21 0,07
Укупно 28.528 100,00

 

Међу откривеним обољењима из групе зооноза најзаступљеније су салмонелозе са 74,91% (21.368), лајмска болест – 16,95% (4.836) и трихинелоза – 6,16% (1.755).

Остале болести су откривене у знатно мањем проценту који се креће од 0,5% до 0,1%. Беснило у овом периоду није откривено.

Од 2003. године на подручју Београда се откривају епидемије опасних зооноза које се дуги низ година нису јављале или су регистровани само спорадични случајеви обољевања - бруцелоза, лептоспироза, кју грозница и туларемија.

Откривање бруцелозе код животиња и људи на ширем подручју града 2003, након више од 20 година, био је повод за покретање Пројекта "Спречавање и сузбијање бруцелозе и других зооноза на подручју Београда". Иницијатор и носилац Пројекта је Градски завод за јавно здравље - Јединица за зоонозе. У реализацији Пројекта, учествују стручњаци Градског завода за јавно здравље, Института за инфективне и тропске болести, хигијенско-епидемиолошких служби домова здравља, Научног института за ветеринарство Србије, Факултета ветеринарске медицине и ветеринарских станица.

Појава болести које се више деценија нису јављале на подручју Београда указује на значај проблема и потребу континуираног рада у циљу благовременог предузимања адекватних мера.

 

АКТУЕЛНЕ ЗООНОЗЕ


Салмонелозе

Салмонелозе су алиментарне токсиинфекције изазване бактеријама - салмонелама ("салмонеле тровачи храном"), које су отпорне у спољној средини. До сада је познато више од 2.200 серотипова салмонела. Клинички се испољавају са повишеном телесном температуром, боловима у трбуху, проливом, а понекад и повраћањем. Могу да се испоље у тешком облику, а код средње тешких случајева симптоми се губе од 2 до 5 дана. Салмонелоза може да се испољи и у облику лаког обољења. Због тога тачан увид у морбидитет од салмонелоза није познат јер оболели са лакшом клиничком сликом се не јављају лекару и не региструју.

Трихинелоза

Трихинелоза је акутна паразитарно-инвазивна болест животиња и људи (зооноза) изазвана паразитом Трицхинелла спиралис. Карактерише се повишеном телесном температуром, гастроинтестиналним поремећајима, боловима у мишићима, отоком лица, а нарочито очних капака. Код оболелог узрочник може да изазове компликације на срчаном мишићу, плућима и мозгу. Он може да буде узрок не само дуготрајној сметњи већ и смрти. Као паразит ларва Трицхинелла спиралис живи у мишићима дивљих и домаћих животиња. Човек се зарази када поједе недовољно кувано или недовољно печено месо или производе од меса сушених на диму, животиња заражених ларвама. Главни извор заразе за човека је месо домаће свиње у коме се налазе ларве Трицхинелла спиралис.

Лептоспирозе

Лептоспирозе су акутне, субакутне и хроничне заразне болести животиња и људи природно жаришног карактера. Оне се могу са животиња пренети на човека посредно и непосредно. Изазивач лептоспироза је бактерија - лептоспира са већим бројем патогених серотипова из групе Лептоспира интерроганс од којих је код нас регистровано седам. Оне могу да буду патогене за животиње и људе. Распрострањене су у целом свету, а посебно им погодују приобаља и сливови великих река.

Лептоспирозе код човека су краткотрајна акутна фебрилна обољења са мање-више карактеристичном клиничком сликом и добрим исходом. Бележе се и тежа обољења са оштећењем јетре и бубрега која се могу завршити и смртним исходом.

Људи се најчешће инфицирају преко контаминиране средине и директним контактом са инфицираним животињама, њиховим излучевинама и производима.

Бруцелоза

Бруцелоза је заразно системско обољење људи и животиња, типична зооноза која је раширена у читавом свету, а посебно у земљама медитерана. Примарно је обољење великог броја домаћих животиња (овце, козе, говеда, свиње, пси).

Узрочник бруцелозе, бактерија из рода бруцела, спада у врло отпорне микроорганизме који се и у спољној средини могу одржавати доста дуго. У животним намирницама - месу и млечним производима, води и земљишту могу се одржати и више месеци.

Човек се заражава од инфициране животиње најчешће контактом са њима, употребом некуваног или непастеризованог млека и производа справљених од њега (млади сир, маслац, павлака и друго), употребом инфицираног меса као и удисањем контаминиране прашине. Бруцела се не преноси са човека на човека.

Према тежини клиничке слике бруцелоза варира од лаких атипичних форми које представљају велики дијагностички проблем до тешких акутних облика. Код нелечених или неправилно лечених болесника могуће су компликације на плућима, срцу, зглобовима, нервном ткиву, а смртни исход настаје у око 2,0% случајева.

Кју грозница

Кју грозница је рикецијска зооноза која се манифестује знацима грипозног синдрома. Обично почиње нагло са језом, повишеном температуром, тешком ретробулбарном главобољом и знојењем. Променљивог је трајања и тежине клиничког тока, са честим променама на плућима које су сличне атипичној пнеумонији.

Кју грозница је типична природно жаришна зоонозна рикециоза коју изазива Цоxиелла бурнетти. У природним жариштима Q грознице најважнији резервоар и извор заразе су крпељи, јер се код њих зараза одржава доживотно, а преноси се и трансоваријално.

Инфицирање човека настаје различитим алиментарним путевима - при употреби некуваног и непастеризованог млека или свежих млечних производа од инфицираних оваца, коза или крава. Контактно преношење настаје продором узрочника кроз повређену кожу и слузокожу. Трансмисивни пут преношења убодом инфицираног крпеља код људи је врло редак. Водећи начин преношења болести код људи је аерогени, тј. удисањем прашине контаминиране излучевинама заражених животиња.

Туларемија

Туларемија (глодарска куга), је акутно инфективно обољење животиња и човека изазвано грам-негативним кокобацилом (Франциселла туларенсис). На човека се преноси са болесне животиње или убодом крпеља. Клинички се манифестује наглим почетком са повишеном температуром, примарним афектом, регионалним лимфаденитисом. Могућа је хематогена дисеминација са променама на удаљеним органима.

Беснило

Беснило је акутно инфективно обољење, из групе зооноза, које карактерише појава енцефалитиса са леталним исходом. Примарно је болест животиња, а на човека се преноси уједом оболеле животиње или преко пљувачке. Узрочник беснила је вирус који се увек налази у нервном ткиву и слини заражене животиње.

Беснило код становника Београда није регистровано више деценија.

У последњих 25 година на подручју Београда је регистровано 77.356 лица озлеђених од животиња, просечно годишње 3.094, односно 197 на 100.000 становника. Антирабичном заштитом према индикацијама обухваћено је 4,9% (3.818) озлеђених грађана.

Пружање помоћи озлеђеним особама обавља се у Пастеровој амбуланти Института за инфективне и тропске болести, а надзор се спроводи у сарадњи са Градским заводом за јавно здравље.

ГРОЗНИЦА ЗАПАДНОГ НИЛА

Грозница Западног Нила је инфективно обољење из групе зооноза, вирусне етиологије, које се на људе и животиње преноси убодом зараженог комарца. Вирус Западног Нила први пут је изолован и идентификован 1937. године у сливу Западног Нила, у области Уганде. Након откривања вирус се проширио са Афричког континента на Блиски исток, делове Азије и Аустралије, централну и источну Европу и Медитеран. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус на свету.

Циркулација вируса Западног Нила је присутна на Европском континенту од 60-тих година прошлог века, али се повећање броја оболелих људи бележи у последње две деценије и има тенденцију пораста у будућности. Фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у микроорганизмима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције).

Резервоар заразе
Примарни резервоар заразе су  многе врсте птица (гаврани, вране, свраке, чавке и др.) код којих је инфекција најчешће асимптоматска (без симптома болести). У ендемским крајевима вирус се одржава између птица које су заражене и комараца који се хране крвљу птица.

Вектор
Главни вектор грознице Западног Нила је комарац из рода Culex али и комарци других родова као што су:  Aedes, aegypti, Aedes albopictus, Anopheles подложни су заражавању. До сада је вирус Западног Нила изолован код 43 врсте комараца.
Комарци се заразе приликом сисања крви зараженог домаћина. Инфицирани комарци доживотно преносе узрочника.

Начин преношења
Преношење инфекције на људе и друге животиње најчешће настаје убодом зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви заражених птица. У ретким случајевима инфекција може да се пренесе путем трансфузије заражене крви, трансплантацијом ткива и органа и вертикално са мајке на дете (трансплацентарно и током дојења).
Вирус Западног Нила се не преноси међу људима путем контакта.

Период инкубације
Симптоми болести настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца.

Клиничка слика
Код око 80% заражених особа инфекција протиче асимптоматски. Око 20% инфицираних особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, ређе се јавља оток лимфних жлезда или појава оспе на кожи груди, леђа или стомака. Поменути симптоми пролазе у току неколико дана, а у ретким случајевима могу трајати и више недеља.

Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга (енцефалитис) или упале можданица и кичмене мождине (менингитис), односно неуроинвазивног облика болести. Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве укочености врата, ступора, дезорјентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима.

Осетљивост и отпорност
Осетљивост на инфекцију је општа, али особе старости преко 50 година имају већи ризик за настанак неуроинвазивног облика болести. Инфекција доводи до стварања имунитета.

Лабораторијска дијагностика
Дијагноза обољења лабараторијски се потврђује на основу присуства IgM антитела на вирус Западног Нила у серуму и цереброспиналној течности.

Лечење
Нема специфичне терапије против грознице Западног Нила. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недеља или месеци. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализује.

М Е Р Е   П Р Е В Е Н Ц И Ј Е

Опште мере превенције

•    Најефикаснији начин превенције је спречити убод комарца.
•    Избегавати излагање комарцима у време њихове највеће активности, у сумрак и зору.
•    Избегавати подручја са великим бројем инсеката (шуме, мочваре и др.).
•    Приликом боравка у природи и на отвореном користити средства (репеленте) која одбијају инсекте, на откривеним деловима тела.
•     Носити одећу која покрива руке и ноге.
•    У циљу смањења броја комараца у затвореном простору користити заштитне мреже на прозорима и заштитна средства (препарате) у виду таблета, течности и слично.
•    Смањење броја комараца на отвореном, где се ради, игра или борави, постиже се исушивањем извора стајаће воде која је потребна за све фазе развоја комараца и елиминисањем места на која се склањају комарци (на тај начин смањује се број места на која комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из посуда за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради, лименки, украсних базена и др. Уклонити одбачене гуме и друге предмете у којима може да се накупља стајаћа вода.
•    Спровођење систематског сузбијања ларви и одраслих форми комараца од стране овлашћених стручних служби.


Специфичне мере превенције
    
Вакцина против грознице Западног Нила за примену код људи не постоји, али су испитивања у току.


Сва обавештења можете добити у Градском заводу за јавно здравље - Центар за контролу и превенцију болести - Одсек за зоонозе, Београд, Булевар деспота Стефана 54/а.

Прим.мр сц.др Снежана Радивојевић:
Тел: 011 3238 102,  011 2078 669
e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11000 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351