Полазак у школу представља узбудљив али истовремено и период нових изазова и опасности за родитеље и децу. Нова школска година почиње, самим тим се повећава и број учесника у саобраћају, посебно пешака. И ове године велики број деце први пут седа у школске клупе, а управо су они ти на које треба обратити више пажње у саобраћају, научити их основном безбедном понашању и правилима понашања на путу од куће до школе.

Детаљније

Сезона је летњих спарина и врућина па ће сви потражити место за расхлађивање. Једно од омиљених је и оно поред воде. Поред великог задовољства које вода и боравак поред ње причињавају свим узрасним групама, овакав вид забаве носи са собом и бројне ризике, од којих је највећи ризик од утапања.

Према подацима Светске здравствене организације утапање представља један од најчешћих узрока смрти, о чему говори и податак да се годишње у свету утопи oкo 372.000 људи. Више од половине ових смртних случајева је код млађих од 25 година.

Вода из индивидуалних водних објеката (бунара и сл.) која се користи у домаћинству заслужује посебну пажњу и бригу у циљу одржања квалитета.

Иако у малом броју, и даље постоји одређени број домаћинстава као и тзв. викендица (кућа које се повремено користе у циљу одмора и боравка у природи) које се водом снабдевају из приватних бунара. Ови бунари су по својим особинама разноврсни, и могу бити копани или бушени, неозидани или озидани, или могу представљати једноставне каптаже. Заједничко им је то што се превасходно напајају подземном водом, али се разликују по дубини, односно по водоносном слоју из којег користе воду, па у зависности од састава земљишта кроз које вода пролази могу бити различитих физичко-хемијских и хемијских особина. Такође, од изузетно значаја је и бактериолошки квалитет воде у оваквим бунарима.

Светска недеља дојења 2019. године обележава се под слоганом "Оснажимо родитеље, омогућимо дојење". У складу са Календаром јавног здравља, а у организацији Дечјег сајта уз подршку „Роса“ воде у четвртак, 1. августа 2019. године на Ади Циганлији, обележена је Светска недеља дојења.

Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је међутим и подршка шире околине. Дојење је витални део одрживог развоја и значајна компонента глобалне акције окончања потхрањености.

Светски дан хепатитиса, који се обележава широм света 28. јула 2019. године, под слоганом Светске здравствене организације (СЗО) „Инвестирајте у елиминисање хепатитиса”, позива све земље и партнере да учине додатне напоре за постизање глобално договорених циљева елиминације хепатитиса као важног јавноздравственог проблема до 2030. године.

Ово је прилика да се уложе додатни напори да се примени прва глобална стратегија за одговор здравственог сектора на вирусне хепатитисе у периоду 2016–2021. године развијена од стране Светске здравствене организације.

Светска недеља дојења је глобална кампања која се обележава у око 150 земаља света, кроз различите активности. Њен циљ је да јача друштвену свест о значају и предностима дојења и да обезбеди подршку дојењу, а тиме унапреди и заштиту здравља мајке и детета.

Светска недеља дојења 2019. године обележава се од 1 до 7. августа под слоганом "Оснажимо родитеље, омогућимо дојење". Уобичајено је мишљење да је дојење искључиво мајчински свет, али да би дојење било успешно улога оца, партнера је веома значајна. Тата је важан како за дете, тако и за мајку. Подршкa оба родитеља и оснаживање је од виталног значаја како би се успоставило и одржало дојењe.

Желите ли да останeте здрави током путовања? Припремите се пре поласка, јер где год да путујете једна ствар треба да иде са вама и да остане са вама, а то је ваше здравље.

Иако путовања шире видике и освежавају животну свакодневицу, такође су и препуна могућности за болести и повреде. Стога је најбољи савет и мото: бити спреман. 

Следите ова четири корака:

Ултравиолетно (УВ) зрачење представља део спектра сунчеве светлости који допире до површине Земље. Зависно од таласне дужине постоје три врсте УВ зрака - УВА, УВБ и УВЦ. Они се разликују у својој биолошкој активности и обиму у коме могу да продру у кожу. Што је краћа таласна дужина, то је УВ зрачење штетније. Крећући се од УВА до УВЦ зрака њихова дужина се смањује, али расте интензитет зрачења, тако да најкраће, УВЦ зрачење, има уједно и најјачи интензитет. Међутим, УВ зрачење краће таласне дужине је мање способно да продре у кожу.

На срећу, само УВА и УВБ зраци могу до продру кроз атмосферски омотач, а њихов негативни ефекат може бити спречен или знатно умањен одговарајућим мерама заштите.