Март 2019. - Месец борбе против рака: превенција малигних тумора

prevencija rakaПрема проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оптерећење малигним болестима у свету је у порасту - стручњаци предвиђају да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Овакво стање последица је укупног пораста броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.

Подаци из света говоре да су, према обољевању и умирању од рака, најучесталије локализације рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева. У популацији мушкараца, најучесталији облик рака јесте рак плућа, који чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. У популацији жена, прво место по обољевању и умирању заузима рак дојке, који чини 24,2% свих новооткривених случајева рака и 15% свих смртних случајева од рака код жена.

У нашој земљи годишње се у просеку открије око 36.000 нових случајева рака, док за годину дана од рака умре више од 20.000 особа. У обољевању и умирању од рака међу мушкарцима, као водеће локализације предњаче рак плућа, дебелог црева и простате. У популацији жена, највише се обољева и умире од рака дојке, дебелог црева, плућа и грлића материце.

Према најновијим проценама, Србија се међу 40 оцењиваних земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком обољевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске).

Превенција и рано откривање рака

Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:

  • Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, док се на више од 80% свих малигних болести може утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.
  • Више од 1/3 свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности.
  • Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.
  • Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
  • Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце) и Helicobacter pylori (рака желуца).

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Према подацима регистра за рак Градског завода за јавно здравље Београд, на крају 2017. године у Београду је регистровано 95.556 особа које живе са раком. Развијање здравих животних стилова, мотивисање грађана за правовремено обраћање лекару и коришћење доступних ресурса здравственог система, кључни су савезници у успешној борби против рака.

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351