Међународни дан физичке активности - 10.5.2019. - Будите активни - живите дуже!

физичка активностИмајући у виду да је, према подацима Светске здравствене организације за Европски регион, приближно 31% становника старог континента старијих од 15 година недовољно физички активно, не чуди процена да се управо физичка неактивност сматра одговорном за чак око милион смртних исхода у Европи сваке године.

Такође, недовољна физичка активност доминантно је одговорна за појаву скоро сваког четвртог случаја рака дојке, дебелог црева и дијабетеса, као и за скоро сваки трећи случај исхемијске болести срца.

Сагледавајући величину, али и здравствени, социјални и економски значај сваког од ових проблема и увиђајући улогу коју физичка активност има у њиховој превенцији и контроли, земље чланице Европског региона Светске здравствене организације, одлучиле су да прогласе 10. мај Међународним даном физичке активности, који се обележава под слоганом „Кретањем до здравља“.

Главни циљ активности везаних за обележавање овог важног датума из Календара здравља, које се крећу од глобалних до оних у оквирима локалне заједнице, јесте подизање свести становништва свих узраста о значају физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести. Таква промена свести има даље за циљ да доведе до промене понашања у смеру учешћа у физичким активностима, колико год је то могуће - у складу са узрастом, здравственим стањем, слободним временом и другим околностима.

физичка активност

Тековине модерног друштва и убрзан технолошки развој донели су, глобално, бољитак у многим областима живота и рада, али су, с друге стране, условили, са физиолошког аспекта посматрано, промене животних стилова које се изразито негативно одражавају на здравље људи. Ово се односи, пре свега, на седентаран начин живота који постаје доминантно присутан у свим слојевима друштва и свим узрасним категоријама. Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се послом који подразумева дуготрајно седење, за разлику од претходних истраживања када је овај проценат био значајно нижи - 2006. године 31,1% , а 2000. године 25,2%. Резултати су показали да је стил живота који карактерише седење, у нашој земљи више заступљен међу женама (48,3%) него међу мушкарцима (38,7%).

Становници Србије у просеку седе чак пет сати дневно, а у томе предњаче становници Београда (6 сати) , затим становници градских насеља (6,2 сата) као и особе са вишим и високим образовањем (6,6 сати). Нешто више од половине одраслих становника Главног града обично проводи ходајући најмање 30 минута дневно, приликом одласка до и повратка са неког места, а само 31% њих хода у току дана од 30 до 60 минута. Навика бављења спортом и рекреацијом мање је заступљена, нарочито код мушкараца. Фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно се бавило 11,4% одраслих становника Београда а интензивним физичким активностима намењеним јачању мишића, најмање три пута недељно у 2013. години се бавило 4,9 % одраслих становника Београда. Вожњу бицикла у трајању од најмање 10 минута дневно упражњава само 2,1 % становништва.

Физичка неактивност уз неправилну исхрану представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак коштано-зглобних деформитета. Подаци са систематских прегледа ученика основних школа (Статистички приказ здравствене делатности у Београду, 2017.) говоре у прилог томе да је свако пето прегледано дете имало неки деформитет кичменог стуба, док је свако четврто дете имало деформитет стопала.

Подизање нивоа физичке активности није само проблем појединца. Ови подаци указују да је подизање свести о значају физичке активности питање које захтева шире друштвено укључивање, уз адекватан мултисекторски, мултидисциплинарни и културолошки прихватљив приступ.

Физичка активност дефинише се као сваки покрет тела настао као резултат рада скелетних мишића, који доводи до утрошка енергије. Термин „физичка активност“ не треба мешати нити поистовећивати са термином „вежбање“ или „тренирање“. Вежбање је ужи појам, поткатегорија физичке активности – оно је планирано, структуирано, репетитивно и обавља се са циљем постизања побољшања или одржавања једног или више аспеката физичке спремности. Дакле, физичка активност може подразумевати и овај вид вежбања, уз остале покрете који су производ играња, свакодневних активности, транспорта, кућних послова и активности рекреативног типа.

Деци и младима узраста 5-18 година се у циљу правилног раста и развоја препоручују физичке активности које утичу на кардио-респираторни систем, као и оне које јачају мишићно-скелетни систем. Неопходно је да свакодневно остваре 60 минута умерене до интензивне физичке активности, уз препоруку да два до три пута недељно физичка активност буде интензивна. Све ове активности се могу остварити и кроз игру, затим трчањем, прескакањем конопца, вожњом бицикла, различитим спортским активностима, као и часовима физичког васпитања у школама.

физичка активност

Умерена, али редовна физичка активност, каква је ходање, вожња бицикла, пливање или плес, има значајно благотворно дејство на здравствено стање сваког појединца и готово свима је дозвољена и доступна. Уколико се редовно упражњава, смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и појединих врста рака, помаже у контроли телесне масе, а истовремено има и благотворан утицај на ментално здравље, смањујући ризик од депресије и анксиозности. Такође, одговарајући ниво физичке активности смањује ризик од падова, прелома кука и/или кичмених пршљенова. Битно је нагласити да је физичка активност кључни фактор достизања и одржавања бројних других аспеката здравог стила живота – непушења, стања оптималног енергетског баланса и ухрањености, смањења насиља, стреса и социјалне изолације, што је нарочито важно у зрелијој животној доби. Свако животно доба носи своје захтеве и извесна ограничења, али могућност за неки облик активности увек постоји. Бити физички активан темељ је здравог и правилног раста и развоја, одскочна даска за очување и унапређење здравља зарад достизања максималних личних потенцијала и улазница за срећну и испуњену старост.

Важно је напоменути да сваку физичку активност, нарочито у старијем добу, треба планирати тек након саветовања са изабраним лекаром и обављених одговарајућих контролних прегледа, а само спровођење активности препоручљиво је упражњавати уз стручни надзор.

Погледајте: Препоруке СЗО о физичкој активности у функцији очувања и унапређења здравља по старосним групама

Погледајте и лифлет: Шетња - активност за бољи квалитет вашег живота

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351