Шта треба знати о грозници Западног Нила

Грозница западног нилаГрозница Западног Нила је инфективно обољење из групе зооноза, вирусне етиологије, које се на људе и животиње преноси убодом зараженог комарца. Вирус Западног Нила први пут је изолован и идентификован 1937. године у сливу Западног Нила, у области Уганде.

Након откривања вирус се проширио са Афричког континента на Блиски исток, делове Азије и Аустралије, централну и источну Европу и Медитеран. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус на свету.

Циркулација вируса Западног Нила је присутна на Европском континенту од 60-тих година прошлог века, али се повећање броја оболелих људи бележи у последње две деценије и има тенденцију пораста у будућности. Фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у микроорганизмима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције).

Резервоар заразе
Примарни резервоар заразе су  многе врсте птица (гаврани, вране, свраке, чавке и др.) код којих је инфекција најчешће асимптоматска (без симптома болести). У ендемским крајевима вирус се одржава између птица које су заражене и комараца који се хране крвљу птица.

Вектор
Главни вектор грознице Западног Нила је комарац из рода Culex али и комарци других родова као што су:  Aedes, aegypti, Aedes albopictus, Anopheles подложни су заражавању. До сада је вирус Западног Нила изолован код 43 врсте комараца.
Комарци се заразе приликом сисања крви зараженог домаћина. Инфицирани комарци доживотно преносе узрочника.

Начин преношења
Преношење инфекције на људе и друге животиње најчешће настаје убодом зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви заражених птица. У ретким случајевима инфекција може да се пренесе путем трансфузије заражене крви, трансплантацијом ткива и органа и вертикално са мајке на дете (трансплацентарно и током дојења).
Вирус Западног Нила се не преноси међу људима путем контакта.

Период инкубације
Симптоми болести настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца.

Клиничка слика
Код око 80% заражених особа инфекција протиче асимптоматски. Око 20% инфицираних особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, ређе се јавља оток лимфних жлезда или појава оспе на кожи груди, леђа или стомака. Поменути симптоми пролазе у току неколико дана, а у ретким случајевима могу трајати и више недеља.

Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга (енцефалитис) или упале можданица и кичмене мождине (менингитис), односно неуроинвазивног облика болести. Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве укочености врата, ступора, дезорјентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима.

Осетљивост и отпорност
Осетљивост на инфекцију је општа, али особе старости преко 50 година имају већи ризик за настанак неуроинвазивног облика болести. Инфекција доводи до стварања имунитета.

Лабораторијска дијагностика
Дијагноза обољења лабараторијски се потврђује на основу присуства IgM антитела на вирус Западног Нила у серуму и цереброспиналној течности.

Лечење
Нема специфичне терапије против грознице Западног Нила. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недеља или месеци. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализује.

М Е Р Е   П Р Е В Е Н Ц И Ј Е

Опште мере превенције

•    Најефикаснији начин превенције је спречити убод комарца.
•    Избегавати излагање комарцима у време њихове највеће активности, у сумрак и зору.
•    Избегавати подручја са великим бројем инсеката (шуме, мочваре и др.).
•    Приликом боравка у природи и на отвореном користити средства (репеленте) која одбијају инсекте, на откривеним деловима тела.
•     Носити одећу која покрива руке и ноге.
•    У циљу смањења броја комараца у затвореном простору користити заштитне мреже на прозорима и заштитна средства (препарате) у виду таблета, течности и слично.
•    Смањење броја комараца на отвореном, где се ради, игра или борави, постиже се исушивањем извора стајаће воде која је потребна за све фазе развоја комараца и елиминисањем места на која се склањају комарци (на тај начин смањује се број места на која комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из посуда за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради, лименки, украсних базена и др. Уклонити одбачене гуме и друге предмете у којима може да се накупља стајаћа вода.
•    Спровођење систематског сузбијања ларви и одраслих форми комараца од стране овлашћених стручних служби.


Специфичне мере превенције
    
Вакцина против грознице Западног Нила за примену код људи не постоји, али су испитивања у току.


Сва обавештења можете добити у Градском заводу за јавно здравље - Центар за контролу и превенцију болести - Одсек за зоонозе, Београд, Булевар деспота Стефана 54/а.

Прим.мр сц.др Снежана Радивојевић:
Тел: 011 3238 102,  011 2078 669
e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11000 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351