Скрининг рака дебелог црева
Скрининг или рано откривање рака дебелог црева представља примену скрининг теста у циљу раног откривања болести код особа без симптома и знакова болести. Скрининг рака дебелог црева спашава животе. Истраживања су показала да је могуће смањити смртност од рака дебелог црева, превентивним прегледом столице на голим оком невидљиву крв у столици која је често први знак болести дебелог црева.
Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је могуће елиминисати, мењати или утицати на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака.
Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је могуће елиминисати, мењати или утицати на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака.
Март 2021. - Месец борбе против рака: превенција малигних тумора
Према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оптерећење малигним болестима у свету је у порасту – стручњаци предвиђају да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.
Овакво стање последица је укупног пораста броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.
Овакво стање последица је укупног пораста броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.
Инфекције пнеумококом
Пнеумокок је бактерија која припада групи стрептокока (Стрептококус пнеумоније), а име је добила по типичном обољењу које изазива, а то је упала плућа - пнеумонија.
Пнеумокок је уобичајени становник горњих делова респираторног тракта. Налази се најчешће на слузокожи носа као колонизатор у оквиру нормалне флоре. Дужина трајања колонизације варира и дужа је код деце. Почиње већ у првим месецима живота, а посебно је честа током зимских месеци. Највиши ниво колонизације је забележен код одојчади и деце предшколског узраста (до 70%), а затим постепено опада. Код одраслих особа износи око 10%, а виши је код оних окружених децом. Клицоноштво је посебно често код особа у колективима (обданишта, касарне). Колонизација пнеумококом се не лечи и детету без симптома пнеумококне болести се не дају антибиотици.
Пнеумокок је уобичајени становник горњих делова респираторног тракта. Налази се најчешће на слузокожи носа као колонизатор у оквиру нормалне флоре. Дужина трајања колонизације варира и дужа је код деце. Почиње већ у првим месецима живота, а посебно је честа током зимских месеци. Највиши ниво колонизације је забележен код одојчади и деце предшколског узраста (до 70%), а затим постепено опада. Код одраслих особа износи око 10%, а виши је код оних окружених децом. Клицоноштво је посебно често код особа у колективима (обданишта, касарне). Колонизација пнеумококом се не лечи и детету без симптома пнеумококне болести се не дају антибиотици.
Међународни дан деце оболеле од рака - 15. фебруар 2021.
Установљен 2002. године од стране Међународне кофедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, Међународни дан деце оболеле од рака постао је део Календара јавног здравља у Републици Србији 2013. године.
Обележава се 15. фебруара са циљем подизања свести о малигним болестима у дечијем узрасту, и додатне подршке напорима који имају за циљ обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и подршке породицама.
Обележава се 15. фебруара са циљем подизања свести о малигним болестима у дечијем узрасту, и додатне подршке напорима који имају за циљ обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и подршке породицама.
Опоравак након прележане болести КОВИД-19
Током целокупног трајања пандемије КОВИД-19 напори свих земаља и њихових здравствених система превасходно су усредсређени на спасавање људских живота у акутној фази инфекције.
Ипак, како време одмиче и прикупљају се бројна искуства из праксе, лагано почињемо да се суочавамо и са питањима која се тичу опоравка и борбе са дугорочним последицама овог обољења.
Ипак, како време одмиче и прикупљају се бројна искуства из праксе, лагано почињемо да се суочавамо и са питањима која се тичу опоравка и борбе са дугорочним последицама овог обољења.
Награђен сајт www.halobeba.rs
Престижни часопис PC press већ 24 године додељује награду Топ 50 – најбољих интернет ствари у Србији. Циљ је да се на домаћем интернет небу пронађу, афирмишу и подрже сајтови, апликације и налози на друштвеним мрежама који су се у претходној години најбоље показали својом функционалношћу, ажурношћу, квалитетним садржајем и дизајном који се истиче.
4. фебруар - Светски дан борбе против рака: Трећа година кампање „Ја сам, ја хоћу”
Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака већ традиционално обележавају Светски дан бобре против рака сваког 4. фебруара. „Ја сам, ја хоћу“ – слоган је трогодишње кампање која је покренута 2019. године, са циљем појачавања значаја личног учешћа појединца у борби против рака, а за сврху обележавања Светског дана борбе против рака.
Додатно, кампања тежи да ефекти њених акција дуготрајно одјекују, и оставе трајну промену у заинтересованим популацијама.
Додатно, кампања тежи да ефекти њених акција дуготрајно одјекују, и оставе трајну промену у заинтересованим популацијама.
Национални дан без дувана - 31.01.2021. - Један дан није довољан
Необорива је и научно чврсто утемељена истина да је конзумирање дувана, у било ком облику, изузетно штетно по здравље. То свакако није новост, али јесте чињеница коју је неопходно континуирано ојачавати новим аргументима и пласирати је јавности кроз снажне и недвосмислене поруке које одговарају актуелном тренутку.
У Србији се и ове, 2021. године, традиционално обележава 31. јануар – Национални дан без дувана, овог пута године под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”. На овај начин, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа и изложености дуванском диму, посебно се наглашава значај престанка пушења, што посебно добија на значају у светлу пандемије КОВИД-19.
У Србији се и ове, 2021. године, традиционално обележава 31. јануар – Национални дан без дувана, овог пута године под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”. На овај начин, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа и изложености дуванском диму, посебно се наглашава значај престанка пушења, што посебно добија на значају у светлу пандемије КОВИД-19.
Заштита од короне на радном месту
Током вишемесечног трајања пандемије изазване вирусом SARS-CoV-2, сви смо у режиму константног прилагођавања „новој нормалности“ која је окупирала планету, а све у циљу достизања максималног могућег степена безбедности те тако и очувања свог, али и здравља својих најближих.
Ипак, и поред свих редукција у односу на раније животне оквире, неке активности су неизбежне и у овим околностима јер су, баш као и здравље, неопходне за наш опстанак и (релативно) спокојан живот. Такав један захтев, а истовремено и ресурс, представља радни ангажман сваког од нас.
Ипак, и поред свих редукција у односу на раније животне оквире, неке активности су неизбежне и у овим околностима јер су, баш као и здравље, неопходне за наш опстанак и (релативно) спокојан живот. Такав један захтев, а истовремено и ресурс, представља радни ангажман сваког од нас.