Градски завод за јавно здравље Београд (ГЗЗЈЗ) је од 9. до 13. маја 2022. године, у сарадњи са Универзитетом Либерета из Удина (Università delle LiberEtà del FVG, Udine, Italy), организовао курс за полазнике у оквиру међународног Пројекта „Поређење ресурса различитих субјеката у ванредним ситуацијама“ (CRxSiSS - Comparing Resources for Subjects in Severe Situation, ERASMUS, КА2).

Сунце је извор живота - сви природни процеси зависе од ове драгоцене звезде! Међутим, последњих година, због оштећења озонског омотача, сунчеви зраци јачим интензитетом продиру до површине наше планете и сходно томе морамо много више водити рачуна о штетности УВ зрачења по нашу кожу и организам у целини.

Летње температуре су у наше крајеве стигле неочекивано брзо и са собом донеле потребу за појачаним опрезом од штетног дејства УВ зрачења, као и од убода инсеката.

Лепо време је измамило велики број људи напоље, на дужи боравак и бављење многобројним активностима на отвореном, па опрез од сусрета са разним инсектима, чија је активност у овом периоду године највећа, треба бити стално присутан.

Градски завод за јавно здравља Београд у сарадњи са Домом ученика „Милутин Миланковић“, обележио је Дан здравих градова пригодном здравствено-васпитном манифестацијом.

У дворишту Дома ученика, организован је разговор са ученицима неколико средњих школа на централне теме од важности за свеукупно здравље градских популација – о могућностима за унапређење безбедности у саобраћају, о важности размишљања о овом проблему, као и о начинима на које појединац може да допринесе безбеднијем учешћу у саобраћају.

Рад на унапређењу здравља становника урбаних заједница, добија посебан подстицај промовисањем коцепта здравих градова, који се динамично развијао у последњих 30 година. На глобалном плану, посвећивање пажње здрављу урбаних средина, од посебне је важности првенствено због три групе здравствених стања која највише оптерећују здравље градске популације – хроничних незаразних болести, епидемија заразних болести и повреда. Узевши у обзир податак да преко 55% светског становништва живи у градовима, и да је процењено да ће тај број до 2050. износити 68%, потпуно је јасно да фактори који утичу на здравље у градској средини значајно доприносе општем изгледу параметара здравственог стања светске популације.

Радно место пружа бројне могућности за унапређење здравља и превенцију болести и повреда. Настојања релевантних међународних организација да се побољша безбедност и добробит радника су еволуирала кроз време, али је тек релативно недавно промоција здравља посебно повезана са радним местом. Данас када говоримо о здрављу на раду, то подразумева не само заштиту здравља, већ и промоцију здравља на радном месту, односно удружене напоре запослених, послодаваца и друштва у целини за унапређење здравља и добробити људи на раду.

У данашње време, услед интензивних промена којима смо изложени у окружењу, великог броја обавеза и брзог начина живота често се догађа да сопствене потребе ставимо на последње место и заборавимо да је поред физичког, ништа мање важно и наше ментално здравље.

С краја прошлог и почетком овог века, све већи стручни и научни значај се придаје проучавању климатских промена и њиховог могућег утицаја на животну средину и здравље људи. Томе је допринео већи број стручних конференција, као и конвенција о климатским променама Уједињених нација одржана крајем 20.века која је подстакла значајну медијску и свеукупну пажњу јавности.

Оно што је, такође, изражено у претходном периоду је и урбанизација, која има одлике глобалног тренда, односно представља процес који значајно утиче на људска насеља, друштва, употребу енергије и последично може бити повезан са климатским променама.