Svake godine u proleće kada sve procveta, neretko se desi da neiskusni berači, sakupljajući bilje iz prirode, zamene lekovite ili čak jestive vrste otrovnim. Takođe, u prirodi, baštama i vrtovima često možemo naići na biljke čiji plodovi i cvetovi bojom i oblikom privlače pažnju. Svojim primamljivim izgledom, biljke su pravi mamac za decu da ih čupkaju, dodiruju, grickaju, što može ozbiljno ugroziti zdravlje, pa i život deteta. Upravo zato, otrovno bilje ne bi trebalo da se gaji tamo gde pretežno borave deca, u dečjim vrtićima, predškolskim i školskim objektima.

Boravak i igra na otvorenom važan su preduslov zdravog rasta i razvoja svakog deteta. Dokazano je da su deca koja više vremena provode napolju i u aktivnoj igri - otpornija, zdravija, raspoloženija, da imaju bolji san. Upravo zbog toga roditelji, staratelji i svi oni koji o deci brinu moraju se potruditi da im svakoga dana, u skladu sa vremenskim prilikama, omoguće da određeno vreme provedu napolju, na svežem vazduhu.

Rotavirusi su RNK virusi koji pripadaju porodici Reoviridae. Ovaj virus je dobio ime “rotavirus” zbog karakterističnog izgleda nalik na točak kada se gleda pod elektronskim mikroskopom (ime dolazi od latinske reči rota, što znači točak). Postoji devet grupa virusa, od kojih grupa A izaziva više od 90% rotavirusnih infekcija kod ljudi.

Rezervoar je čovek, a put prenošenja je feko-oralni uz mogući kontaktni ili respiratorni mehanizam prenošenja. Ovi virusi se mogu naći i u kontaminiranoj vodi.

UBRZAVANJE PROMENE

Šta nije u redu?

Šta nije u redu?
Svetski dan voda 2023. govori o ubrzavanju promena kako bi se rešila kriza vode i sanitarnih uslova.

Disfunkcija tokom ciklusa vode podriva napredak u svim glavnim globalnim pitanjima, od zdravlja do gladi, rodne ravnopravnosti do poslova, obrazovanja do industrije, katastrofa do mira.

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Upravo zato, je 20. mart - Nacionalni Dan borbe protiv raka dojke, među značajnim datumima Kalendara javnog zdravlja, čijim se obeležavanjem podstiče još veća pažnja javnosti na raspostranjenost ove maligne bolesti i na značaj unapređenja informisanosti žena o važnosti preventivnih pregleda i njenom ranom otkrivanju.

Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, karcinom dojke kod žena predstavlja najčešće maligno oboljenje, ispred kolorektalnog karcinoma, karcinoma pluća i karcinoma grlića materice. Kada govorimo o vodećim uzrocima smrti od malignih bolesti kod žena, karcinom dojke se takođe nalazi na prvom mestu, ispred karcinoma pluća, karcinoma grlića materice i kolorektalnog karcinoma.

Publikacija pod nazivom “Stručno metodološko uputstvo za sprovođenje kućnih poseta polivalentne patronažne službe porodicama sa trudnicama i sa decom” je nastala kao odgovor na potrebe zaposlenih iskazane na stručnim skupovima koji su bili posvećeni radu ove službe. Svečana promocija i podela ove važne publikacije održana je 28.02.2023. u prostorijama Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, na kojoj su prisustvovale predstavnice polivalentnih patronažnih službi svih domova zadravlja u Beogradu, predstavnici UNICEF-a, Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara i Akademije strukovnih studija- Visoke zdravstvena škole Beograd. Skupu se obratila direktorka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i predsednica Posebne radne grupe Ministarstva zdravlja za unapređenje rada službe polivalentne patronaže prof.dr Dušanka Matijević.

Ovogodišnja kampanja obeležavanja Svetskog dana bubrega je praćena sloganom „Pripremamo se za neočekivano, podržavamo ranjive“ i podiže svest o značaju adekvatne pripreme zdravstvenih službi i pacijenata sa hroničnim nezaraznim bolestima, posebno bubrežnim, za sve izazove koje sa sobom nose moguće katastrofe.

Različiti katastrofalni događaji, bilo lokalni (zemljotres, poplave, rat, ekstremne vremenske prilike) ili globalni (pandemija COVID-19) utiču na uslove života i funkcionisanje zajednice u celini uzrokujući mnogobrojne posledice po zdravlje, život ljudi, ekologiju i ekonomiju. Ovim poremećajima su posebno pogođene osobe sa hroničnim bolestima, od kojih bubrežni bolesnici čine više od 850 miliona ljudi širom sveta, zbog otežanog pristupa odgovarajućim dijagnostičkim uslugama, lečenju i nezi.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, opterećenje malignim bolestima u svetu pokazuje nastavak višegodišnjeg rastućeg trenda. Ovakva globalna kretanja za posledicu imaju sve veće zauzeće ličnih i sistemskih resursa koji se koriste za potrebe dijagnostike malignih bolesti, kao i lečenja i nege obolelih. Izdvajajući se kao jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, uticaj koji maligne bolesti iskazuju delom je i posledica ukupnog porasta broja stanovnika, produženog očekivanog trajanja života, kao i usvajanja životnog stila odgovornog za nastanak određenih tipova raka.