Svetska nedelja dojenja je kampanja Svetske alijanse za dojenje koja se obeležava širom sveta od 1. do 7. avgusta. Ove godine kampanja se obeležava pod sloganom „Omogućimo dojenje - napravimo razliku za zaposlene“.

Vlade, zdravstvene ustanove, poslodavci i udruženja treba da budu angažovani da bi odigrali svoje važne uloge u osnaživanju porodica i stvaranju okruženja koje podržava dojenje u životima zaposlenih.

Ključne poruke Svetske zdravstvene organizacije:

1. Imamo samo jedan život, a imamo samo jednu jetru. Hepatitis može uništiti oboje.

Jetra tiho obavlja preko 500 vitalnih funkcija svakog dana kako bi nas održala u životu. Zato je davanje prioriteta zdravlju jetre i poznavanje našeg virusološkog statusa važno.

Ove godine, 25. jula, treći put za redom se obeležava Svetski dan prevencije utapanja pod sloganom „Svako se može utopiti, ali niko ne bi trebalo“.

Utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu u svim uzrasnim kategorijama, a među deset je vodećih uzroka smrti dece i omladine uzrasta 1 - 24 godine.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, u svetu svake godine oko 236.000 ljudi izgubi život usled utapanja i njegovih posledica, a smatra se da je broj nastradalih znatno veći u odnosu na podatke koji su dostupni. Vodeći faktori rizika za utapanje su uzrast, pol i pristup vodenoj površini. Gotovo 90% nenamernih utapanja dešava se u rekama, jezerima, bunarima i rezervoarima za vodu u domaćinstvima, kao i u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama, a posebno su pogođeni deca i adolescenti u ruralnim područjima.

Predstavnici Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (GZZJZ) su učestvovali u poslednja dva kursa održana u maju i junu 2022. godine. Oba kursa održana su u Španiji, u Malagi i Antekeri. Organizatori kursa su bili Univerzitet u Malagi (University of Málaga, Málaga) i partner u projektu iz Antekere (Tierra de Maestros, Antequera).

Poslednjih decenija u celom svetu uočen je trend izrazitog porasta temperature vazduha tokom letnjih meseci i pojava dužih perioda izuzetno toplog vremena - tzv. toplotnih talasa, kada temperature atmosferskog vazduha od najmanje 32°C traju tri i više uzastopnih dana, a često su praćene i većom relativnom vlažnošću i smanjenjem brzine strujanja vazduha.

Čikungunja virusno oboljenje je infektivno oboljenje iz grupe zoonoza, koje se na ljude prenosi ubodom zaraženog komarca. Reč „čikungunja“ znači „ono što se savija“, aluzija na položaj pacijenata koji pate. Čikungunja virus prvi put je izolovan i identifikovan u Tanzaniji 1953. godine.

Čikungunja virus je RNA virus, tup alfavirus iz porodice Togaviridae, kojoj još pripada i tip Rubivirus. Ova grupa ima preko 32 predstavnika, a determinisani su u zavisnosti da li su prenosnici samo ljudi ili i sisari, ptice i insekti.

Čikungunja virus je prouzrokovao brojne epidemije u Africi i Aziji. U 2005 - 2006. došlo je do velike epidemije u Indijskom okeanu. Uvezeni slučajevi registrovani su u Aziji, Australiji, SAD, Kanadi i kontinentalnoj Evropi. Godine 2007. prvi put je u Evropi (Italija) je registrovana autohtona infekcija virusom čikungunja. U Francuskoj su 2010. i 2014. prijavljeni autohtoni slučajevi. U decembru 2013, čikungunja se pojavila na Karibima i brzo se proširila u Americi. Sada se virus proširio na čitave (sub)tropske regione Amerike, Afrike i Azije.

Bez osude i diskriminacije! Svi smo ljudi!

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama obeležava se 26. juna, što je uspostavljeno Rezolucijom Ujedinjenih nacija iz 1987. godine.  Ove 2023. godine, ovaj datum obeležava se pod sloganom „Ljudi na prvom mestu: zaustavite stigmu i diskriminaciju, pojačajte prevenciju!“ (eng. People first: stop stigma and discrimination, strengthen prevention).

Globalni problem koji se odnosi na konzumiranje droga je izuzetno kompleksno pitanje koje pogađa milione ljudi širom sveta. Između ostalog, mnogi ljudi koji koriste drogu suočavaju se sa stigmom i diskriminacijom, što ni na koji način ne pomaže ni u rešavanju njihovog ličnog, a ni ovog problema u globalnim okvirima. Naprotiv -  takav stav i odnos prema ovim osobama može dodatno naštetiti njihovom kako fizičkom, tako i mentalnom zdravlju i pritom ih sprečiti da dođu do neophodne pomoći i adekvatno je iskoriste.

Ukoliko se poštuju sva pravila bezbednog korišćenja, poseta bazenima za kupanje i rekreaciju, kao i javnim kupalištima na teritoriji Beograda, može da predstavlja pravo osveženje i ovog leta.

Napominjemo da je poseta otvorenim javnim kupalištima na jezerima i rekama najbezbednija na mestima gde postoje uređene zone za kupanje i prisutan je spasilac.

U Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd obavlja se redovna kontrola kvaliteta vode za kupanje iz većine otvorenih javnih bazena na teritoriji grada. To su bazeni sportskih centara „Milan Gale Muškatirović“, „Olimp“, „Tašmajdan“, „Košutnjak“, „11. April“, SC Voždovac, kao i bazeni sportskih centara u Lazarevcu, Obrenovcu i Mladenovcu.