Svetski dan bubrega - 10. mart 2016. – „Bolesti bubrega kod dece – sprečimo na vreme”
Svetski dan bubrega se, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations), od 2006. godine tradicionalno obeležava svakog drugog četvrtka u mesecu martu. Obeležavanje ovog datuma ima za cilj da pruži adekvatne informacije i snažnu poruku javnosti u vezi sa činjenicom da su bolesti bubrega česte i veoma ozbiljne, ali da ih je, s druge strane, moguće prevenirati i uspešno lečiti.
Ovogodišnji Svetski dan bubrega obeležava se pod sloganom „Bolesti bubrega kod dece – sprečimo na vreme”. Globalna kampanja, shodno tome, ima za cilj da ukaže da ni deca nisu pošteđena ovih ozbiljnih zdravstvenih problema.
U domovima zdravlja u našoj zemlji, svom izabranom pedijatru u svim službama za zdravstvenu zaštitu kako predškolske, tako i školske dece, zbog oboljenja bubrega se, tokom 2014. godine, obratilo 2.560 osoba starosti od 0 do 18 godina, dok je njih 8 u istom periodu umrlo usled ovih oboljenja.
Gledano samo na nivou beogradskih domova zdravlja, tokom posmatrane 2014. godine, usled oboljenja bubrega različitog uzroka, toka, simptoma i prognoze, obavljeno je 1.099 poseta izabranom pedijatru.
Gradski zavod za javno zdravlje će Svetski dan bubrega obeležiti u subotu, 12. marta 2016. godine, u Tržnom centru „Aviv Park Zvezdra“ (Ul. Živka Davidovića 86), u periodu od 12 do 14 časova. Prigodna zdravstveno-promotivna akcija biće održana u saradnji sa partnerima Gradskog zavoda – Udrženjem bubrežnih bolesnika i invalida na kućnoj dijalizi „Renalis“, Domovima zdravlja „Zvezdara“ i „Dr Milivoje Stojković“ Grocka, Udrženjem za javno zdravlje Srbije, Nacionalnom asocijacijom studenata farmacije i Udruženjem studenata medicine (IFMSA Srbija),sa ciljem da se istaknu i najširoj javnosti približe svi javnozdravstveni aspekti koje proističu iz obeležavanja ovog važnog datuma iz Kalendara zdravlja.
Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma, što nedvosmisleno ukazuje na ključnu ulogu ovog organa u održanju života. Oboljenja bubrega manifestuju se najčešće kao upale, zatim kao akutno odnosno hronično smanjenje njegove funkcije. Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega se razvijaju postepeno i najčešće su vrlo nespecifični (poremećaj mokrenja, promene u sastavu mokraće, bol, otoci, povišen krvni pritisak).
Ipak, važno je naglasiti da je bolesti bubrega moguće na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci smanjene bubrežne funkcije.
Hronične bubrežne bolesti kod dece najčešće su posledica urođenih mana (npr deca rođena sa samo jednim bubregom ili sa bubrezima koji nemaju normalnu strukturu), naslednih bolesti (npr policističnih bolesti bubrega), infekcije, nefrotskog sindroma, sistemskih bolesti (šećerna bolest, lupus), zastoja u oticanju mokraće i veziko-ureteralnog refluksa.
Hronično smanjenje funkcije bubrega kod dece često za posledicu ima različite sistemske komplikacije uključujući kardiovaskularne, metaboličke, hematološke, endokrinološke, koštane i vodeno-elektrolitne poremećaje. Snažna uzročno-posledična veza i udruženo dejstvo navedenih komplikacija i osnovne bolesti često dovode do pogoršanja opšteg stanja, zaostajanja u rastu deteta, otežavaju psihološku i socijalnu adaptaciju remeteći tako kvalitet života deteta na svim nivoima. Uspešno lečenje dece s terminalnim stadijumom hronične bubrežne insuficijencije predstavlja, stoga, veliki izazov za čitav tim stručnjaka, počev od pedijatra nefrologa, preko nutricioniste, endokrinologa sve do psihologa, socijalnog radnika i drugih.
U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega), jedini vidovi lečenja, kako kod odraslih, tako i kod dece, jesu dijaliza ili transplantacija bubrega.
Samo kod oko 10–15% bolesnika, davaoci organa za transplantaciju mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za sve ostale bolesnike podudarni davaoci traže se među osobama sa dijagnostikovanom moždanom smrću. Ovaj podatak direktno ukazuje na potrebu za stvaranjem što veće baze potencijalnih davalaca organa, kako bi bio omogućen veći broj kadaveričnih transplantacija.
U Srbiji se transplantacije rade u pet zdravstvenih centara, a prema podacima s kraja 2015. godine, donorsku karticu u tom trenutku posedovalo je oko 120.000 građana. Ovaj podatak predstavlja pozitivan pomak, imajući u vidu da je u našoj zemlji 2010. godine bilo samo oko 30.000 potpisanih donorskih kartica. Ipak, on je u senci poražavajuće činjenice da se po ovom pokazatelju i dalje nalazimo u samom dnu liste evropskih zemalja - na njenom pretposlednjem mestu.
Sve navedeno ukazuje na potrebu za intenziviranjem ciljanih zdravstveno-vaspitnih aktivnosti, kako bi se prenele sve značajne informacije i uputila snažna poruka svim relevantnim činiocima – od roditelja do donosilaca odluka na svim nivoima, kako o važnosti pravovremenog otkrivanja i adekvatnog lečenja bolesti bubrega kod dece, tako i o neprocenjivom značaju doniranja organa, kao znaku humanosti i solidarnosti, kojim se daje velika šansa za izlečenje teškim bolesnicima, a naročito deci.
