11. mart 2021. - Svetski dan bubrega
Bolesti bubrega nisu tako retke kao što se misli - čak jedna od devet osoba u svetu je ima. U 2019. godini je u svakoj nedelji 5 osoba izgubilo život čekajući transplantaciju bubrega. Prosečno čekanje tranplantacije bubrega iznosi 3 godine. Oko 25% osoba koje su zbog bolesti izazvane virusom kovid 19 bile na mehaničkim ventilatorima su razvile akutnu bubrežnu slabost i bile lečene dijalizom.U Beogradu je u 2019. godini umrlo 370 lica od hronične bubrežne insuficijencije, a 996 novoobolelih stanovnika Beograda je bilo registrovano.
Hronična bolest bubrega (HBB) je veliki izazov, kako za pacijenta, tako i za osobe u bliskom okruženju. Postavljanje dijagnoze a potom i lečenje i kontrola bolesti, utiču u velikoj meri na kvalitet života obolelog, na njegovu porodicu i prijatelje, na sposobnost praktikovanja svakodnevnih aktivnosti poput rada, putovanja, druženja. Pojava anksioznosti, depresije, kognitivnih oštećenja, gastrointestinalnih problema i problema sa spavanjem predstavljaju dodatni izazov u borbi protiv ove bolesti.
Osobe koji žive sa bolestima bubrega imaju potrebu da zadrže svoju ulogu u okruženju i uobičajeno socijalno funkcionisanje, želeći da održe privid normalnosti i utisak kontrole nad svojim zdravljem i blagostanjem. Oni često doživljavaju lečenje kao nametnuto, koje je van njihove kontrole. Da bi bili zadovoljniji, angažovaniji i konstruktivniji u pogledu svog lečenja, što bi rezultiralo boljim kliničkim ishodima, potrebno je da im se obezbedi osećaj efikasnog upravljanja simptomima i motivacija za aktivno učešće u sopstvenom lečenju.
Iako su mere kojima se bolesti bubrega mogu sprečiti, izuzetno važne, od velikog značaja je i podrška osobama koje žive sa bolestima bubrega (uključujući i one koje imaju potrebu za dijalizom i transplantacijom), i njihovim partnerima u nezi, a posebno sada, tokom pandemije.
Pandemija bolesti izazvane korona virusom je između ostalog, pogodila i bubrežne bolesnike. Mnogi od njih su poslednjih godinu dana mogli da se zaštite isključivo boravkom kod kuće. Činjenica je i da su neke osobe sa inače zdravim bubrezima razvile simptome akutne bubrežne slabosti u sklopu teže kliničke forme bolesti COVID-19.
Sam slogan za 2021. „Živeti dobro sa bubrežnom bolešću“ predstavlja polazno sredstvo za usvajanje novih znanja o samoj bolesti i efikasnom upravljanju simptomima, o načinu osnaživanja obolelih, sa krajnjim ciljem: podstaći ih da aktivnije učestvuju u životu.
Neophodan je zajednički napor kako pojedinaca tako i celokupne zajednice, ka postizanju glavnog cilja - dobrog života za osobe sa bolestima bubrega!
Uloga bubrega
Glavni „zadatak“ bubrega je uklanjanje toksina i viška vode iz krvi putem urina. Bubrezi takođe pomažu u kontroli krvnog pritiska, stvaranju crvenih krvnih zrnaca i održavanju zdravlja kostiju.
Svaki bubreg je otprilike, veličine vaše šake; bubrezi se nalaze u zadnjem delu trbušne duplje, ispod rebara.
Bubrezi kontrolišu nivo mnogih minerala u krvi, uključujući natrijum i kalijum, i pomažu u kontroli kiselosti krvi. Putem pažljive kontrole nivoa soli i vode u telu, oni održavaju isti nivo krvnog pritiska.
Šta je hronična bolest bubrega?
Hronična bolest bubrega (HBB) predstavlja progresivni gubitak funkcije bubrega u periodu od više meseci ili godina. Bubreg ima oko milion sitnih „filtera“, nazvanih nefroni. Ako su nefroni oštećeni, oni gube svoju funkciju. U početku, zdravi nefroni mogu da preuzmu funkciju obolelih, ali ako se proces oštećenja nastavi, u određenom momentu preostali nefroni ne mogu dovoljno dobro da filtriraju krv.
Kada rad bubrega oslabi do određene tačke, dolazi do gubitka njegove funkcije i to se naziva otkazivanjem bubrega. Bubrežna insuficijencija (bubrežna slabost) utiče na organizam u celini i ukoliko se ne leči može biti opasna po život!
Ono što ne bi trebalo zaboraviti:
Rana hronična bolest bubrega ne daje znake ili simptome.
Hronična bolest bubrega obično ne prolazi.
Bolesti bubrega se mogu lečiti. Što se ranije otkriju, veće su šanse za efikasan tretman!
Za proveru zdravlja bubrega se koriste testovi krvi i urina.
Bubrežna bolest može napredovati do otkazivanja rada bubrega.
Između 8 i 10% odrasle populacije ima neki oblik oštećenja bubrega, a svake godine milioni osoba prerano izgube život od komplikacija povezanih sa hroničnim bubrežnim bolestima.
Najvažnija posledica neotkrivene HBB je rizik od razvoja progresivnog gubitka funkcije bubrega koji može dovesti do zatajenja bubrega, što znači da je za preživljavanje potreban redovni dijalizni tretman ili transplantacija bubrega.
Pojedinci za koje se čini da su zdravi i za koje se utvrdi da imaju HBB imaju povećan rizik od prevremene smrti od kardiovaskularnih bolesti (srčanog i moždanog udara), bez obzira da li su ikada razvili slabost bubrega.
Ako se rano otkrije i ako se na odgovarajući način kontroliše HBB, pogoršanje funkcije bubrega može se usporiti ili čak zaustaviti, i smanjiti rizik od povezanih kardiovaskularnih komplikacija.
Kako se proverava funkcija bubrega?
Glavni pokazatelj funkcije bubrega je nivo kreatinina u krvi, otpadnog produkta metabolizma mišića, koji se eliminiše iz tela putem bubrega.
Ako je funkcija bubrega smanjena, kreatinin se akumulira i njegov nivo u krvi se povećava.
Funkciju bubrega najbolje je proveriti pomoću indikatora nazvanog GFR - glomerularna filtracija, koji meri brzinu filtracije krvi kroz bubrege. Ovaj indikator omogućava lekarima da utvrde da li je funkcija bubrega normalna, a ako nije, do kog nivoa je smanjena funkcija bubrega. U svakodnevnoj praksi, GFR se lako može proceniti (eGFR), na osnovu merenja nivoa kreatinina u krvi, uzimajući u obzir starost, etničku pripadnost i pol.
Šta možete učiniti za svoje bubrege?
Bolesti bubrega su tihe ubice, koje u velikoj meri mogu uticati na vaš kvalitet života. Postoji nekoliko načina da se smanji rizik od razvoja bubrežne bolesti.
Održavajte kondiciju, budite aktivni - fizička aktivnost pomaže u održavanju idealne telesne težine, smanjenju krvnog pritiska i smanjuje rizik od hronične bubrežne bolesti.
Hranite se zdravo - pravilna ishrana pomaže u održavanju idealne telesne težine, u smanjenju krvnog pritiska, sprečavanju dijabetesa, bolesti srca i drugih stanja povezanih sa hroničnom bubrežnom bolešću.
Smanjite unos soli - preporučeni unos natrijuma je 5-6 grama soli dnevno. Da biste smanjili unos soli, pokušajte da ograničite količinu prerađene i restoranske hrane i nemojte dodavati so hrani. Lakše ćete kontrolisati unos soli ako hranu pripremate sami sa svežim sastojcima.
Proverite i kontrolišite šećer u krvi - otprilike polovina ljudi koji imaju dijabetes ne zna da ga ima! Zbog toga je potrebno proveriti nivo šećera u krvi u sklopu opšteg pregleda. Ovo je posebno važno za one koji se približavaju srednjim godinama ili starijima. Otprilike polovina ljudi koji imaju dijabetes razvija oštećenje bubrega; ali ovo se može sprečiti ili ograničiti ako se dijabetes dobro kontroliše. Redovno proveravajte funkciju bubrega testovima krvi i urina.
Proverite i kontrolišite krvni pritisak - otprilike polovina ljudi koji imaju visok krvni pritisak ne zna da ga ima! Zbog toga je neophodno proveriti krvni pritisak u sklopu opšteg pregleda. Ovo je posebno važno za one koji se približavaju srednjim godinama ili starijima. Visok krvni pritisak može oštetiti bubrege. Verovatnoća nastanka oštećenja se povećava i sa drugim faktorima poput dijabetesa, visokog holesterola i kardiovaskularnih bolesti. Rizik se može smanjiti dobrom kontrolom krvnog pritiska.
Obezbedite odgovarajući unos tečnosti - pravi nivo unosa tečnosti za svakog pojedinca zavisi od mnogih faktora, uključujući vežbanje, klimatske uslove, zdravstvene uslove, trudnoću i dojenje. Obično bi to bila količina od 8 šolja, približno 2 litra dnevno za zdravu osobu u idealnim klimatskim uslovima. Količina tečnosti se prilagođava težim klimatskim uslovima ali i zdravstvenom stanju osobe, posebno u slučaju prisustva neke od bolesti bubrega, srca ili jetre. Konsultujte se sa svojim lekarom o odgovarajućem unosu tečnosti koji bi bio adekvatan za vas.
Ne pušite - pušenje „usporava“ protok krvi do bubrega što može smanjiti njihovu sposobnost normalnog funkcionisanja. Pušenje takođe povećava rizik od raka bubrega za oko 50 procenata.
Oprezno koristite antiinflamatorne tablete / lekove protiv bolova – upotreba lekova poput nesteroidnih antiinflamatornih (NSAID) lekova / lekova protiv bolova (kao što je npr. ibuprofen) mogu naneti štetu bubrezima, ako se često uzimaju.
Ako imate bolest bubrega ili smanjenu funkciju bubrega, uzimanje samo nekoliko doza može štetiti vašim bubrezima i stoga je najbolje da se obratite svom lekaru ili farmaceutu za savet.
Proverite funkciju bubrega ako imate jedan ili više faktora „visokog rizika“:
- dijabetes
- hipertenziju
- gojaznost
- porodičnu istoriju bolesti bubrega
Proverite svoje znanje: Hronična bolest bubrega - Da li ste pod rizikom da je dobijete?
Proverite svoje znanje: Šta znate o vašim bubrezima?
