Svet se tokom nekoliko prethodnih meseci suočava sa najvećim globalnim zdravstvenim izazovom još od vremena velike pandemije gripa nakon Prvog svetskog rata.

Na početku pandemije je veliki problem predstavljao nedostatak saznanja o biološkim karakteristikama virusa, mehanizmima prenošenja, načinu na koji se razvija bolest, kao i veoma širok spektar različitih simptoma i težine kliničke slike.

Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje. Od 2016. godine sve teme su u skladu sa Ciljevima održivog razvoja koje su postavile Ujedinjene nacije.

Razmišljanje o načinima sprečavanja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19 nameće osnovno pitanje – kako sprečiti zaražavanje i time ograničiti (ili usporiti) širenje bolesti u populaciji? Poznavanje glavnih puteva prenosa COVID-19 pružiće nam deo odgovora na postavljeno pitanje.

Virus se uobičajeno prenosi sa čoveka na čoveka putem kapljica koje osoba proizvodi kada kija, kašlje, govori i sl. Ne treba zaboraviti da opasnost indirektno preti i od kapljica koje ne dospeju direktnim putem do izložene osobe, već se zaustave na dostupnim površinama i predmetima. Ukoliko osoba dođe u kontakt sa kontaminiranom površinom ili predmetom, npr. dodirivanjem rukama, zaražavanje je moguće ukoliko se neopranim rukama dodiruju usta, nos ili oči.

Prema izveštaju Kancelarije Ujedinjenih Nacija za drogu i kriminal (UNODC) iz 2019. godine, 271 milion ljudi starosti između 15 i 64 godine (što je oko 5,5% svetske populacije ove životne dobi), koristilo je neku psihoaktivnu supstancu. Iako porast ove pojave u odnosu na samo jednu godinu ranije nije bio naročito primetan, on se itekako uočava prilikom posmatranja nešto dužeg vremenskog intervala. Naime, broj konzumenata ovih supstanci, prema pomenutom izveštaju, porastao je za čak 30% u odnosu na ne tako davnu 2009. godinu.

Ovakvi podaci ukazuju koliko inicijativa Ujedinjenih nacija iz 1987. godine, koja je rezultovala Rezolucijom i proglašenjem 26. juna za Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama, i dalje ne gubi na važnosti i aktuelnosti. Ove godine, ovaj važan datum obeležava se pod sloganom „Više znanja za bolju negu“ (eng. Better knowledge for better care).

Buka je jedna od pojava koje su, u većoj ili manjoj meri, neraskidivo povezane sa životom i ljudskim aktivnostima, pre svega, u gusto naseljenim gradskim sredinama.

Komunalnu buku čine svi oni zvukovi koji potiču od saobraćaja i prevoznih sredstava, industrijskih pogona, gradilišta, teških mašina, iz ugostiteljskih objekata (restorana, kafića, diskoteka...), kao i iz neposrednog okruženja koje čini naš komšiluk bilo da smo kod kuće ili na radnom mestu, i dovoljno su glasni da mogu da utiču na naš organizam, bili mi svesni tog uticaja ili ne.

U susret početku kupališne sezone na otvorenim bazenima, Savskom jezeru na Adi ciganliji i kupalištu “Lido“ u Beogradu

Poseta bazenima za kupanje i rekreaciju, kao i javnim kupalištima na teritoriji Beograda može da predstavlja pravi užitak ovog leta ukoliko se poštuju sva pravila bezbednog korišćenja.

Na predlog Sekretarijata za zdravstvo i Kancelarije za mlade Grada Beograda, telefonskom savetovalištu „Halo beba“,  Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd 10.06.2020. godine, svečano je uručeno, po drugi put, priznanje „Zvezda Beograda“.

Svečana ceremonija uručivanja ovog značajnog priznanja svim ovogodišnjim dobitnicima, upriličena je u svečanoj sali Starog dvora.

Počevši od 2005. godine, kada su 192 zemlje članice Svetske zdravstvene skupštine Svetske zdravstvene organizacije proglasile njegovo međunarodno obeležavanje, Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi redovno se obeležava na globalnom planu. Neizmerna zahvalnost svim dobrovoljnim davaocima krvi za njihov plemeniti čin davalaštva, predstavlja noseću ideju obeležavanja ovog datuma.

Sa druge strane, podizanje svesti građana o važnosti dobrovoljnog davanja krvi, o načinima na koje se ono ostvaruje, kao i ukupnoj ulozi transfuziologije u zdravstvenom sistemu jednog društva, dodatni su ciljevi kojima se teži.