Međunarodni dan bubrega 14.03.2019. – Zdravi bubrezi svima i svuda

светски дан бубрега 2019Svetski dan bubrega se obeležava svakog drugog četvrtka u martu mesecu od 2006. godine na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta.

Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i informisanje javnosti o tome da su bolesti bubrega česte, veoma ozbiljne, ali da ih je moguće prevenirati i uspešno lečiti.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Zdravi bubrezi svima i svuda“ ima za cilj da istakne činjenicu da pružanje visoko-kvalitetnih zdravstvenih usluga u cilju zaštite i unapređenja zdravlja bubrega mora biti univerzalno i ravnopravno, sa smanjenjem nejednakosti u dostupnosti zdravstvenoj zaštiti među različitim socio-ekonomskim grupama stanovništva.

Procenjuje se da 13 miliona ljudi širom sveta boluje od akutne bubrežne insuficijencije, a 85% njih je u zemljama sa malim i srednjim nacionalnim dohotkom. Procena je i da oko 1,7 miliona umre od akutne bolesti bubrega. U svetu 850 miliona ljudi boluje od neke bolesti bubrega, dok 2,4 miliona umre od hronične bolesti bubrega.

 

светски дан бубрега 2019

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma, što dovoljno govori o važnosti ovog organa u održanju života. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

Simptomi i znaci oboljenja bubrega se razvijaju postepeno i najčešće su nespecifični: poremećaj mokrenja, promene u sastavu mokraće, bol, otoci, povišen krvni pritisak. Bez obzira na faktore rizika (uzrast, gojaznost, povišen šećer u krvi, povišen pritisak, pušenje...), jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života. Zdrave navike, koje uključuju pre svega pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, mogu u značajnoj meri da pomognu u sprečavanju nastanka svih ovih bolesti, kao i da uspore progresiju već postojeće hronične bubrežne insuficijencije.

Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Dugotrajna bubrežna slabost nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska i preranu smrt (pre 65. godine života). Prosečno, 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije, a rizik od oboljevanja raste sa godinama starosti.

U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) jedini vid lečenja jesu dijaliza ili transplantacija bubrega.

U Beogradu prema podacima iz 2017. godine, 407 stanovnika je umrlo od bolesti bubrega (360 od hronične i 47 od akutne). Prema registru HNO Gradskog zavoda za javno zdravlje, iste godine zabeleženo je 703 novoobolelih od hronične slabosti bubrega. Takođe, više od 900 pacijenata je bilo na dijalizi, a urađeno je i 45 transplantacija bubrega.

Iako su mnoga od pomenutih oboljenja veoma ozbiljna, neke rane znake smanjene bubrežne funkcije ipak je moguće otkriti, i to jednostavnim metodama poput pregleda uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska. Na taj način, moguće je blagovremeno doći do dijagnoze, što u velikoj meri olakšava dalji proces lečenja i smanjuje broj i ozbiljnost mogućih komplikacija, kao i troškova koje zahteva tretman ovih pacijenata. U tom smislu je veoma važno predstaviti značaj koji ima pravovremeno otkrivanje i adekvatno lečenje bolesti bubrega. Međutim, pre svega navedenog, neprocenjiva je vrednost zdravstvene edukacije o usvajanju zdravih životnih navika u cilju sprečavanja nastanka bolesti bubrega, u usporavanju napredovanja bolesti, sprečavanja komplikacija i poboljšanju kvaliteta života obolelih.

 

KAKO OČUVATI ZDRAVLJE BUBREGA?

 

  • BUDITE AKTIVNI (vežbajte najmanje 30 minuta 5 puta nedeljno, idite stepeništem a ne liftom)
  • PRAVILNO SE HRANITE (smanjite unos soli, šećera i masti, zamenite slatkiše svežim voćem)
  • UNOSITE DOVOLJNO TEČNOSTI (najmanje 1,5L dnevno, izbacite zaslađene voćne sokove i gazirana pića i zamenite ih vodom i nezaslađenim sokovima)
  • REDOVNO KONTROLIŠITE NIVO ŠEĆERA U KRVI (otkrijte na vreme „tihog ubicu“ bubrega)
  • REDOVNO MERITE KRVNI PRITISAK ( čuvajući srce, čuvate i bubrege)
  • PRESTANITE SA PUŠENJEM (poboljšajte vaše zdravlje i zdravlje ljudi oko vas)
  • NE UZIMAJTE LEKOVE (ČAJEVE, VITAMINE) BEZ PRETHODNE KONSULTACIJE SA LEKAROM!
  • KONTROLIŠITE ZDRAVLJE VAŠIH BUBREGA AKO STE U RIZIČNOJ POPULACIJI (radite redovno analize krvi i urina

Proverite svoj rizik za bolesti bubrega

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351