Kako se hraniti?
Voda za piće, namirnice, i ishrana u vreme trajanja proglašene epidemije koronavirusom (COVID-19)
Primarni način prenosa koronavirusa sa osobe na osobu je kapljično-kontaktnim putem. Da bi se virus preneo, u zavisnosti od uslova okoline, potrebno je da između dve osobe razdaljina bude manja od 2 metra. Takođe, usled nedovoljno dobrih higijenskih uslova nezaražena osoba može doći u kontakt sa telesnim izlučevinama zaražene osobe u kojima se beleži prisustvo virusa u velikoj koncentraciji, i onda ih sama prenese na sopstveno lice, oči, nos ili usta, ukoliko ruke nisu dovoljno dobro oprane.
Voda za piće
Prema svim aktuelnim i raspoloživim stručnim podacima, do sada ni u jednoj državi gde se pojavila zaraza, virus COVID-19 nije registrovan u vodi za piće centralnih gradskih sistema za vodosnabdevanje koji snabdevaju korisnike prečišćenom i hlorisanom vodom za piće.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, i tokom epidemije, u potpunosti obavlja redovne i striktne kontrole kvaliteta vode za piće beogradskog vodovoda, kao i centralnih vodovoda koji snabdevaju sugrađane u gradskim opštinama na široj teritoriji Beograda.
U ovom trenutku, voda za piće u distributivnoj mreži kojom se snabdeva stanovništvo na teritoriji Beograda je u potpunosti ispravna i bezbedna za korišćenje.
Namirnice
Koronavirus, kao izazivač težeg oblika oboljenja disajnih puteva ne spada u grupu virusa koji se šire putem hrane.
Ukoliko su namirnice pravilno spremljene i praivilno zapakovane, rizik od širenja koronavirusa ovim putem je izuzetno nizak.
Kako ne bi došlo do kontaminacije ambalaže, namirnica koje se koriste sirove, ili gotovih jela koja se dopremaju na kućnu adresu, tokom trajanja proglašene epidemije, svo osoblje koje se nalazi u lancu dopremanja namirnica, pripreme hrane, dostave obroka, uz pojačane mere lične i higijene radnog prostora, treba da uz redovnu (kecelja, mrežica za kosu...) koristi i dodatnu ličnu zaštitnu opremu (pre svega odgovarajuće gumene rukavice i masku za lice).
Kako je koronavirus izuzetno osetljiv već na srednjevisoku tempraturu spremanja namirnica (viša od 60 oC) u kućnim uslovima je potrebno uz pojačane mere lične higijene poštovati sledeća četiri važna koraka:
- očisti (dovoljno je sprati sirove namirnice nekoliko minuta pod mlazom hladne vode iz vodovoda)
- razdvoj (od velike važnosti je da namirnice koje smo oprali i očistili ne dođu u kontakt sa neočišćenim)
- skuvaj (važan je korak termički dobro obraditi namirnice, visoka temperatura svakako eliminiše koronavirus)
- rashladi (ostaviti nekoliko minuta da pripremljena hrana bude spremna za konzumiranje)
Na ovaj način primenjene mere maksimalno smanjuju rizik od prenosa bilo kog patogena putem hrane.
Naravno, obavezno je redovno pranje ruku sapunom i vodom, pre svega nakon svake posete prodavnici hrane ili supermarketu, kao i nakon svakog kontakta sa namirnicama koje nisu oprane i očišćene.
Kao jedna od mogućnosti je i korišćenje brzosmrznutih namirnica (kukuruz, grašak, boranija, drugo povrće, riba...) ili konzervirane hrane (obratiti pažnju na moguć povećan sadržaj kuhinjske soli u konzerviranoj hrani i suhomesnatim proizvodima, koja može da utiče na rast krvnog pritiska, naročito kod srčanih bolesnika).
Ishrana
Pravilna ishrana je od velikog značaja za očuvanje dobrog opšteg stanja organizma kao i našeg imunog sistema koji nas brani od koronavirusa, kao i mnoštva drugih virusa.
Tokom perioda produženog boravka u zatvorenom prostoru (stan, kuća...), sa aspekta održanja opšteg dobrog zdravlja, ishranu pre svega treba bazirati na svežem voću i povrću (unos vitamina), namirnicama bogatim belančevinama (leguminoze, orašasto voće, mlečni prozvodi, jaja, meso) uz redovan unos dovoljnih količina tečnosti 2 i više litara svaki dan (voda, čaj, supa...).
U ovom periodu treba izbegavati zašećerene, negazirane ili gazirane sokove, i alkoholne napitke, kao i pohovanu, ili hranu prženu u ulju.
Usled produženog boravka u zatvorenom prostoru, bez dovoljne izloženosti Sunčevoj svetlosti, kao i zbog značajno smanjene fizičke aktivnosti, našem organizmu moramo obezbediti dovoljne količine pre svega vitamina C, vitamina D, kalcijuma (Ca), i belančevina.
Vitamin C
Namirnice bogate vitaminom C su citrusi (limun, pomorandža, mandarine…). Mogu se koristiti i suplementi u dnevnoj dozi vitamina C od 500 mg za odrasle zdrave osobe. Kako vitamin C spada u vitamine rastvorljive u vodi, on se ne može nakupljati u našem organizmu i potrebno ga je unosti svakodnevno. Nema naučnog smisla uzimati veće doze vitamina C od preporučenih jer naš organizam iskoristi samo koliko mu je potrebno za taj dan, a “višak” biva izbačen, pre svega putem urina, pa u cilju očuvanja funkcije bubrega ne treba preterivati sa unosom ovog, a ni jednog drugog vitamina.
Vitamin D
Namirnice bogate vitaminom D su ulja (pre svega riblje, maslinovo ulje...), kravlje ili sojino mleko sa dodatim vitaminom D, kao i žumance kokošijeg jajeta. Mogu se koristiti i suplementi u preporučenoj dnevnoj dozi od 1000 ij za odrasle zdrave osobe. Vitamin D spada u vitamine koji se mogu taložiti u našem organizmu, mogu se uzimati i jednokratno u većoj dozi (jednom nedeljno na primer), ali ne sme se unositi u povećanim količinama duži vremenski period jer može doći do potencijalno toksičnog učinka vitamina D usled nagomilavnja u organizmu.
Za aktivaciju vitamina D potrebno je da svaki dan u trajanju od najmanje 10 minuta budemo pod direktnim uticajem Sunčeve svetlosti (boravak na terasi, ili uz otvoren prozor).
Kalcijum (Ca)
Usled boravka u zatvorenom prostoru, smanjenog kretanja, i nedostatka vitamina D koji je nephodan za pravilan metabolizam kalcijuma, postoji mogućnost slabljenja koštanog tkiva, naročito kod starijih osoba. Namirnice bogate ovim važnim mineralom su pre svega mleko i mlečni proizvodi (sir, kajmak, puter..),ali i kuvani sok od paradajza (uključujući i pasterizovani “pelat” paradajz). Mogu se koristiti i suplementi u dnevnoj dozi od 1000 mg Ca za odrasle zdrave osobe. Radi pravilne ugradnje kalcijuma u naše kosti, dobro je vršiti redovnu fizičku aktivnost, vežbe koje je moguće raditi u zatvorenom prostoru.
Belančevine
Smanjena fizička aktivnost, uz nedovoljno kretanje u zatvorenom prostoru, dovodi do ubrzanog gubljenja mišićne mase, naročito kod starijih osoba, proces poznat i kao sarkopenija. Namirnice bogate belančevinama su belance kokošijeg jajeta, mleko, mladi sir, meso (teletina, svinjetina, ćuretina, piletina, riba,...), leguminoze (pasulj, grašak, slanutak...), hleb. Kod starijih osoba je preporučeno i dodavanje određenih količina mleka u prahu u hranu (ili kafu) kako bi se povećao sadržaj belančevina u svakom obroku. U cilju održanja “zdravog” mišićnog tkiva, potrebno je redovno raditi fizičke vežbe koje su moguće u zatvorenom prostoru (za mlađe osobe čučnjevi, sklekovi, zgibovi, sa ili bez dodatog opterećenja, a za starije pre svega izometričke vežbe koje se mogu izvoditi i sedeći na stolici ili na krevetu).
