Međunarodni dan fizičke aktivnosti - „Kretanjem do zdravlja“

Svake godine, 10. maja, zemlje članice Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije promovišu fizičku aktivnost pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“. Glavni cilj globalnih, nacionalnih i lokalnih aktivnosti je da se poveća svest ljudi o značaju fizičke aktivnosti u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti, pre svega kardio i cerebrovaskularnih oboljenja, dijabetesa, raka dojke i debelog creva, depresije, kao i  da se podstakne što veće učešće svih populacionih grupa u fizičkim aktivnostima, kako u slobodno vreme, tako i tokom rada i transporta i u svim okruženjima – školi, zajednici, kući, radnom mestu...Takođe, bitno je naglasiti da se fizička aktivnost preporučuje za dostizanje i održavanje različitih aspekata zdravog stila života – nepušenje, optimalna uhranjenost (uz pravilnu ishranu), smanjenje nasilja, stresa i socijalne izolacije.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd i Crveni krst Zemun će 9. maja 2015. godine u periodu od 10 do 13 časova na Zemunskom keju, pored restorana „Venecija“ organizovati zdravstveno promotivne aktivnosti u cilju unapređenja svesti javnosti o značaju redovne fizičke aktivnosti. Aktivnostima će se pridružiti i Dom zdravlja Zemun, Udruženje za javno zdravlje Srbije, Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara Srbije i Udruženje penzionera opštine Zemun.

Fizička neaktivnost je četvrti vodeći faktor rizika opšteg mortaliteta i smatra se da  doprinosi oko milionu smrtnih ishoda godišnje (10% ukupnog mortaliteta) u Evropskom regionu.  Dve trećine odraslog stanovništva ne dostiže preporučeni, minimalni nivo fizičke aktivnosti – 30 minuta dnevno. Samo oko 34% mladih Evropljana, starosti 11, 13 i 15 godina, upražnjava dovoljno fizičke aktivnosti, prema aktuelnim vodičima.

Rezultati Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije pokazuju da 43,6% stanovnika u toku svog rada (koji obuhvata i rad u kući, brigu o porodici, studiranje i učenje) sedi ili stoji i to značajno više u Beogradu (61,2%), u odnosu na ostatak Srbije. U značajno većem procentu preporučenih 30 minuta u hodanju provode muškarci (54,9%), u odnosu na žene (45,8%). Navika redovnog bavljenja sportom i rekreacijom prisutna je kod samo oko 9% populacije i takođe je zastupljenija kod muškaraca – 12,1% se rekreira tri puta nedeljno, u odnosu na 5,7% žena.

Globalne preporuke o fizičkoj aktivnosti za zdravlje, koje je dala SZO, posebno naglašavaju vezu i usklađenost između učestalosti, dužine, intenziteta, tipa i ukupne količine fizičke aktivnosti, neophodne za primarnu prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti, i to u tri starosne grupe:

1. U uzrastu od 5 do 17 godina fizička aktivnost podrazumeva igru, sport, vožnju bicikla, rekreaciju, planirane vežbe u okviru fizičkog vaspitanja u školi. U cilju očuvanja i poboljšanja stanja kardiorespiratornih funkcija i muskuloskeletnog sistema, preporučuje se najmanje 60 minuta umerene do energične fizičke aktivnosti dnevno, većinom aerobnog tipa. Intenzivniju fizičku aktivnost, koja uključuje jačanje muskulature, potrebno je upražnjavati najmanje tri puta nedeljno.
2. U dobi od 18 do 64 godine fizička aktivnost podrazumeva rekreaciju i aktivnosti u slobodno vreme, u okviru svakodnevnog kretanja – hodanje ili vožnja bicikla, kućne poslove, igru, ples, sportove ili planirane vežbe, u kontekstu dnevnih, porodičnih i aktivnosti u zajednici. U cilju poboljšanja stanja kardiorespiratornih funkcija i muskuloskeletnog sistema, smanjenja rizika od hroničnih nezaraznih bolesti i depresije, preporučuje se najmanje 150 minuta aerobne fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, ili najmanje 75 minuta energičnije aerobne fizičke aktivnosti nedeljno, ili ista količina kombinovane (umerene i energične) fizičke aktivnosti. Dužina aerobne aktivnosti u kontinuitetu je najmanje 10 minuta. Vežbe za jačanje muskulature, uključujući velike grupe mišića, potrebno je upražnjavati dva ili više dana nedeljno.
3. Za starosnu grupu od 65 i više godina, preporuke SZO u pogledu fizičke aktivnosti su praktično iste kao za prethodnu grupu, ukoliko to njihovo zdravstveno stanje dozvoljava. Odrasli u ovoj starosnoj dobi, koji se suočavaju sa ograničenom pokretljivošću, moraju upražnjavati odgovarajuću fizičku aktivnost za poboljšanje ravnoteže i prevenciju padova, i to tri ili više puta nedeljno. U svakom slučaju, potrebno je da starije osobe budu fizički aktivne shodno svojim sposobnostima i zdravstvenom stanju.

 

Važno je napomenuti da se program fizičke aktivnosti, naročito u starijem dobu, planira i sprovodi pod stručnim nadzorom. Potrebno je posavetovati se sa izabranim lekarom i obaviti neophodne kontrolne lekarske preglede.