У Београду је 12. и 13. априла 2018. године у Дому Војске Србије одржан 17. Пролећни фестивал здравља под слоганом „За здраво потомство”.

Фестивал је реализован под покровитељством и уз подршку значајних републичких и градских институција, као и бројних релевантних установа и организација из области медицине и спорта, међу којима су: Министарство здравља и Министарство одбране Републике Србије, Републички фонд за здравствено осигурање, Лекарска и Фармацеутска комора Србије, Секретаријат за здравство града Београда, Агенција за лекове и медицинска средства, Црвени крст Србије, Олимпијски комитет и Спортски савез Србије, Дом здравља и Градска општина „Стари град“, на чијој се територији и одржавао Фестивал.

Испитивања професионалног задовољства запослених у здравственом систему спроводе се у склопу активности на увођењу културе сталног унапређења квалитета рада у здравственим установама. Од ставова запослених и емоционалне реакције према послу, њиховог понашања и радног искуства, зависи како ће обављати свој посао, што директно има утицај на перформансе установе у целини.

Испитивање задовољства запослених спроведено је почетком децембра 2017. године у 26 болница, 16 домова здравља и 7 завода у Београду. Обухваћени су били сви запослени присутни на послу у периоду истраживања, који су желели да попуне упитник, укупно 15.261 запослени, од којих 6.309 у примарној здравственој заштити и 8.952 у болничкој.

Један од основних задатака здравственог система је да одговори на немедицинска очекивања пацијената, односно да унапреди њихово задовољство. Због тога се, у оквиру праћења квалитета рада здравствених установа, прати и анализира задовољство пацијената у установама свих нивоа здравствене заштите.

Истраживање задовољства болнички лечених пацијената спроводено је у периоду од 27. новембра до 01. децембра 2017. године. У њему су учествовале све београдске болнице, изузев педијатријских, психијатријских и Војномедицинске академије, што чини укупно 16 болница. Упитник је попунило 3128 пацијената.

Истраживање задовољства корисника радом изабраног лекара у 2017. години спроведено је у 16 домова здравља у Београду и три завода (у којима раде изабрани лекари - Завод за здравствену заштиту студената, Завод за здравствену заштиту радника МУП-а и Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“).

Овим истраживањем је обухваћено 9.686 испитаника, а добијени резултати су показали да су корисници у високом проценту задовољни организацијом и условима рада, као и љубазношћу изабраних лекара и медицинских сестара и њиховим односом према пацијентима. На то указује и просечна оцена укупног задовољства корисника која је износи 4,02 и највиша је од 2010. године.

Већ седам деценија су микробиолошке лабораторије Градског Завода за јавно здравље Београд место где Београђани, са пуним поверењем, долазе да ураде бактериолошке, паразитолошке и вирусолошке анализе различитих узорака.

Након скромних почетака после Другог светског рата и настанка са сврхом контроле над заразним респираторним и цревним болестима, данас постојимо као Центар за микробиологију Градског Завода за јавно здравље Београд са одлично опремљеним лабораторијама великог капацитета у којима раде стручни и посвећени здравствени радници.

Светска здравствена организација (СЗО) основана је на принципу да сваки појединац има право на могућност да оствари највиши могући ниво здравља. Ипак, ако знамо да у 21. веку око половине светске популације и даље није покривено пакетом основних здравствених услуга, а да око 100 милиона људи годишње дотакне линију екстремног сиромаштва управо због издатака за здравствене услуге и медицинску негу, јасно је да је остварење тог циља и даље поражавајуће далеко.

Управо због тога, 7. април - Светски дан здравља, који се обележава управо на дан оснивања СЗО,  ове године, на 70. рођендан ове међународне организације, посвећен је управо важности достизања овог универзалног циља – ЗДРАВЉЕ ЗА СВЕ!

Земљиште представља површни слој земљине коре (литосфера) који је формиран дејством абиотских (климатски, едафски, орографски) и биотских (микроорганизми, биљке, животиње и човек) фактора.

Санитарно-хигијенски аспект земљишта је значајан за формирање насеља, снабдевање водом за пиће, производњу животних намирница, развој индустрије и др. Најзначајније карактеристике земљишта су: састав и механичка структура, присуство хемијских елемената, присуство патогених микроорганизама, водни капацитет, температура, растреситост и др.

У четвртак, 29. марта 2018. године, у Хотелу „М“ у Београду, одржан је Округли сто под називом „Поливалентна патронажна служба у промоцији развоја у раном детињству, здравља породице и здравља заједнице“.

Детаљније