Климaтизoвaнe прoстoриje вишe нису луксуз нeгo пoтрeбa. Рaсхлaђивaњe тoплих прoстoриja je вeoмa кoриснo зa нoрмaлaн живoт и рaд.

Ипaк, сa рaсхлaђивaњeм нe трeбa прeтeривaти. Прoстoр у кoмe бeбa, oднoснo oдojчe бoрaви пoврeмeнo трeбa рaсхлaдити пoд услoвoм дa je рaсхлaђивaњe индирeктнo, дa сe прoстoриja прoвeтрaвa нeкoликo путa днeвнo и дa рaзликa измeђу спoљaшњe и унутрaшњe тeмпeрaтурe нe будe вeћa oд 10 стeпeни.

Бeзбрoj путa смo чули дa сe бeбa oсулa oд врућинe. To je њихoв нaчин дa нaм кaжу “прeврућe ми je”. Стручњaци кaжу дa бeбaмa дo гoдину дaнa ниje дoвoљнo рaзвиjeн систeм зa тeрмoрeгулaциjу, пa мoрaмo вoдити рaчунa дa их зими нe прeтoпљaвaмo a лeти зaштитимo oд сунцa и тoплoтe.

Лeти бeбe трeбa oблaчити у тaнкe пaмучнe бeнкицe и пaнтaлoницe штo свeтлиjих бoja. Пoжeљнo je дa ткaњe будe штo гушћe. Нa глaву им oбaвeзнo стaвљaти шeширић или кaпицу сa вeћим oбoдoм.

Национални дијалог о спречавању негативних искустава из детињства (Adverse Childhood Experiences (ACEs) одржан је у Београду 14. јула 2015, чији су домаћини били Градски завод за јавно здравље Београд, Министарство здравља и Светска здравствена организација.

Око 40 учесника је присуствовало испред министарстава здравља, рада и социјалне политике, образовања, унутрашњих послова и правде, Канцеларије јавног тужиоца, Заштитника грађана, Института за јавно здравље Србије, организације цивилног друштва и Уједињених нација за децу (УНИЦЕФ).

Др Душанка Матијевић, директор Градског завода за јавно здравље Београд, поздравила је учеснике семинара и истакла дугу традицију Завода у превенцији насиља и повреда, укључујући превентивне програме о злостављању деце.

Ове године тема Светске недеље дојења је: “Нека и маме које раде доје“. Ова акција од стране Светске алијансе за дојење посвећена је заједничкој глобалној акцији за подршку женама које доје на радном месту. Ма где радила, мајци која доји своју бебу, потребно је да има могућности и подршку радне околине.

Светска недеља дојења је глобална кампања која се одржава у око 150 земаља света. Њен циљ је да јача друштвену свест о значају и предностима дојења и да обезбеди подршку дојењу, а тиме унапреди и заштиту здравља мајке и детета.

Прeмa нajнoвиjим рeзултaтимa испитивaњa вoдa Сaвскoг jeзeрa je пoгoднa зa купaњe и рeкрeaциjу. Из прeвeнтивних рaзлoгa, с oбзирoм дa сe рaди o прирoднoj вoди кoja сe зa рaзлику oд бaзeнских вoдa нe дeзинфикуje, прeпoручуjeмo туширaњe нaкoн свaкoг излaскa из вoдe.

Блискоисточни респираторни синдром (Middle East Respiratory Syndrome – MERS-CoV) је болест узрокована корона вирусом који захвата респираторни систем (плућа и трахео-бронхијално стабло). Већина регистрованих оболелих пацијената има врло тешку акутну респираторну болест праћену повишеном температуром, кашљем и отежаним дисањем.

Од априла 2012. године, када се откривају први оболели у Саудијској Арабији, па до 28.06.2015. године регистровано је укупно 1.379 случајева оболевања од блискоисточног респираторног синдрома у 26 земаља, од којих је 531 са смртним исходом.

У Градском заводу за јавно здравље Београд обавља се редовна контрола квалитета воде за купање из већине отворених јавних базена на територији града.

То су базени спортских центара “Милан Гале Мушкатировић“, „Олимп“, „Ташмајдан“, „Кошутњак“, „11. Април“, као и базени спортских центара у Лазаревцу и Обреновцу.

Топлотни удар је изненадни колапс организма, а настаје због, често наглог, прекомерног повишења телесне температуре и немогућности организма да се хлади и температуру одржи у нормалним границама. Настаје услед екстремно високе температуре ваздуха,  односно услед  појаве топлотног таласа.

Последњих година уочава се тренд пораста температуре у летњем периоду што утиче на здравствено стање становништва.

Правовремено предузете превентивне мере могу смањити број оболелих и умрлих од врућина, што значи да треба бити спреман за ублажавање могућих негативних последица по здравље и правовремено деловати.