Uticaj velikih vrućina na vožnju i bezbedno putovanje

Letnji period za većinu ljudi predstavlja vreme godišnjih odmora, putovanja i dužeg boravka na otvorenom. Ipak, visoke spoljašnje temperature mogu biti ozbiljan izazov za ljudski organizam i značajno uticati na bezbednost u saobraćaju. Dok se vozači najčešće pripremaju za vožnju u uslovima kiše, snega ili poledice, rizici koje donose ekstremne vrućine često ostaju nedovoljno prepoznati i potcenjeni.

Visoke temperature ne utiču samo na udobnost tokom putovanja, već mogu narušiti psihofizičku sposobnost neophodnu za bezbedno upravljanje vozilom. Dehidratacija, umor, smanjena koncentracija i usporene reakcije povećavaju verovatnoću grešaka u saobraćaju i rizik od nastanka saobraćajnih nezgoda. Takođe, naglo i prekomerno zagrevanje unutrašnjosti vozila može dovesti do pregrevanja organizma, opekotina pri kontaktu sa vrelim površinama i drugih ozbiljnih posledica, posebno kod dece, starijih osoba, hroničnih bolesnika, ali i kućnih ljubimaca.

S obzirom na to da se većina ovih rizika može sprečiti, adekvatna priprema putovanja, prilagođavanje vožnje vremenskim uslovima, redovan unos tečnosti, pravljenje pauza i odgovorno ponašanje svih učesnika u saobraćaju predstavljaju jednostavne, ali veoma efikasne mere za očuvanje zdravlja i bezbednosti tokom letnjih meseci.

Ljudski organizam održava telesnu temperaturu u uskom fiziološkom opsegu. Kada spoljašnja temperatura značajno poraste, aktiviraju se prirodni mehanizmi rashlađivanja, pre svega širenje krvnih sudova kože i pojačano znojenje. Ukoliko je izlaganje visokim temperaturama dugotrajno ili intenzivno, ovi mehanizmi postepeno postaju manje efikasni, pa organizam ulaže sve veći napor da održi normalnu telesnu temperaturu.

Tokom velikih vrućina dolazi do:

• pojačanog znojenja i gubitka tečnosti;
• gubitka elektrolita (natrijuma, kalijuma i drugih minerala);
• širenja krvnih sudova i pada krvnog pritiska;
• povećanog opterećenja srca i krvotoka;
• bržeg zamaranja organizma.

Ukoliko se izgubljena tečnost ne nadoknadi blagovremeno, razvija se dehidratacija, koja se najčešće ispoljava osećajem žeđi, suvoćom usta, glavoboljom, umorom, vrtoglavicom, pospanošću, razdražljivošću i smanjenom sposobnošću koncentracije. U težim slučajevima mogu se razviti toplotna iscrpljenost i toplotni udar, stanje koje  zahteva neodložno pružanje zdravstvene pomoći.

Zašto su ove promene važne tokom vožnje?

Bezbedno upravljanje vozilom zahteva neprekidnu pažnju, dobru procenu svi uslova u saobraćaju i pravovremeno reagovanje. Čak i manji pad  koncentracije ili usporavanje reakcija može povećati rizik od greške i nastanka saobraćajne nezgode.

Kod osoba izloženih visokim spoljašnjim temperaturama češće se javljaju:

• usporeno reagovanje u iznenadnim situacijama;
• smanjena pažnja i koncentracija;
• otežano donošenje odluka;
• osećaj umora i iscrpljenosti;
• pospanost;
• smanjena sposobnost procene udaljenosti i brzine kretanja drugih vozila.

Pored toga, dehidratacija može dodatno narušiti kognitivne funkcije (sposobnost razmišljanja i rasuđivanja), povećati osećaj umora i smanjiti sposobnost bezbednog upravljanja vozilom, što je naročito značajno tokom dužih putovanja. U isto vreme, toplotni stres predstavlja dodatno opterećenje za kardiovaskularni sistem i bubrege, a kod osoba koje boluju od hroničnih nezaraznih bolesti može dovesti do pogoršanja osnovnog oboljenja.

Poseban oprez tokom vožnje u uslovima visokih temperatura potreban je kod starijih osoba, trudnica, male dece, osoba obolelih od bolesti srca i krvnih sudova, osoba sa dijabetesom, osoba koje koriste lekove koji mogu uticati na regulaciju telesne temperature, izazvati pospanost ili usporiti reakcije.

KAKO SE BEZBEDNO PRIPREMITI ZA PUTOVANJE?

Dobra priprema pre polaska na put može značajno smanjiti rizik od zdravstvenih tegoba i doprineti bezbednijem putovanju, naročito tokom letnjih meseci i perioda visokih spoljašnjih temperatura.

Pre polaska na put preporučuje se da:

• isplanirate vreme putovanja i, kad god je to moguće, izbegavate vožnju u najtoplijem delu dana (između 10 i 17 časova);
• proverite tehničku ispravnost vozila, posebno rashladnog sistema, klima-uređaja i pritisak u gumama;
• obezbedite dovoljne količine vode za sve putnike;
• ponesete laganu hranu i pre polaska pojedete lakši obrok, izbegavajući obilnu, tešku i masnu hranu;
• nosite laganu, udobnu odeću svetlnih boja  od prirodnih materijala i odgovarajuću obuću;
• koristite naočare za sunce sa odgovarajućom UV zaštitom;
• pripremite neophodne lekove ukoliko ste na redovnoj terapiji, kao i osnovni pribor za prvu pomoć;
• unapred isplanirate mesta za odmor i pravljenje redovnih pauza tokom dužih putovanja.

Ukoliko koristite lekove koji mogu izazvati pospanost, usporiti reakcije ili uticati na sposobnost bezbednog upravljanja vozilom, pre dužeg putovanja posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

SAVETI ZA BEZBEDNU VOŽNJU TOKOM VELIKIH VRUĆINA

·         Redovno unosite tečnost, čak i kada ne osećate žeđ.

·         Pravite pauze najmanje na svaka dva sata ili češće, ukoliko osetite umor ili pospanost.

·         Provetravajte vozilo i održavate prijatnu temperaturu u kabini.

·         Izbegavajte naglo rashlađivanje unutrašnjosti vozila podešavanjem klima-uređaja na veoma nisku temperaturu. Preporučljivo je da temperatura u vozilu bude nekoliko stepeni niža od spoljne.

·         Pijte manje količine vode tokom celog putovanja, umesto da tečnost unosite odjednom.

·         Izbegavajte alkohol i velike količine napitaka sa kofeinom, jer mogu doprineti dehidrataciji.

·         Ukoliko osetite vrtoglavicu, malaksalost, jak umor ili pospanost, bezbedno se zaustavite na prvom pogodnom mestu i odmorite se pre nastavka vožnje.

Imajte u vidu da klima-uređaj povećava udobnost tokom vožnje, ali ne može u potpunosti sprečiti štetne posledice dehidratacije i toplotnog opterećenja organizma. Zbog toga su redovan unos tečnosti, pravljenje pauza i prilagođavanje vožnje vremenskim uslovima podjednako važni kao i rashlađivanje unutrašnjosti vozila.

BEZBEDAN ULAZAK U VOZILO TOKOM VELIKIH VRUĆINA

Tokom letnjih meseci temperatura u unutrašnjosti parkiranog vozila može veoma brzo porasti i dostići vrednosti koje predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje. Čak i kada spoljašnja temperatura nije ekstremno visoka, zatvoreno vozilo se usled efekta staklene bašte naglo zagreva. Sunčevi zraci prolaze kroz stakla, zagrevaju unutrašnje površine, dok se toplota zadržava u kabini. Već nakon nekoliko minuta temperatura u vozilu može biti znatno viša od spoljašnje, a nakon 30–60 minuta dostići vrednosti opasne po zdravlje i život.

Budite oprezni prilikom ulaska u vozilo koje je bilo parkirano na suncu!

Pre ulaska u vozilo preporučuje se da:

• otvorite sva vrata ili prozore na nekoliko minuta kako bi se unutrašnjost vozila provetrila;
• otvorite i prtljažnik kako biste ubrzali strujanje vazduha;

·         uključite klima-uređaj tek nakon kratkog provetravanja;

·         proverite temperaturu onih površina koje dolaze u direktan kontakt sa kožom;

·         po potrebi zaštitite ruke od vrelih metalnih delova vozila;

·         pre početka vožnje obezbedite da temperatura u kabini bude prijatna i bezbedna za sve putnike.

Rizik od opekotina

Pojedine površine u vozilu mogu se zagrejati do temperatura koje izazivaju bol, a kod osetljivijih osoba i opekotine.

Posebnu pažnju treba obratiti na metalne kopče sigurnosnih pojaseva, metalne delove vrata, volan, ručicu menjača, komandne prekidače, kožna ili tamna sedišta, kao i dečja auto-sedišta i njihove kopče.

Kod male dece, starijih osoba i osoba sa osetljivom kožom rizik od nastanka opekotina je veći, jer je njihova koža tanja i osetljivija. Pre nego što dete smestite u auto-sedište, obavezno proverite temperaturu sedišta i kopče sigurnosnog pojasa dodirom nadlanice. Ukoliko su površine previše vrele, sačekajte da se ohlade, rashladite ih ili ih prekrijte laganom pamučnom tkaninom.

Kada god je to moguće, vozilo parkirajte u hladu ili koristite zaštitne reflektujuće prekrivače za vetrobransko staklo kako biste smanjili zagrevanje unutrašnjosti vozila. Imajte u vidu da ni parkiranje u hladu ne sprečava u potpunosti zagrevanje vozila, već samo usporava njegov porast temperature.

DECU I KUĆNE LJUBIMCE NIKADA NEMOJTE OSTAVLJATI SAME U VOZILIMA,ČAK NI U HLADU!

Nikada ne ostavljajte dete samo u parkiranom vozilu, čak ni na nekoliko minuta, u hladu ili sa otvorenim prozorima. Dečji organizam se zagreva brže od organizma odraslih, zbog čega kod dece mnogo lakše može doći do toplotne iscrpljenosti ili toplotnog udara. Toplotni udar predstavlja hitno medicinsko stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć, jer može dovesti do teških zdravstvenih posledica i smrtnog ishoda.

Znaci upozorenja su vrela ili crvena koža, ubrzano disanje, malaksalost, neuobičajena  pospanost, povraćanje,  razdražljivost, konfuzija ili gubitak svesti. Ukoliko primetite dete zaključano u vozilu koje pokazuje znake životne ugroženosti, odmah pozovite Hitnu medicinsku pomoć (194) i policiju (192).

Više o opasnosti od toplotnog udara u vozilima možete pročitati u našem tekstu: „Vozila na suncu - opasnost za decu i kućne ljubimce“

 

KUĆNI LJUBIMCI NISU BEZBEDNI U PARKIRANOM VOZILU!

Tokom toplih dana nikada ne ostavljajte kućne ljubimce same u vozilu, čak ni na kratko, u hladu ili sa otvorenim prozorima. Unutrašnjost automobila se veoma brzo zagreva, a psi i mačke ne mogu da se rashlađuju kao ljudi. Oni telesnu temperaturu snižavaju uglavnom dahtanjem, što nije dovoljno u uslovima ekstremne vrućine, pa može brzo doći do razvoja toplotnog udara.

Znaci pregrevanja kod ljubimaca su intenzivno dahtanje, obilno lučenje pljuvačke, malaksalost, dezorijentisanost, povraćanje, kolaps i gubitak svesti. Ukoliko primetite životinju zaključanu u vozilu koja pokazuje znake životne ugroženosti, odmah obavestite policiju ili nadležne komunalne službe kako bi se što pre reagovalo.

 

ŠTA UČINITI AKO SE TOKOM PUTOVANJA JAVE ZNACI I SIMPTOMI  PREGREVANJA?

Ukoliko tokom vožnje osetite jaku žeđ, malaksalost, vrtoglavicu, glavobolju, mučninu, grčeve u mišićima, zamagljen vid, pospanost ili poteškoće sa koncentracijom, odmah se zaustavite na što bezbedniji nsčin i na bezbednom mestu. Potražite hlad ili klimatizovan prostor, unosite vodu u manjim gutljajima, rashladite organizam hladnim oblogama ili mokrim peškirom, a putovanje nastavite tek kada se u potpunosti oporavite.

Ako osoba postane konfuzna, izgubi svest ili ima veoma visoku telesnu temperaturu, moguće je da se radi o toplotnom udaru, koji predstavlja hitno medicinsko stanje. U tom slučaju odmah pozovite Hitnu medicinsku pomoć (194) i započnite rashlađivanje osobe do dolaska medicinskog tima. Više o toplotnom udaru, kako ga sprečiti i šta uraditi ukoliko do njega dođe možete pročitati u našim Savetima za leto. 

BUDITE DODATNO OPREZNI TOKOM VOŽNJE PO VELIKIM VRUĆINAMA!


PRILAGODITE PUTOVANJE VREMENSKIM USLOVIMA, ZAŠTITITE SVOJE ZDRAVLJE I DOPRINESITE BEZBEDNOSTI SVIH UČESNIKA U SAOBRAĆAJU.