Mart 2026.- Mesec borbe protiv raka: briga za sopstveno zdravlje je briga za zdravlje zajednice

Unapređenje životnog stila, sa ciljem dostizanja povoljnijih zdravstvenih ishoda i umanjenja rizika za razvoj određenih oboljenja, jasan je koncept sa kojim smo skoro svi upoznati – ipak, da li je jednostavno dostići i održati promene u navikama? Odgovor za svakog pojedinačno je različit, u zavisnosti od ličnih sklonosti, mogućnosti, kao i od vrste navike na koju želimo da utičemo. Za početak, možda nije loše zapitati se šta nas najviše pokreće na promenu životnog stila? Bolje zdravlje i manji rizici za određena oboljenja? Nova znanja i veštine? Proširivanje vidika i socijalnih kontakata? Svakako je važno razjasniti šta je to osnova za početak rada na unapređenju životnog stila, a sa druge strane, imati u vidu da je promena moguća i da su rezultati uvedene promene značajni i podržani brojnim naučnim istraživanjima u ovoj oblasti. Opet, uvek je važno naglasiti da je pre uvođenja promena u životnim navikama važno potražiti mišljenje stručnjaka i konsultovati se sa svojim lekarom. Različiti pristupi u promeni životnog stila često se temelje na zajedničkom imenitelju – postepenosti uvođenja promene. Na primer, uvođenje promene u ishrani podrazumevalo bi jasno definisanje ciljeva, poput smanjenja ili povećanja unosa određenih namirnica, i njihovo postepeno uvođenje na dnevnom, nedeljnom i mesečnom planu. Slično je i sa zdravom fizičkom aktivnošću – ideja da je bude više od trenutnog stanja, da bude strukturirana, takođe se može uvoditi postepeno, kroz povećanja od samo nekoliko minuta u trajanju na dnevnom nivou. U narednim fazama promene, već dostignute rezultate u pogledu ishrane i fizičke aktivnosti, možemo obogatiti novim sadržajima – unosom zdravih namirnica koje prethodno nisu bile redovno zastupljene u ishrani npr. Sa druge strane, može se otpočeti i razmišljanje o vremenu provedenom u sedenju i njegovim ispunjavanjem nekom fizičkom aktivnošću. U kasnijim etapama promene, nakom što se osnovni ciljevi postignu i održe, mogu se postaviti pitanja i o smanjenju unosa nekih namirnica i pića od posebnog značaja – izvora dodatih šećera, zaslađenih i alkoholnih pića i  sl. Svakako da održanje promene može predstavljati izazov, i stoga je uvek važno vratiti se na početni i osnovni motiv za promenu. Obeležavanje Meseca borbe protiv raka uvek ima jedinstven cilj u ovom polju – da nas podseti, motiviše, pruži ideje i utvrdi u uverenju da je promena u životnom stilu moguća i delotvorna, pružajući na taj način dodatan podstrek aktivnostima u polju prevencije malignih bolesti u našoj zemlji.

Opterećenje rakom u svetu

U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastupljeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (916 000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830 000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769 000 smrtnih slučajeva) i dojke (685 000 smrtnih slulčajeva). Sa produžetkom očekivanog trajanja života i ukupnim porastom stanovništva, uz prisustvo poznatih faktora rizika, povećalo se i ukupno opterećenje malignim bolestima u svetu. Ekonomski značaj malignih bolesti takođe je značajan i rastući – procene su da su u svetu, troškovi povezani sa rakom u 2010. iznosili 1.16 biliona dolara, što nedvosmisleno govori da pored direktnog uticaja na zdravlje pojedinaca, maligne bolesti mogu biti i značajan ograničavajući faktor jednog društva u različitim sferama.

Procene su da je u svetu oko 1/3 svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa 5 vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2024. godine od svih malignih tumora obolelo 41.472 osoba (21.793 muškaraca i 19.679 žena). Iste godine od raka je umrlo 20.314 osoba oba pola, 10.967 muškaraca i 9.347 žena. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice. Tokom 2024. godine u Srbiji je od raka bronha i pluća obolelo 4.246 muškaraca i 2.178 žena, a umrlo je 2.998 muškaraca i 1.844 žena; od malignih tumora dojke je u istoj godini obolelo 4.544 a umrlo 1.700 žena. Dodatno, u 2024. godini u Srbiji je od raka kolona i rektuma obolelo 3.271 muškaraca i 2.077 žena, a umrlo 1.570 muškaraca i 973 žene.

Šta možemo da učinimo?

Preventivne aktivnosti na polju sprečavanja nastanka malignih bolesti veoma su raznorodne, i predstavljaju ključni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti. Procene govore da se čak 40% malignih bolesti može izbeći primenom intervencija u životnom stilu: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

Prevencija i rano otrkivanje raka

Kao izuzetno delotvoran pristup u kontroli malignih bolesti, prevencija zauzima ključno mesto u svim javnozdravstvenim programima. Naučna istraživanja dovela su do sledećih zaključaka:

•       30 - 50% malignih bolesti može se sprečiti izbegavanjem poznatih faktora rizika

•       Upotreba duvana je pojedinačno najznačajniji faktor rizika za razvoj malignih bolesti, koji se povezuje sa oko 22 % smrtnih slučajeva od raka u svetu.

•       Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre.

•       Prekomerna telesna težina i gojaznost povezuju se sa nastankom nekih tipova malignih bolesti (karcinom endometrijuma, dojke, debelog creva, prostate)

•       Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.

•       Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22 % smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6 % u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije. U ovom pogledu, najznačajnije su infekcije hepatitis B ili C virusom (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), humanim papiloma virusom (rak grlića materice) i Helicobacter pylori (rak želuca).

U Srbiji se sprovode nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji imaju za cilj smanjenje oboljevanja i umiranja od ovih bolesti. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.