Testiranje seksualno aktivne populacije - uašto i kako
Seksualno aktivne osobe treba redovno da se testiraju na polnoprenosive infekcije (PPI). Preporuka je da se testiranje obavi jednom godišnje, a češće (na svakih šest meseci) ako osoba ima više polnih partnera, ne koristi redovno kondom ili ako se jave tegobe koje mogu ukazivati na PPI. Pravilan izbor testova je veoma važan, pa je poželjno obaviti razgovor sa lekarom ili savetnikom za PPI. Na izbor metode utiču brojni faktori: vreme proteklo od rizičnog kontakta, vrsta rizika, prethodne infekcije, pridružene bolesti i drugo. Metode testiranja
Serološko testiranje se najčešće koristi kao screening metoda i otkriva infekciju nakon 3–8 nedelja od rizičnog događaja. Ovaj period, poznat kao „prozor period“, razlikuje se kod različitih patogena i treba ga imati u vidu prilikom izbora testa i tumačenja rezultata.
Brzi testovi takođe predstavljaju screening metod, a pošto se rade iz kapilarne krvi, najčešće se koriste van zdravstvenih ustanova (teren, savetovališta, samotestiranje). Oni mogu sa visokom pouzdanošću da pokažu da li je došlo do infekcije ako se primenjuju nakon isteka „prozor perioda“, koji je obično nešto duži nego kod testova čiji je uzorak krv iz vene.
Molekularna dijagnostika značajno je skratila prozor period, jer detektuje sam patogen (čak i u vrlo malom broju), a ne antitela. To su, sada već svima poznati posle pandemije COVID-19, PCR testovi. Ovi testovi imaju primarnu ulogu u potvrdnoj dijagnostici infekcija HIV-om, hepatitisima B i C , a ređe se koriste kao screening metoda u ranoj fazi infekcije. Takođe su važni u praćenju efikasnosti lečenja i utvrđivanju porekla infekcije. PCR testovi su postali metoda izbora za dijagnostiku infekcija HPV-om, gonokokom, hlamidijom i ureaplazmom.
Rizici seksualnog ponašanja
Nivo rizika zavisi od više faktora: broja partnera, seksualne istorije partnera, vrste seksualnih aktivnosti (vaginalni/analni/oralni seks), nepoznatog statusa partnera, istorije prethodnih PPI, upotrebe psihoaktivnih supstanci koje olakšavaju rizično ponašanje i prisustva drugih anogenitalnih promena. Kondom i smanjenje broja partnera značajno umanjuju rizik, ali ne štite u potpunosti od svih infekcija (npr. HPV, herpes). Stigma i prepreke u pristupu zdravstvenoj zaštiti dodatno povećavaju rizik jer osobu mogu odvratiti od blagovremenog testiranja.
Posledice neotkrivanja i nelečenja PPI
Nelečene PPI mogu dovesti do ozbiljnih individualnih i javno-zdravstvenih posledica:
• reproduktivne komplikacije kao što su upalna bolest karlice (PID), neplodnost i vanmaterična trudnoća (česta posledica nelečene hlamidije ili gonoreje);
• sistemske komplikacije, uključujući neurosifilis ili kardiovaskularne manifestacije sifilisa;
• prenošenje infekcije na partnere i novorođenče;
• povećan rizik sticanja ili prenošenja HIV-a kod osoba sa nelečenim bakterijskim ili ulcerativnim PPI;
• socijalne i psihološke posledice.
Rano otkrivanje, pravilno lečenje i obaveštavanje partnera imaju ključnu ulogu u prevenciji i sprečavanju komplikacija.
U Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd moguće je uraditi testiranje na brojne PPI iz krvi ili briseva (uretra ili grlić materice). Imajući u vidu visoku cenu PCR dijagnostike u privatnom sektoru, važno je istaći da se ova dijagnostika može obaviti uz uput izabranog lekara/ginekologa, bez doplate za sve kojima je potrebna. Savetovalište za HIV i PPI dostupno je za dodatne informacije i otklanjanje nedoumica.
