Međunarodne kampanje prevencije nasilja dan decom i ženama

Nasilje nad decom i ženama predstavlja jedan od najtežih i najrasprostranjenijih javnozdravstvenih izazova savremenog društva. Posledice koje ostavljaju različiti oblici zlostavljanja — bilo fizičkog, psihološkog, seksualnog ili zanemarivanja — kumulativno narušavaju zdravlje, razvoj i kvalitet života žrtava, ali i značajno opterećuju zdravstveni, socijalni i pravosudni sistem. Zbog dubokih trauma koje se prenose kroz generacije i utiču na čitavu zajednicu, prevencija i pravovremena reakcija na nasilje neophodni su ne samo radi zaštite pojedinaca, već i radi očuvanja opšteg javnog zdravlja i sigurnosti.

Prema Konvenciji o pravima deteta, nasiljem se smatra „svaki oblik fizičkog ili psihološkog nasilja, povređivanja ili zlostavljanja, zanemarivanja ili nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući seksualno zlostavljanje” (UNICEF).

Nacionalna strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, kao i domaći zakoni, oslanjaju se na definiciju Svetske zdravstvene organizacije iz 1999. godine, prema kojoj „zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizičkog i emocionalnog zlostavljanja, seksualne zloupotrebe, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja zdravlja deteta, njegovog opstanka, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa odgovornosti, poverenja ili moći” (SZO, 1999).

Iako formulacije mogu varirati, suština ostaje nepromenjena: nasilje uzrokuje duboke fizičke, psihološke i socijalne posledice, kako po samu žrtvu tako i po porodicu i celokupno okruženje.



Svetska statistika jasno ukazuje na razmere ovog problema. Svako drugo dete uzrasta od 2 do 17 godina iskusi neki oblik nasilja. Na svakih sedam minuta, jedno dete izgubi život usled posledica zlostavljanja. Skoro 300 miliona dece uzrasta 2–4 godine, što predstavlja skoro tri četvrtine ove starosne grupe, izloženo je ponavljanom fizičkom kažnjavanju ili psihičkom nasilju od strane roditelja ili staratelja. Uz to, oko 120 miliona devojčica mlađih od 20 godina doživelo je neki vid prisilnog seksualnog kontakta.

Istraživanja potvrđuju da su dugoročni efekti dramatični: pojedinci koji su u detinjstvu četiri ili više puta bili izloženi nasilju imaju skoro sedam puta veću verovatnoću da će kasnije ponovo postati žrtve ili čak počinioci nasilja, a oko 30 puta veću verovatnoću da će izvršiti samoubistvo. Dečaci koji su pretrpeli fizičko ili seksualno nasilje imaju 14 puta veće šanse da u odraslom dobu budu počinioci partnerskog nasilja, dok devojčice koje su proživele ovaj vid zlostavljanja imaju 16 puta veću verovatnoću da će u budućnosti postati žrtve partnera.

Kada je reč o nasilju nad ženama, ono i dalje predstavlja jedan od najrasprostranjenijih oblika ugrožavanja ljudskih prava, uprkos porastu svesti među opštom i stručnom javnošću. Ovaj problem je tokom pandemije COVID-19 još više dobio na intenzitetu, a dodatno ga pojačavaju ekonomska nesigurnost, političke krize i ratni sukobi širom sveta. Najčešći oblici nasilja nad ženama su oni koji se dešavaju u partnerskim odnosima — fizičko, psihološko, seksualno i ekonomsko nasilje — kao i seksualno uznemiravanje.

Procene ukazuju da gotovo svaka treća žena u svetu u jednom trenutku života doživi fizičko ili seksualno nasilje, najčešće od strane partnera. Podaci takođe pokazuju da svako četvrto dete mlađe od 5 godina živi u domaćinstvu u kojem je majka izložena nekom vidu partnerskog nasilja. Nasilje ne pogađa samo odrasle žene: skoro četvrtina devojaka u kasnoj adolescenciji doživi fizičko ili seksualno zlostavljanje. Čak 38% ubistava žena počine njihovi sadašnji ili bivši partneri.

Žrtve nasilja, bez obzira na to da li je reč o pojedinačnom incidentu ili dugotrajnom maltretiranju, često imaju povećanu potrebu za zdravstvenom zaštitom. I kada posledice nisu smrtne, one mogu biti teške i trajne. Istraživanja pokazuju da oko 42% žrtava trpi telesne povrede, da je tokom nasilnih odnosa veća verovatnoća zaražavanja polno prenosivim infekcijama, da žrtve dva puta češće pate od depresije i da među njima značajno češće dolazi do zloupotrebe alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

Sve ove poražavajuće činjenice mogu se ublažiti samo na sledeći način:

·         Sistematskim podizanjem svesti javnosti i stručnjaka.

·         Ohrabrivanjem svakog pojedinca da prepozna, ne trpi i prijavi nasilje.

·         Sprovođenjem nacionalnih mera koje podrazumevaju kvalitetna istraživanja, vođenje evidencije i doslednu primenu zakonskih propisa.

Stvaranje efikasnih mehanizama za podršku žrtvama i adekvatno sankcionisanje počinilaca predstavlja osnovu uspostavljanja bezbednijeg društva.

Jedna od važnih prilika za edukaciju javnosti, pokretanje političke volje i mobilizaciju resursa jeste obeležavanje međunarodnih dana posvećenih prevenciji nasilja. Svake godine, od novembra do sredine decembra, u svetu se različitim aktivnostima obeležavaju ključni datumi usmereni na ovaj značajan javnozdravstveni izazov.

Ujedinjene nacije proglasile su 18. novembar za Svetski dan za prevenciju i lečenje od seksualne eksploatacije, zlostavljanja i nasilja nad decom, sa ciljem da se globalno podigne svest o traumama koje seksualno zlostavljanje ostavlja i da se podstaknu države da preduzmu konkretne mere.

Na inicijativu Fondacije Svetski samit žena (WWSF), 19. novembar se već dugi niz godina obeležava kao Svetski dan prevencije nasilja nad decom i mladima, kroz globalnu kampanju koja podstiče razvoj kulture prevencije svih oblika zlostavljanja i zanemarivanja — od fizičkog nasilja do sve rasprostranjenijeg digitalnog nasilja (dodatne informacije dostupne su na izvorima WWSF i SZO).

Svaki 25. novembar posvećen je Međunarodnom danu borbe protiv nasilja nad ženama, kojim počinje „Narandžasta kampanja — 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“, u trajanju do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Porukama kampanje se naglašava da žene ne smeju da trpe nasilje, da moraju biti zaštićene, a počinioci kažnjeni bez odlaganja i kompromisa.