Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti - "Šećerna bolest i radno mesto" - 14. novembar 2025.
Širenje svesti o društvenom i ličnom značaju šećerne bolesti, teži da rezultira u postavljanju ključnih pitanja, na prvom mestu značajnih za pacijente i njihove porodice, a u širem kontekstu i za one socijalne situacije u kojima se u punoj meri mogu ispoljiti izazovi svakodnevice za osobe koje žive sa dijabetesom. Posmatrano na nivou sveta, milioni ljudi koji žive sa šećernom bolešću svakog dana odlaze na posao i prevazilaze brojne poteškoće povezane sa njihovim zdravstvenim stanjem. Nekada su ove poteškoće direktna posledica same šećerne bolesti, dok ih ponekada možemo pripisati reakcijama društvene okoline koje nisu uvek potkrepljene znanjima i na njima zasnovanim stavovima. Ovo je posebno važno u pogledu podatka da prema nekim izvorima, 3 od 4 osobe koje žive sa šećernom bolešću prijavljuju da su doživele anksioznost, depresiju ili neki drugi poremećaj mentalnog zdravlja kao posledicu šećerne bolesti, što dodatno naglašava važnost podrške socijalnog okruženja. Dodatno, prema rezultatima jednog istraživanja, 4 od 10 osoba koje žive sa šećernom bolešću navodi da „upravljanje“ bolešću na poslu ostvaruje negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje. Razmišljanje i usredsređivanje na probleme šećerne bolesti povezane sa radnim mestom, tema su ovogodišnje globalne kampanje, pod nazivom „Šećerna bolest i radno mesto“ („Diabetes and the workplace“). Napore u ovoj oblasti posebno podržava podatak da je prema procenama iz sveta 7 od 10 osoba koje žive sa šećernom bolešću radno aktivnog uzrasta. Stoga, usvajanje adekvatnih poslovnih praksi i politika, kao i pružanje neophodne podrške osobama sa šećernom bolešću, mogu dati značajan doprinos borbi protiv dijabetesa, kako na ličnom tako i na društvenom planu. Navode se i neki konkretni primeri mera koje mogu poboljšati položaj osoba sa dijabetesom u radnom okruženju: omogućiti adekvatne uslove za rad (dostupnost vode, hrane i radne pauze), obučiti osoblje za pružanje prve pomoći u slučaju hitnih stanja povezanih sa šećernom bolešću, razvijati podržavajuće okruženje bez stigmatizacije, omogućiti fleksibilne radne rasporede, pružiti adekvatnu psihološku podršku zaposlenima, obezbediti zdrave užine, organizovati edukacije na temu šećerne bolesti. Podizanje svesti u ovoj oblasti i uključivanje svih relevantnih društvenih činilaca može pružiti značajan podstrek osobama koje žive sa šećernom bolešću za ostvarivanje njihovih ličnih potencijala i prevazilaženje nezaobilaznih izazova. Kao i prethodne godine, podrška ovogodišnjoj kampanji, može se stimulisati putem društvenih mreža, kroz poruke uz natpis - #DiabetesLife.
Šećerna bolest (Diabetes mellitus) predstavlja jednu od najznačajnijih hroničnih nezaraznih bolesti našeg doba, sa rastućim uticajem na društva i zdravstvene sisteme. Opterećenje dijabetesom u svetu pokazuje rastući trend tokom prethodnih decenija – u periodu 1980-2014 godine, broj osoba sa dijabetesom u svetu porastao je sa 108 miliona na 422 miliona. Dodatno, u periodu od 20 posmatranih godina (2000-2019), opaža se i porast smrtnosti od dijabetesa od 3%. Ukupno, na nivou sveta, broj osoba umrlih od dijabetesa iznosio je 1,5 miliona u 2019. godini, čemu se može dodati i 460 000 smrtnih ishoda od bubrežnih bolesti koje su nastupile kao posledica dijabetesa.
Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije za 2019. godinu, 8,3% starijih od 20 godina izjavilo je da ima šećernu bolest, što predstavlja porast u odnosu na istraživanje iz 2006. godine, kada je ovaj udeo iznosio 5,3%. Posmatrano prema strukturi uzroka smrti, udeo dijagnoza E10-E14 (kojima se označavaju različiti oblici šećerne bolesti), u svim uzrocima smrti u Republici Srbiji u tri uporedne godine (2000. – 2010. – 2020.) iznosio je 2,4% - 3,1% - 2,9%.
Ekonomski uticaj šećerne bolesti zavređuje posebnu pažnju. Procene iz SAD govore da su troškovi koji se povezuju sa dijagnozom dijabetesa u 2017. godini iznosili 327 milijardi američkih dolara - od toga 237 milijardi dolara direktnih medicinskih troškova i 90 milijardi dolara izgubljene produktivnosti. Uzevši u obzir i ovako izraženu ekonomsku dimenziju šećerne bolesti u savremenim društvima, aktivnosti na polju prevencije dobijaju na dodatnoj važnosti.
Veliki javnozdravstveni značaj pridaje se tipu 2 dijabetesa, koji se sreće kod više od 90% svih bolesnika sa šećernom bolešću. Sa druge strane, komplikacije šećerne bolesti zauzimaju posebno mesto u svim razmatranjima o dijabetesu. Odrasle osobe sa dijabetesom imaju 2-3 puta povećan rizik za nastanak srčanog i moždanog udara. Takođe, kod ovih pacijenata, neuropatija udružena sa smanjenim protokom krvi u tkivu stopala povećava verovatnoću nastanka ulkusa, infekcija i konačno, potencijalne amputacije zahvaćenog ekstremiteta. Sa druge strane dijabetesna retinopatija je važan uzrok slepila – u svetu se broj osoba koje su oslepele zbog dijabetesa procenjuje na oko 1 milion. Konačno, dijabetes je jedan od vodećih uzroka hronične bolesti bubrega. Sveukupno, brojne komplikacije koje dodatno usložnjavaju osnovno stanje, zahtevaju dodatno angažovanje resursa zdravstvenog sistema, povećavajući troškove i umanjujući mogućnosti za raspodelu sredstava ka drugim potrebama.
Sprečavanje razvoja tipa 2 dijabetesa može se postići jednostavnim intervencijama u životnom stilu, i u tom smeru ciljevi svakog pojedinca treba da budu:
• Dostizanje i održavanje zdrave telesne mase
• Fizička aktivnost
• Zdrava ishrana
• Prestanak (ili nezapočinjanje) pušenja
Ipak, za postizanje sveobuhvatnih rezultata na nivou šire zajednice, potreban je nešto drugačiji pristup sa ciljem efikasnog usvajanja pobrojanih životnih navika. S tim u vezi, iskustva iz sveta naglašavaju da je za postizanje trajnih rezultata na nivou populacije potrebno sprovesti akciju na više nivoa, u okvirima celog društva, posvetiti pažnju zahtevima različitih populacionih grupa, adekvatno programski ciljati populacije u visokom riziku kao i opštu populaciju sa nižim rizikom za razvoj šećerne bolesti. Poseban značaj imaju organizovani programi prevencije u koje se uključuju osobe za koje se ustanovi određeni nivo rizika za razvoj tipa 2 dijabetesa. U okviru ovakvih programa, osoba se aktivno prati sa ciljem uticaja na održanje zdravih životnih navika, kao i postizanje zacrtanih ciljeva (gubitak telesne mase i postizanje određenog nivoa fizičke aktivnosti).
Zaključno, Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti treba sve da nas podseti na značaj prevencije tipa 2 dijabetesa - usvajanje životnih stilova koji smanjuju rizik od razvoja ove bolesti, može uticati i na smanjenje rizika za razvoj brojnih drugih stanja, i time ostvariti sveobuhvatan uticaj na unapređenje zdravlja.
Sa ciljem unapređenja unapređenja znanja o prevenciji tipa 2 dijabetesa, Gradski zavod za javno zdravlje je uz podršku Sekretarijata za zdravstvo Gradske uprave grada Beograda pripremio brošuru koju možete preuzeti na sledećem linku – LINK.
