Svetski dan hrane u znaku zajedničkih napora za bolju budućnost

Svetski dan hrane, koji se svake godine obeležava 16. oktobra, jedan je od najvažnijih datuma u kalendaru javnog zdravlja. Ove godine obeležava se pod sloganom „Zajedno za bolju budućnost: bezbedna i kvalitetna hrana za sve“ koji poziva na zajedničku akciju u stvaranju održivijih sistema proizvodnje i distribucije hrane.

Iako je poljoprivredna proizvodnja u proteklim decenijama značajno napredovala, brojke svedoče o dubokim globalnim nejednakostima i izazovima:

·         673 miliona ljudi u svetu i dalje gladuje, dok je više od 900 miliona odraslih gojazno.

·         35,5 miliona dece uzrasta ispod 5 godina ima prekomernu telesnu masu.

·         Skoro jedna trećina ukupne proizvedene hrane se izgubi ili baci – 13% tokom žetve ili transporta, a 19% u maloprodaji i kod potrošača.

·         Više od 10% zemljišta u svetu je degradirano usled ljudskog delovanja, od čega je čak 60% poljoprivredno zemljište.

Svi ovi podaci nam ukazuju na paradoks savremenog doba: dok jedni ostaju gladni, drugi se suočavaju sa složenim posledicama prekomerne i nezdrave ishrane – zdravstvenim, ekološkim, ekonomskim, socijalnim i mnogim drugim.

Uloga prirode i poljoprivrednika

Biljke obezbeđuju oko 80% kalorija koje svakodnevno unosimo i čak 98% kiseonika koji udišemo. Ipak, ishrana širom sveta se oslanja na svega devet biljnih vrsta koje čine čak dve trećine poljoprivrednih useva. Proizvodnja stoke, iako obezbeđuje samo oko 15% kalorija u ljudskoj ishrani, ima ogroman uticaj na emisiju gasova sa efektom staklene bašte – što ukazuje na neophodnost stvaranja održivijih sistema stočarske proizvodnje.

Važno je naglasiti da, uprkos evidentnom rastu industrijske proizvodnje, mali poljoprivrednici i dalje obezbeđuju oko 30% ukupne proizvodnje hrane u svetu.

Izazovi – sukobi, klimatske promene i bezbednost hrane

Tokom 2024. godine, sukobi su bili vodeći uzrok prehrambene krize u čak 20 zemalja i teritorija, gde se oko 140 miliona ljudi suočilo sa akutnom prehrambenom nesigurnošću. Klimatske promene dodatno otežavaju situaciju – direktno utiču na prinose, sastav hranljivih materija i zdravlje celokupnog ekosistema. Te promene dovode do širenja štetočina i bolesti,  čime se dovodi u pitanje globalna bezbednost hrane - kontaminirana hrana godišnje izazove oko 600 miliona slučajeva oboljenja i uzrok je 420 hiljada smrtnih ishoda.

Zajednička odgovornost

„Akcije koje preduzmemo danas imaće direktan uticaj na budućnost. Moramo proizvoditi više uz manje resursa i graditi sistem koji je inkluzivniji i pravedniji“, poručio je Ku Dongju, generalni direktor FAO, na Svetskom forumu o hrani 2024. godine.

Svetski dan hrane je prilika da podsetimo da je budućnost naše planete u našim rukama. Svako od nas može doprineti – od smanjenja bacanja hrane i podrške lokalnim proizvođačima, do izbora zdravijih namirnica.

Hrana nije samo potreba – ona je osnovno ljudsko pravo, ali i odgovornost svih nas. Samo zajedno možemo stvoriti svet u kome je zdrava i bezbedna hrana dostupna svima.

Šta svako od nas može da uradi?

1. Birajte sezonske i lokalne namirnice

Sezonsko voće i povrće je jeftinije, kvalitetnije i podržava lokalne proizvođače.

2. Usvojite zdrave navike

Jedite raznovrsno, ne preskačite obroke i vodite računa o načinu pripreme hrane.

3. Podržite biološku raznovrsnost

Dajte prednost organskoj poljoprivredi i zaštiti životne sredine.

4. Vodite računa o bezbednosti hrane

-          Perite ruke, površine i pribor tokom pripreme.

-          Odvajajte sirovo od kuvanog.

-          Hranu dobro termički obradite.

-          Čuvajte namirnice na odgovarajućim temperaturama.

-          Koristite ispravnu vodu i svežu hranu.

5. Čitajte deklaracije

Proverite sastav i rok trajanja na ambalaži.

6. Smanjite otpad od hrane

Planirajte kupovinu i nemojte bacati hranu koju možete iskoristiti.

Oktobar – mesec pravilne ishrane i Svetski dan hrane

Svake godine oktobar je mesec posvećen promociji pravilne ishrane, a 16. oktobar je prilika za brojne zdravstveno-promotivne aktivnosti koje organizuje i koordiniše Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.

Posebna pažnja usmerava se na najmlađe, jer upravo u detinjstvu počinju da se usvajaju zdrave životne navike. Tradicionalno, raspisuje se likovni i literarni konkurs za predškolce i učenike osnovnih škola na temu „Pravo na hranu ima svako – pokaži kako!“. Cilj je da deca kroz crtež, sliku, oblik ili pisanu reč na kreativan način iskažu svoje viđenje principa pravilne ishrane. Konkurs raspisuje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, a na regionalnom nivou sprovode ga zavodi i instituti za javno zdravlje u saradnji sa predškolskim ustanovama i školama.

U Beogradu, kao završnica ove aktivnosti, priređuje se javni prikaz najuspešnijih radova u Dečjem odeljenju Biblioteke grada Beograda „Čika Jova Zmaj“, gde će izložba biti dostupna posetiocima tokom druge polovine oktobra i prve polovine novembra.

Ove godine, Svetski dan hrane obeležava se na poseban način i na globalnom nivou. Dana 16. oktobra 2025. godine, povodom 80. godišnjice osnivanja Organizacije za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculure Organization – FAO), svečano će biti otvoren „Muzej hrane i poljoprivrede“ u sedištu ove organizacije u Rimu. Ovo jedinstveno obrazovno i interaktivno iskustvo, uz podršku italijanskog Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje, biće posvećeno hrani, poljoprivredi i našoj međusobnoj povezanosti. Cilj je da se, kroz znanje, umetnost i kulturu ishrane, promoviše globalna posvećenost zdravoj hrani i održivoj budućnosti.