Svetski dan srca: „Zdravlje srca za zdravu budućnost“ – 29. septembar 2025.

Obeležavanje Svetskog dana srca u ovoj godini nosi poseban značaj – pored prenošenja ključnih poruka koje se tiču prevencije i lečenja bolesti srca i krvnih sudova, 29. septembar 2025. proteći će i u znaku jubileja – 25 godina od prvog obeležavanja Svetskog dana srca krajem septembra 2000. godine. Od svojih početaka pa sve do današnjih dana, obeležavanje ovog važnog datuma značajno je doprinelo podizanju celokupne svesti o bolestima srca i krvnih sudova, obrađujući tokom proteklih 25 godina ključne teme od značaja za svakog pojedinca zainteresovanog za sopstveno i zdravlje bliskih osoba. Prepoznavanje značaja Svetskog dana srca, raslo je tokom godina, dostižući globalni doseg i uticaj, posebno u kontekstu tehnologija koje su u međuvremenu postale dostupne za širenje zdravstveno-promotivnih poruka – milioni ljudi do kojih su putem društvenih mreža doprle informacije važne za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova, predstavljaju ključni pokazatelj značaja, i mogućnosti uticaja na poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja čitavih društava. Tokom prethodnih četvrt veka, teme koje su bile u osnovi javnozdravstvenih kampanja obuhvatale su najrazličitije oblasti povezanosti sa potencijalnim kardiovaskularnim ishodima - fizička aktivnost, polne i uzrasne specifičnosti srčanih bolesti, upoznavanje sa faktorima rizika, uključivanje svih društvenih aktera u preventivnu akciju i sl.

Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu – oko 19,8 miliona ljudi je u 2022. na globalnom planu umrlo od ovih stanja, što predstavlja oko 32% svih smrtnih ishoda. Među ovim bolestima, ističu se srčani i moždani udar, koji su udruženo činili čak 85% zabeleženih smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti u posmatranoj 2022. godini, na nivou sveta. Ono što je posebno značajan podatak jeste da je oko ¾ smrti od bolesti srca i krvnih sudova zabeleženo u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Poslednji podaci iz 2024. godine govore da je u našoj zemlji, broj umrlih od bolesti sistema krvotoka iznosio 46841 (21285 muškaraca i 25556 žena), što je činilo oko 47,7% svih smrtnih ishoda. U Beogradu je ovaj udeo nešto manji, ali je i dalje značajnog obima: 9467 (4172 muškaraca i 5295 žena) preminulih od bolesti sistema krvotoka činilo je 43,8% svih umrlih osoba u beogradskom regionu u 2024. godini.

Prevencija kao ključ zdravlja srca i krvnih sudova

Kardiovaskularne bolesti dele nekoliko zajedničkih faktora rizika koji se mogu povezati i sa nastajanjem različitih oboljenja iz grupe poznate kao hronične nezarazne bolesti (maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti, šećerna bolest, i konačno, bolesti srca i krvnih sudova). Ovi faktori rizika povezuju se sa našim svakodnevnim ponašanjem i stoga je njihova važnost za preventivno delovanje ogromna. Nezdrava ishrana, upotreba duvana, alkohola i nedovoljna fizička aktivnost mogu ostvariti različite posledice po zdravlje, koje se kasnije reflektuju na stanje srca i krvnih sudova. Procene efekata po zdravlje koji se mogu ostvariti kontrolom određenih ponašanja, izuzetno su značajne – posmatrajući na globalnom planu brojevi govore da se u jednoj godini, upotreba duvana može povezati sa 8 miliona smrtnih ishoda, prekomerni unos soli doprinosi pojavi oko 1,8 miliona smrti, više od 1,5 miliona smrtnih ishoda odnesu hronične nezarazne bolesti kao posledica upotrebe alkohola i oko 830000 smrti nastupi kao posledica nedovoljne fizičke aktivnosti.

Važan je i pogled na prevenciju bolesti srca i krvnih sudova iz ugla koji se ponekad nedovoljno ističe – ugla socijalnih determinanti zdravlja, kao različitih društvenih ekonomskih, sredinskih i psihosocijalnih činilaca koji se povezuju sa određenim zdravstvenim ishodima. U kontekstu kardiovaskularnog rizika, delovanje socijalnih determinanti zdravlja posmatra se kroz tri nivoa – individualni, interpersonalni i nivo zajednice. Kako bi se ilustrovao značaj ovih činilaca, navodi se situacija u kojoj se opaženo usporavanje u smanjenju opterećenja bolestima srca i krvnih sudova u nekim društvima direktno pripisuje uticaju socijalnih determinanti zdravlja, što jasno ukazuje i na putanju buduće javnozdravstvene akcije.

Pored promena u navikama pojedinca, rad na nivou zajednice može pružiti ključan doprinos smanjenju opterećenja društva kardiovaskularnim bolestima, prvenstveno kroz stvaranje okruženja i uvođenje javnih politika koje će proizvoditi podsticaje za izbor zdravih životnih stilova kod građana.