Jedna od prvih i najlepših asocijacija na letnje mesece su godišnji odmori i za njih vezana putovanja. U velikoj želji da se dani odmora i razonode iskoriste na najbolji način, od prvog do poslednjeg dana i minuta, planovi putovanja se često prave veoma ambiciozno, uz precenjivanje realnih sposobnosti vozača, i time se stvara mogućnost za brojne i višestruko rizične situacije u saobraćaju.

Rizično ponašanje u vožnji je svako ponašanje povezano sa značajno većom verovatnoćom da dovede do saobraćajne nezgode. Imajući dodatno u vidu činjenicu da se u ovom periodu na putevima nalazi značajno veći broj vozila i putnika nego tokom ostatka godine, ne čudi što su upravo jul i avgust meseci koji se odlikuju veoma izraženim stradanjem učesnika u saobraćaju.

U saradnji sa NVO „DRUŠTVO DALEKI ISTOK“ Gradski zavod za javno zdravlje Beograd (dalje Zavod) je 10. jula posetila šestočlana delegacija Biroa za  kadrove u zdravstvu grada Šangaja (dalje Biro).

U sastavu delegacije bili su: gospodin Han Weijun, generalni direktor Biroa i zamenik generalnog direktora Komisije za zdravlje i planiranje porodice grada Šangaja, gospođa Gu Yanwei, Direktor odseka za medicinske lekove i recepte Biroa i gospoda Feng Wei, Wang Zhiming, Qin Huanlong i Zhang Jinning, direktori velikih univerzitetskih bolnica i klinika u Šangaju.

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Prijava stručnih ispita za septembarski ispitni rok obaviće se u periodu od 10. do  20. jula i  od  1. do 4. avgusta u periodu od 8 do 12 časova (u avgustu se ispit ne održava).

Svi kandidati koji pripravnički staž završavaju do 15. septembra, mogu prijaviti stručni ispit za septembarski ispitni rok u navedenim terminima (pripravničku knjižicu mogu dostaviti naknadno).

Redovan unos vode za piće je od značaja u uslovima povišene temperature vazduha.

Krajem proleća i tokom leta dolazi do porasta temperature vazduha, kao i do mogućnosti da veći deo dana provodimo u aktivnostima na otvorenom prostoru, izloženi direktnom uticaju sunčeve svetlosti i vrućine. Redovan unos tečnosti, pre svega vode za piće, tokom čitavog dana je od velike važnosti za dobro funkcionisanje svih sistema u organizmu, rashlađivanje i očuvanje zdravlja, naročito u uslovima visokih “letnjih” temperatura vazduha. Smanjena količina tečnosti u organizmu za svega nekoliko procenata može dovesti do određenog stepena smanjene hidriranosti i pojave izuzetno neprijatnih simptoma kao što su razdražljivost, smanjena koncentracija i glavobolja, a kod starijih osoba i do ozbiljnih poremećaja u radu srca i krvnih sudova, odnosno sistema za cirkulaciju. Ovakvi, nespecifični simptomi dehidriranosti neretko mogu biti pogrešno protumačeni, i povezani sa osećajem gladi ili nedostatka sna.

I pored brojnih zakonodavnih i drugih preventivnih mera usvojenih tokom proteklih godina, u našoj zemlji i dalje puši oko trećina odraslih stanovnika, a ono što posebno zabrinjava je blagi porast procenta pušača u proteklih nekoliko godina, na šta ukazuje poređenje rezultata poslednja dva Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, iz 2006. i 2013. godine.

Prema podacima iz 2013. godine, u Srbiji puši svaki treći stanovnik stariji od 15 godina, njih čak 34,7%, dok je u Beogradu taj udeo tek nešto manji od nacionalnog proseka i iznosi 31,6%. Svakodnevnih pušača u Srbiji bilo je nešto malo manje - 29,2%, odnosno 27,5% u glavnom gradu, dok je više od 20 cigareta dnevno, što se smatra jakom zavisnošću, pušilo oko 17,5% odraslog stanovništva i Srbije i žitelja glavnog grada. Važno je naglasiti da se u Beogradu najveći procenat pušača registruje među mladim ljudima - u starosnoj grupi od 25 do 34 godine (čak 42,3%), dok se najmanji, što je i očekivano, beleži među najstarijim Beograđanima. Takođe, interesantan je podatak iz ovih rezultata koji ukazuje da se veći procenat pušača u glavnom gradu beleži kod žena nego kod mukaraca. Ovakav negativni trend u stavovima i ponašanju neminovno ukazuje na neophodnost preduzimanja ciljanih mera usmerenih upravo na ovu populaciju.

Rezultati redovnog monitoringa kvaliteta vazduha, koji GZZJZ Beograd sprovodi na 24 merna mesta/stanice na teritoriji Beograda prema Programima kontrole kvaliteta vazduha u lokalnoj i državnoj mreži, pokazuju da koncentracije osnovnih zagađujućih materija ne odstupaju od uobičajenih vrednosti, karakterističnih za ovo doba godine, meteorološke uslove i identifikovane izvore emisije na teritoriji grada Beograda.

Te materije su: ugljen monoksid, azotni oksidi, sumpor dioksid, suspendovane čestice aerodinamičkog prečnika manjeg od 10 mikrometara (PM10), prizemni ozon.

Više informacija: Rezultati merenja kvaliteta vazduha obrađeni na dan 3.7.2017. u 15č

Po dobijanju zahteva Zaštitnika građana (del. br. 23649 od 15.6.2017.) u kom se traže dodatne informacije u vezi sa kontrolom kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda nakon izbijanja požara na deponiji u Vinči, Gradski zavoda za javno zdravlje, Beograd je u roku dostavio odgovore na tražena pitanja (Dopis br. V-8 2942/2 od 23.6.2017.).

Predmetni dopisi su dostupni u nastavku:

Pitanja Zaštitnika građana

Odgovor GZZJZ Beograd

Počev od davne 1987. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 26. jun obeležava se kao Međunarodni dan protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama.

Ovogodišnji slogan „Prvo saslušaj“ isti je kao prošle godine, i njime se potencira koliko je važno pažljivo  saslušati dete ili mladu osobu, u jednom od najvulnerabilnijih perioda života, kada se prolazi kroz intenzivan razvoj i brojna mentalna i emocionalna iskušenja i izazove. Često je upravo to, pažljivo oslušnuti i osetiti dolazeći problem kod adolescenta, krucijalan korak koji daje šansu za dalje delovanje, a sve u cilju pružanja adekvatne i pravovremene podrške i pomoći mladima u procesu njihovog zdravog razvoja i bezbednog odrastanja.