Gradski zavod za javno zdravlje Beograd u saradnji sa Crvenim krstom Beograda i Studentskom organizacijom Farmaceutskog fakulteta (BPSA) obeležio je Nacionalni dan bez duvana sprovođenjem zdravstveno-promotivne akcije u Šoping centru Delta siti u sredu, 31.01.2018. od 14.00 do 16.00 časova.

Događaj je organizovan sa namerom da se građanima nedvosmisleno ukaže da uživanje duvanskih proizvoda dovodi do raka, bolesti srca, krvnih sudova i plućnih oboljenja, kao i da se predlože stručne mere za trajno odvikavanje od korišćenja duvanskih proizvoda. Poseban naglasak stavljen je na prevenciju započinjanja pušenja među mladima i stvaranje podrške u javnosti za pooštravanje propisa koji uređuju pušenje na javnim mestima.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd u saradnji sa Crvenim krstom Beograda i Studentskom organizacijom Farmaceutskog fakulteta (BPSA) prigodno je obeležio XII Evropsku nedelju prevencije raka grlića materice sprovođenjem javnozdravstvene akcije u Šoping centru Karaburma u nedelju, 28.01.2018. od 12.00 do 14.00 časova.

Cilj ovog događaja bio je podizanje svesti građana o opasnosti koju predstavlja rak grlića materice, sa posebnim osvrtom na sprečavanje nastanka ove bolesti, kao i naglašavanje značaja redovnih pregleda kod izabranog ginekologa.

U Srbiji se 31. januar kao Nacionalni dan bez duvanskog dima obeležava već više od dve decenije. Ta tradicija nastavlja se i ove godine uz zadržavanje prošlogodišnjeg slogana „Odrasli puše i mene guše”, sa jasnom željom da se pažnja javnosti još jednom usmeri na sve neposredne opasnosti kojima su deca i mladi izloženi usled udisanja duvanskog dima iz okruženja, kao i na dalekosežnije javnozdravstvene posledice po pojedinca i društvo u celini, koje iz toga proističu.

Deca spadaju u jednu od najvulnerabilnijih kategorija stanovništva, te je i njihova osetljivost na duvanski dim veća u odnosu na odraslu populaciju. S tim u vezi, naučno je potvrđeno da deca izložena duvanskom dimu češće obolevaju od akutnih i hroničnih upala donjih respiratornih puteva, infekcija srednjeg uha i imaju češće astmatične napade koji su pritom i jačeg intenziteta.

Već dvanaestu godinu zaredom, u Srbiji se, na inicijativu Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (ECCA), poslednja nedelja u januaru obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice, sa ciljem da se u tom sedmodnevnom periodu posebno intenziviraju sve one aktivnosti koje pažnju javnosti adekvatno usmeravaju ka činjenici da je rak grlića materice i dalje u samom vrhu među uzrocima oboljevanja, ali i umiranja žena, naročito u našoj sredini.

Ovogodišnjim sloganom „Stop raku grlića materice“ šalje se snažna poruka i samim ženama o važnosti preuzimanja lične odgovornosti za sopstveno zdravlje, pre svega, ukazivanjem na sve dostupne preventivne mere.

Tim stručnjaka telefonskog savetovališta „Halo beba“ je razvio mobilnu aplikaciju „Halo beba o dojenju“ koja je namenjena mamama, tatama i svima koji žele da saznaju više i podrže rani razvoj i dojenje kao najbolji početak.

Aplikacija se bavi različitim aspektima - prednostima prirodne ishrane, tehnikama podoja, položajima tokom dojenja, daje odgovore na dileme o količini potrebnog mleka, praktične savete šta učiniti u slučaju bolnih ispucalih bradavica, blokiranih mlečnih kanala, zapaljenja dojki, ili potrebe za ponovnim uspostavljanjem laktacije, itd. Na raspolaganju je i prikaz najčešćih pitanja i odgovora u vezi sa temom dojenja. Aplikaciju svi zainteresovani mogu besplatno preuzeti sa Play store-a i sa App store-a.

1. Šta su morbile (male boginje)?
Male boginje su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija.
2. Kako se oboljenje prenosi sa osobe na osobu?
Male boginje se prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom (poljubac, rukovanje), putem vazduha respiratornim kapljicama koje emituje obolela osoba (kašalj, kijanje) i retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta.

Širom sveta prskalice predstavljaju nezaobilazan dekor koji doprinosi magiji novogodišnjih praznika.

Ljudi veoma često potcenjuju opasnost od upotrebe prskalica, dok podaci zdravstvenih ustanova širom sveta ukazuju da svake godine sve više osoba biva povređeno upravo od ovih «bezazlenih» vidova zabave. Samo u SAD, svaka četvrta osoba primljena na odeljenja hitnih službi usled povreda pirotehničkim sredstvima zadobila je povrede od različitih vrsta prskalica. U svetu, 10-16% svih povreda od pirotehničkih sredstava čine upravo povrede od prskalica.

Svake godine uoči i tokom novogodišnjih i božićnih praznika hiljade ljudi širom sveta biva povređeno, a nemali broj i smrtno strada usled nedozvoljene i neadekvatne upotrebe pirotehničkih sredstava, i to najčešće petardi i vatrometa. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da gotovo 40% povređenih predstavljaju deca do 14 godina starosti, a dečaci se povređuju tri puta češće od devojčica.

Delovi tela koji najčešće stradaju su prsti, šake i oči.