Ispitivanja profesionalnog zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenom sistemu sprovode se u sklopu aktivnosti na uvođenju kulture stalnog unapređenja kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama. Od stavova zaposlenih i emocionalne reakcije prema poslu, njihovog ponašanja i radnog iskustva, zavisi kako će obavljati svoj posao, što direktno ima uticaj na performanse ustanove u celini.

Ispitivanje zadovoljstva zaposlenih sprovedeno je početkom decembra 2017. godine u 26 bolnica, 16 domova zdravlja i 7 zavoda u Beogradu. Obuhvaćeni su bili svi zaposleni prisutni na poslu u periodu istraživanja, koji su želeli da popune upitnik, ukupno 15.261 zaposleni, od kojih 6.309 u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i 8.952 u bolničkoj.

Jedan od osnovnih zadataka zdravstvenog sistema je da odgovori na nemedicinska očekivanja pacijenata, odnosno da unapredi njihovo zadovoljstvo. Zbog toga se, u okviru praćenja kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, prati i analizira zadovoljstvo pacijenata u ustanovama svih nivoa zdravstvene zaštite.

Istraživanje zadovoljstva bolnički lečenih pacijenata sprovodeno je u periodu od 27. novembra do 01. decembra 2017. godine. U njemu su učestvovale sve beogradske bolnice, izuzev pedijatrijskih, psihijatrijskih i Vojnomedicinske akademije, što čini ukupno 16 bolnica. Upitnik je popunilo 3128 pacijenata.

Istraživanje zadovoljstva korisnika radom izabranog lekara u 2017. godini sprovedeno je u 16 domova zdravlja u Beogradu i tri zavoda (u kojima rade izabrani lekari - Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“).

Ovim istraživanjem je obuhvaćeno 9.686 ispitanika, a dobijeni rezultati su pokazali da su korisnici u visokom procentu zadovoljni organizacijom i uslovima rada, kao i ljubaznošću izabranih lekara i medicinskih sestara i njihovim odnosom prema pacijentima. Na to ukazuje i prosečna ocena ukupnog zadovoljstva korisnika koja je iznosi 4,02 i najviša je od 2010. godine.

Već sedam decenija su mikrobiološke laboratorije Gradskog Zavoda za javno zdravlje Beograd mesto gde Beograđani, sa punim poverenjem, dolaze da urade bakteriološke, parazitološke i virusološke analize različitih uzoraka.

Nakon skromnih početaka posle Drugog svetskog rata i nastanka sa svrhom kontrole nad zaraznim respiratornim i crevnim bolestima, danas postojimo kao Centar za mikrobiologiju Gradskog Zavoda za javno zdravlje Beograd sa odlično opremljenim laboratorijama velikog kapaciteta u kojima rade stručni i posvećeni zdravstveni radnici.

U našem Centru se obrađuju i ispituju različiti uzorci pacijenata koji nam stižu iz Domova zdravlja sa teritorije Beograda, iz drugih zdravstvenih ustanova, kao i sa prijemnog odeljenja naše ustanove.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) osnovana je na principu da svaki pojedinac ima pravo na mogućnost da ostvari najviši mogući nivo zdravlja.  Ipak, ako znamo da u 21. veku oko polovine svetske populacije i dalje nije pokriveno paketom osnovnih zdravstvenih usluga, a da oko 100 miliona ljudi godišnje dotakne liniju ekstremnog siromaštva upravo zbog izdataka za zdravstvene usluge i medicinsku negu, jasno je da je ostvarenje tog cilja i dalje poražavajuće daleko.

Upravo zbog toga, 7. april - Svetski dan zdravlja, koji se obeležava upravo na dan osnivanja SZO,  ove godine, na 70. rođendan ove međunarodne organizacije, posvećen je upravo važnosti dostizanja ovog univerzalnog cilja – ZDRAVLJE ZA SVE!

Zemljište predstavlja površni sloj zemljine kore (litosfera) koji je formiran dejstvom abiotskih (klimatski, edafski, orografski) i biotskih (mikroorganizmi, biljke, životinje i čovek) faktora.

Sanitarno-higijenski aspekt zemljišta je značajan za formiranje naselja, snabdevanje vodom za piće, proizvodnju životnih namirnica, razvoj industrije i dr. Najznačajnije karakteristike zemljišta su: sastav i mehanička struktura, prisustvo hemijskih elemenata, prisustvo patogenih mikroorganizama, vodni kapacitet, temperatura, rastresitost i dr.

U četvrtak, 29. marta 2018. godine, u Hotelu „M“ u Beogradu, održan je Okrugli sto pod nazivom „Polivalentna patronažna služba u promociji razvoja u ranom detinjstvu, zdravlja porodice i zdravlja zajednice“.

Ovaj stručni skup, iniciran i podržan od strane Posebne radne grupe Ministarstva zdravlja za unapređenje rada polivalentne patronažne službe u Srbiji, organizovan je od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i kancelarije UNICEF-a u Srbiji.

Detaljnije

„Obrati pažnju na tuberkulozu“

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u svetu je tokom 2016. godine 10,4 miliona ljudi obolelo, dok je u istoj godini 1,67 miliona ljudi umrlo od tuberkuloze. Ovakva učestalost oboljevanja i umiranja svrstala je tuberkulozu kao deveti po učestalosti uzrok smrti u svetu u 2016. godini.

Tuberkuloza se, dugo unazad, vezuje za  društva i zajednice u kojima postoje ograničenja u poštovanju ljudskih prava i dostojanstva. Činjenica je da je opterećenje ovom bolešću najveće u sredinama koje odlikuju siromaštvo, stigmatizacija i marginalizacija, u grupama kao što su: migranti, izbeglice, stare osobe, žene i deca i sl.