Како се хранити?
Примарни начин преноса коронавируса са особе на особу је капљично-контактним путем. Да би се вирус пренео, у зависности од услова околине, потребно је да између две особе раздаљина буде мања од 2 метра. Такође, услед недовољно добрих хигијенских услова незаражена особа може доћи у контакт са телесним излучевинама заражене особе у којима се бележи присуство вируса у великој концентрацији, и онда их сама пренесе на сопствено лице, очи, нос или уста, уколико руке нису довољно добро опране.
Вода за пиће
Према свим актуелним и расположивим стручним подацима, до сада ни у једној држави где се појавила зараза, вирус COVID-19 није регистрован у води за пиће централних градских система за водоснабдевање који снабдевају кориснике пречишћеном и хлорисаном водом за пиће.
Градски завод за јавно здравље Београд, и током епидемије, у потпуности обавља редовне и стриктне контроле квалитета воде за пиће београдског водовода, као и централних водовода који снабдевају суграђане у градским општинама на широј територији Београда.
У овом тренутку, вода за пиће у дистрибутивној мрежи којом се снабдева становништво на територији Београда је у потпуности исправна и безбедна за коришћење.
Коронавирус, као изазивач тежег облика обољења дисајних путева не спада у групу вируса који се шире путем хране.
Уколико су намирнице правилно спремљене и праивлно запаковане, ризик од ширења коронавируса овим путем је изузетно низак.
Како не би дошло до контаминације амбалаже, намирница које се користе сирове, или готових јела која се допремају на кућну адресу, током трајања проглашене епидемије, сво особље које се налази у ланцу допремања намирница, припреме хране, доставе оброка, уз појачане мере личне и хигијене радног простора, треба да уз редовну (кецеља, мрежица за косу...) користи и додатну личну заштитну опрему (пре свега одговарајуће гумене рукавице и маску за лице).
Како је коронавирус изузетно осетљив већ на средњевисоку темпратуру спремања намирница (виша од 60 оC) у кућним условима је потребно уз појачане мере личне хигијене поштовати следећа четири важна корака:
- очисти (довољно је спрати сирове намирнице неколико минута под млазом хладне воде из водовода)
- раздвој (од велике важности је да намирнице које смо опрали и очистили не дођу у контакт са неочишћеним)
- скувај (важан је корак термички добро обрадити намирнице, висока температура свакако елиминише коронавирус)
- расхлади (оставити неколико минута да припремљена храна буде спремна за конзумирање)
На овај начин примењене мере максимално смањују ризик од преноса било ког патогена путем хране.
Наравно, обавезно је редовно прање руку сапуном и водом, пре свега након сваке посете продавници хране или супермаркету, као и након сваког контакта са намирницама које нису опране и очишћене.
Као једна од могућности је и коришћење брзосмрзнутих намирница (кукуруз, грашак, боранија, друго поврће, риба...) или конзервиране хране (обратити пажњу на могућ повећан садржај кухињске соли у конзервираној храни и сухомеснатим производима, која може да утиче на раст крвног притиска, нарочито код срчаних болесника).
Исхрана
Правилна исхрана је од великог значаја за очување доброг општег стања организма као и нашег имуног система који нас брани од коронавируса, као и мноштва других вируса.
Током периода продуженог боравка у затвореном простору (стан, кућа...), са аспекта одржања општег доброг здравља, исхрану пре свега треба базирати на свежем воћу и поврћу (унос витамина), намирницама богатим беланчевинама (легуминозе, орашасто воће, млечни прозводи, јаја, месо) уз редован унос довољних количина течности 2 и више литара сваки дан (вода, чај, супа...).
У овом периоду треба избегавати зашећерене, негазиране или газиране сокове, и алкохолне напитке, као и поховану, или храну пржену у уљу.
Услед продуженог боравка у затвореном простору, без довољне изложености Сунчевој светлости, као и због значајно смањене физичке активности, нашем организму морамо обезбедити довољне количине пре свега витамина C, витамина D, калцијума (Cа), и беланчевина.
Витамин C
Намирнице богате витамином C су цитруси (лимун, поморанџа, мандарине…). Могу се користити и суплементи у дневној дози витамина C од 500 мг за одрасле здраве особе. Како витамин C спада у витамине растворљиве у води, он се не може накупљати у нашем организму и потребно га је уности свакодневно. Нема научног смисла узимати веће дозе витамина C од препоручених јер наш организам искористи само колико му је потребно за тај дан, а “вишак” бива избачен, пре свега путем урина, па у циљу очувања функције бубрега не треба претеривати са уносом овог, а ни једног другог витамина.
Витамин D
Намирнице богате витамином D су уља (пре свега рибље, маслиново уље...), кравље или сојино млеко са додатим витамином D, као и жуманце кокошијег јајета. Могу се користити и суплементи у препорученој дневној дози од 1000 иј за одрасле здраве особе. Витамин D спада у витамине који се могу таложити у нашем организму, могу се узимати и једнократно у већој дози (једном недељно на пример), али не сме се уносити у повећаним количинама дужи временски период јер може доћи до потенцијално токсичног учинка витамина D услед нагомилавња у организму.
За активацију витамина D потребно је да сваки дан у трајању од најмање 10 минута будемо под директним утицајем Сунчеве светлости (боравак на тераси, или уз отворен прозор).
Калцијум (Cа)
Услед боравка у затвореном простору, смањеног кретања, и недостатка витамина D који је непходан за правилан метаболизам калцијума, постоји могућност слабљења коштаног ткива, нарочито код старијих особа. Намирнице богате овим важним минералом су пре свега млеко и млечни производи (сир, кајмак, путер..),али и кувани сок од парадајза (укључујући и пастеризовани “пелат” парадајз). Могу се користити и суплементи у дневној дози од 1000 мг Cа за одрасле здраве особе. Ради правилне уградње калцијума у наше кости, добро је вршити редовну физичку активност, вежбе које је могуће радити у затвореном простору.
Беланчевине
Смањена физичка активност, уз недовољно кретање у затвореном простору, доводи до убрзаног губљења мишићне масе, нарочито код старијих особа, процес познат и као саркопенија. Намирнице богате беланчевинама су беланце кокошијег јајета, млеко, млади сир, месо (телетина, свињетина, ћуретина, пилетина, риба,...), легуминозе (пасуљ, грашак, сланутак...), хлеб. Код старијих особа је препоручено и додавање одређених количина млека у праху у храну (или кафу) како би се повећао садржај беланчевина у сваком оброку. У циљу одржања “здравог” мишићног ткива, потребно је редовно радити физичке вежбе које су могуће у затвореном простору (за млађе особе чучњеви, склекови, згибови, са или без додатог оптерећења, а за старије пре свега изометричке вежбе које се могу изводити и седећи на столици или на кревету).
