Здравије навике за здравија срца – Светски дан срца :29. септембар 2026

Обележавање Светског дана срца има за циљ обједињавање свих друштвених чинилаца заинтересованих за превенцију кардиоваскуларних болести, као и окупљање око заједничких превентивних порука. Иако је вишедеценијски напредак који је остварен у лечењу и контроли болести срца и крвних судова значајно изменио популационе параметре ових обољења, она и даље представљају један од водећих узрока обољевања и умирања у свету. Изучавање кључних фактора ризика пружило је и идеје о превенцији ових болести, што се у сажетој дефиницији може представити као упражњавање здравих животних стилова. Имајући у виду да су кардиоваскуларне болести стања са вишеструким утицајем на појединца и друштва у целини (у светским размерама представљају водећи узрок смрти), значајан број случајева ових болести може се спречити уколико се поведе рачуна о начину живота и сваки здравствени систем (као и друштво уопште) може остварити велику корист ако се више пажње и ресурса посвети превенцији и контроли болести срца и крвних судова. Обележавање Светског дана срца сваког 29. септембра, одличан је повод за окупљање свих појединаца укључених у рад у овој области, а са циљем пружања подршке и проширења видљивости јавноздравственим деловањима у кардиоваскуларној медицини. „Здравије навике за здравија срца“ – порука је која има за циљ да нас подсети на могућност доступну сваком од нас – могућност да здравље наших срца и крвних судова унапредимо личном акцијом и адекватним обрасцима понашања, делујући за здравље сваког дана у години. Додатно, важност наше личне заинтересованости за сопствено здравље, може да донесе добар резултат у много аспеката живота, чак и изван здравственог контекста, што јасно говори да је брига за здравље заправо брига за човека у целини.

Препознавање значаја Светског дана срца, расло је током година, достижући глобални досег и утицај, посебно у контексту технологија које су у међувремену постале доступне за ширење здравствено-промотивних порука – милиони људи до којих су путем друштвених мрежа допрле информације важне за очување здравља срца и крвних судова, представљају кључни показатељ значаја, и могућности утицаја на побољшање кардиоваскуларног здравља читавих друштава. Током претходних четврт века, теме које су биле у основи јавноздравствених кампања обухватале су најразличитије области повезаности са потенцијалним кардиоваскуларним исходима - физичка активност, полне и узрасне специфичности срчаних болести, упознавање са факторима ризика, укључивање свих друштвених актера у превентивну акцију и сл.

Болести срца и крвних судова представљају водећи узрок смрти у свету – око 19,8 милиона људи је у 2022. на глобалном плану умрло од ових стања, што представља око 32% свих смртних исхода. Међу овим болестима, истичу се срчани и мождани удар, који су удружено чинили чак 85% забележених смртних исхода од кардиоваскуларних болести у посматраној 2022. години, на нивоу света. Оно што је посебно значајан податак јесте да је око ¾ смрти од болести срца и крвних судова забележено у земљама са ниским и средњим приходима.

Последњи подаци из 2025. године говоре да је у нашој земљи, број умрлих од болести система крвотока износио 44 603 (20 659 мушкараца и 23 944 жене), што је чинило око 46,8% свих смртних исхода. У Београду је овај удео нешто мањи, али је и даље значајног обима: 9267  (4264 мушкараца и 5003 жене) преминулих од болести система крвотока чинило је 43,5% свих умрлих особа у београдском региону у 2025. години.

Превенција као кључ здравља срца и крвних судова

Кардиоваскуларне болести деле неколико заједничких фактора ризика који се могу повезати и са настајањем различитих обољења из групе познате као хроничне незаразне болести (малигне болести, хроничне респираторне болести, шећерна болест, и коначно, болести срца и крвних судова). Ови фактори ризика повезују се са нашим свакодневним понашањем и стога је њихова важност за превентивно деловање огромна. Нездрава исхрана, употреба дувана, алкохола и недовољна физичка активност могу остварити различите последице по здравље, које се касније рефлектују на стање срца и крвних судова. Процене ефеката по здравље који се могу остварити контролом одређених понашања, изузетно су значајне – посматрајући на глобалном плану бројеви говоре да се у једној години, употреба дувана може повезати са 8 милиона смртних исхода, прекомерни унос соли доприноси појави око 1,8 милиона смрти, више од 1,5 милиона смртних исхода однесу хроничне незаразне болести као последица употребе алкохола и око 830000 смрти наступи као последица недовољне физичке активности.

Важан је и поглед на превенцију болести срца и крвних судова из угла који се понекад недовољно истиче – угла социјалних детерминанти здравља, као различитих друштвених економских, срединских и психосоцијалних чинилаца који се повезују са одређеним здравственим исходима. У контексту кардиоваскуларног ризика, деловање социјалних детерминанти здравља посматра се кроз три нивоа – индивидуални, интерперсонални и ниво заједнице. Како би се илустровао значај ових чинилаца, наводи се ситуација у којој се опажено успоравање у смањењу оптерећења болестима срца и крвних судова у неким друштвима директно приписује утицају социјалних детерминанти здравља, што јасно указује и на путању будуће јавноздравствене акције.

Поред промена у навикама појединца, рад на нивоу заједнице може пружити кључан допринос смањењу оптерећења друштва кардиоваскуларним болестима, првенствено кроз стварање окружења која ће производити подстицаје за избор здравих животних стилова код грађана.